Phasianiformes
Кокоши или коке или кокошке[3] (лат. Galliformes) су веома распрострањен ред из класе птица (лат. Aves). Одликују их веома снажне ноге које су добро прилагођене чепркању и трчању. Када лете, то чине само на кратким раздаљинама. Већина врста се гнијезди на тлу. Налазе се на свим континентима, али највећи број врста је у Азији.
Кокоши највише обитавају у шумама, али то није њихово једино станиште.
Величина овог реда птица варира од 12,5 до 120 cm, а маса од 28 g до 14 kg.
Врста кокоши са највећим распоном крила је највјероватније зелени паун (лат. Pavo muticus). Већина кокоши су дебељушкастог типа, дебелих вратова и средње дугих ногу, са кратким и заобљеним крилима. Иако су кокоши веома лоши летаче, не постоји врста која не умије да лети. Одрасли мужијаци многих врста имају једну или више оштрих канџи на свакој нози које користе у борби. Полни диморфизам је веома изражен код већине врста.
Многе кокоши су мање више станарице, али неке мање врсте (попут препелица) се селе из умјерених подручја на веће раздаљине. Селидбе у долине су веома честе међу врстама из планинским, суптопским и супартикчким области. Неке врсте су прилагођене животу у травнатим стаништима, и ове врсте су препознатљиве по дугом и танком врату, као и великим и широким крилима. Неке несредоне врсте изгледају веома слично, што је резултат конвергентна еволуције. Врсте коју показују мањи полни диморфизам су у већој потрази за храном у свом станишту.
Већина кокоши су биљоједи или сваштоједи, и те врсте су здепасте грађе и имају кратке и дебеле кљунове. Младунци се хране инсектима. Неке супторопске коке имају потпуно другачију исхрану, а хране се на сличан начин као дјетлић: из трулог стабла ваде ларве, термите, па и младунце глодара. Пауни и нкеи фазани имају танке кљунове, који су лоше прилагођени копању, те их одликују дуге ноге и прсти. Ове птице се хране бескичмењацима међу лишћем, у пијеску и у плитким барама или обалама потока. Плави паун (лат. Pavo cristatus) је у Индији познат по томе што убија змије - чак и отровне кобре - снажним ногама и оштрим кљуном. Такође, често лови љускаре и сличне животиње у плитким потоцима.
Кокоши су полигамне и често носе и више од десет јаја. Такве врсте имају изражен полни диморфизам. Младунци врло брзо одрастају.
Филогенија живих кокоши на бази рада Џона Бојда[4]
Talegalla
Leipoa
Alectura
Aepypodius
Macrocephalon
Eulipoa
Megapodius
Chamaepetes
Penelopina
Aburria
Penelope
Ortalis
Oreophasis
Nothocrax
Pauxi
Mitu
Crax
Guttera
Numida
Acryllium
Agelastes
Ptilopachus
Rhynchortyx
Cyrtonyx
Dactylortyx
Odontophorus
Oreortyx
Dendrortyx
Philortyx
Colinus
Callipepla
?Melanoperdix
?Rhizothera
Xenoperdix
Arborophila
Rollulus
Caloperdix
Tropicoperdix
Ammoperdix
Synoicus
Excalfactoria
Anurophasis
Margaroperdix
Coturnix
Tetraogallus
Alectoris
Pternistis
†Ophrysia
Perdicula
Bambusicola
Gallus
Scleroptila
Peliperdix
Francolinus
Rheinardia
Argusianus
Afropavo
Pavo
Haematortyx
Galloperdix
Polyplectron
Ithaginis
Tragopan
?Lerwa
Tetraophasis
Lophophorus
Perdix
Syrmaticus
Phasianus
Chrysolophus
Lophura
Catreus
Crossoptilon
Pucrasia
Meleagris
Bonasa
Tetrastes
Centrocercus
Dendragapus
Tympanuchus
Lagopus
Falcipennis
Canachites
Tetrao
Lyrurus
Ред кокошака је подјељен на шест породица, од којих је једна истребљена: