Кашо (ера)

Кашо (嘉祥), позната и као Каџо, је јапанска ера (ненко) која је наступила после Џова и пре Нинџу ере. Временски је трајала од јуна 848. до априла 851. године и припадала је Хејан периоду.^[1] Владајући цареви били су Нинмјо и Монтоку.^[2] Име „Кашо“ која у преводу значи „добро предсказање“ додељено је новој ери због открића беле корњаче у провинцији Бунго која је показана цару.^[3]

Важнији догађаји Кашо ере

• 18. фебруар 848. (Кашо 1, десети дан првог месеца): Дворски „даинагон“ Фуџивара Јошифуса (904-872.) је као син бившег „садаиђина“ Фуџиваре Фујуцугуа (775—826) именован новим „удаиџином“. Јошифусина ћерка, Фуџивара но Акира-кеико постаје супруга цара Монтокуа и мајка будућег цара Сеива.^[4][5]
• 848. (Кашо 1, шести месец): Бела корњача је пронађена у провинцији Бунго. Како је то био раритет у земљи, као и симбол бољитка, званичници су лично презентовали корњачу цару коментаришући то као добар омен.^[6]
• 849. (Кашо 2, четврти месец): Амбасадор Баекђеа (сада део Кореје) је дочекан на двору.^[6]
• 849. (Кашо 2, пети месец): Амбасадор из Беакђеа је примљен на двор где га је цар лично угостио. Задужен је Оно но Такамура да припреми званично писмо које ће представник Баекђеа однети на свој двор.^[6]
• 849. (Кашо 2, десети месец): Цар Нинмјо прославља свој 40 рођендан.^[6]
• 849. (Кашо 2, једанаести месец): Цар је у великој поворци обишао престоницу. Када је пролазио поред затвора наредио је Јошифуси да у чину милосрђа ослободи све затворенике у притвору. У исто време Нинмјо је сиромашнима делио пиринач и одређену количину новца.^[6]
• 850. (Кашо 3, први месец): Цар долази у званичну посету мајци како би одао своје поштовање према родитељима.^[7][8]
• 6. мај 850. (Кашо 3, двадесетпрви дан трећег месеца): Цар Нинмјо умире у 41 години и њега наслеђује његов најстарији син Монтоку.^[9] По Нинмјоовим жељама, сахрањен је без велике церемоније у маузолеју у ком се ословљава као „цар Фукакасе“. Цар Нинмјо је владао 17 година, 14 у ери Џова, три у ери Кашо.^[10]
• 850. (Кашо 3, пети месец): Тачибана но Качико умире. Она је удовица цара Саге и мајка цара Нинмјоа, као и баба цара Монтокуа. Као предани будиста која је помогла у изградњи будистичких храмова (пре смрти је била позната и под именом Данрин кого (檀林皇后)) имала је поштовање као живе светице.^[11]

Референце

1. Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kashō" in Japan Encyclopedia. стр. 486 на веб-сајту Гугл књиге; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today
2. Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. стр. 106-112; Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō. стр. 283-284; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki. стр. 164-165.
3. Brown & Ishida 1979, стр. 284; Titsingh, pp. 111.
4. Titsingh 1834, стр. M1 111
5. Brown & Ishida 1979, стр. 284
6. Titisngh, стр. M1 111 harvnb грешка: no target: CITEREFTitisngh (help)
7. Titingh, стр. M1 111 harvnb грешка: no target: CITEREFTitingh (help)
8. Varley 1980, стр. 165
9. Brown & Ishida 1979, стр. 284
10. Titsingh, pp. 112, Brown. стр. 284.
11. Titsingh 1834, стр. M1 112

Литература

• Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323. 
• Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128. 
• Titsingh, Isaac (1834). Nipon o daï itsi ran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691. 
• Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842. 

Спољашње везе

• Јапански календар - илустрације и додатне информације

Џова

Ера Кашо 848–851.

Нинџу