Катарина Благојевић (рођена Јовановић; Београд, 31. октобар1943 — Београд, 15. новембар2021), позната и као Катарина Благојевић-Јовановић[1] била је српска шахисткиња која је 1986. стекла титулу велемајсторице.[2][3] Поделила је 4. и 5. место на турниру кандидата за светско првенство у шаху за жене 1964. године. Била је трострука победница Првенства Југославије у шаху (1961, 1971, 1974) и освојила је екипну сребрну медаљу и бронзану појединачну медаљу на шаховским олимпијадама 1963. и 1966. године.
Каријера
Афирмисаној звезди од раних 1960-их, Катарини су се у том статусу придружиле њене две млађе сестре Ружица, касних 1960-их, [4] и Гордана, почетком 1970-их — и постале су познате у шаховском свету као Сестре Јовановић.[5][6][7][8] Свака сестра је освојила државно првенство Југославије за жене[9] и свака је играла на међузонским турнирима. Када су се свe три квалификовале за зонски турнир раних 1970-их, то је била прва таква појава у историји међународног шаха, и то је навело ФИДЕ да састави нови параграф о породичним односима како би се избегле потенцијалне ситуације у којима један предаје меч да би помогао другом.[7] Јовановићке су биле најпознатији трио сестара у свету шаха пре појаве сестара Полгар (Сузане, Софије и Јудит Полгар).[10]
Катарина Благојевић је три пута освајала Првенство Југославије у шаху за жене (1961, 1971 и 1974). Са Шаховским кубом Црвена звезда Београд пет пута је освајала Лигу Југославије (1967, 1968, 1970, 1975 и 1976).[11] Победила је на многим међународним шаховским турнирима, укључујући три узастопне победе на турниру Вајк ан Зеу (1960, 1961 и 1962), као и победу у Амстердаму 1963.[12]
Катарина је 1964. постигла највећи успех у својој шаховској каријери када је поделила 4. и 5. место на Светском шаховском првенству у Сухумију.[13][14]
Катарина је играла на два међузонска турнира на Светском првенству у шаху:
1971. на међузонском турниру у Охриду где је завршила на 9. месту;[15]
1973. на међузонском турниру на Менорки где је поделила 10. и 11. место.[16]
Катарина је играла за Југославију на пет шаховских олимпијада:[18]
1963. на 2. шаховској олимпијади у Сплиту играла је на првој резервној табли и освојила је екипну сребрну медаљу. У четири партије имала је две победе и два ремија.
1966. на 3. шаховској олимпијади у Оберхаузену играла је на првој резервној табли и освојила је појединачну бронзану медаљу. Играла је девет партија и имала је шест победа, два ремија и један пораз.
1969. на 4. шаховској олимпијади у Лублину играла је на првој резервној табли. Играла је девет партија и имала је четири победе, три ремија и два пораза.
1972. на 5. шаховској олимпијади у Скопљу играла је на другој табли. Играла је 11 партија и имала је пет победа, четири ремија и два пораза.
1974. на 6. шаховској олимпијади у Медељину играла је на другој табли. Играла је 12 партија и имала је седам победа, три ремија и два пораза.
Играла је 1970. у традиционалном мечу СССР - Југославија, победивши Татјану Затуловску са 2½–1½.[19]
Катарина Благојевић је 1964. добила титулу ФИДЕ међународног мајстора шаха, а 1986. добила је титулу ФИДЕ женског велемајстора.[20][21][22]
Њен највиши ранг на ФИДЕ женској рејтинг листи био је на 14. месту у јулу 1972,[23] док је њен највиши Ело рејтинг био 2340 у јануару 1990.[24][25]
За сребрну медаљу на Олимпијади, Влада Србије јој је доделила Државно спортско признање 2007. године, укључујући и спортску пензију, од чега је 10.000 динара донирала за помоћ настрадалима у поплавама у Србији 2014. године.[26]
^„Yugoslav Survey”. св. 32. Belgrade: Jugoslavija Publishing House. 1991. стр. 130. „Among Yugoslavia's women chess players the title of women's grandmaster is held by Milunka Lazarević, Vera Nedeljković, Tereza Štadler, Henrijeta Konarkovska-Sokolov, Alisa Marić and Katarina Jovanović.” Retrieved 17 November 2021
^„Meets and Performances”. Sport in the USSR. бр. 3–12; 95–106. Soviet Union magazine. 1971. стр. 22. „Women's world chess champion Nona Gaprindashvili from Tbilisi, the Georgian capital, won all 13 games at an international tournament in Yugoslavia whose entrants included such strong players as Nicolau of Rumania, Asenova of Bulgaria and the Jovanovic sisters of Yugoslavia.”
^„Chess Life & Review”. св. 26. United States Chess Federation. август 1971. стр. 437. „It is also interesting to note that in this tournament all three Jovanovic sisters took part and that, between their scores, there is but a small difference in points. The youngest sister, Gordana, threatens to crowd out her elder, Katarina.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Yugoslav Survey”. св. 32. Belgrade: Jugoslavija Publishing House. 1991. стр. 113. „There were also three sisters at the Yugoslav championships – Katarina, Ružica and Gordana Jovanović, whose names appeared on the list of champions.”
^„Yugoslav Survey”. св. 32. Belgrade: Jugoslavija Publishing House. 1991. стр. 130. „Among Yugoslavia's women chess players the title of women's grandmaster is held by Milunka Lazarević, Vera Nedeljković, Tereza Štadler, Henrijeta Konarkovska-Sokolov, Alisa Marić and Katarina Jovanović.”
Retrieved 17 November 2021