Научно истраживање је систематско, планско и објективно испитивање неког проблема, према одређеним методолошким правилима, чија је сврха да се пружи поуздан и прецизан одговор на унапред постављено питање.[1] Свако научно истраживање има више међусобно логично повезаних фаза. Истраживање започиње формулацијом проблема и циља истраживања, дефинисањем основних варијабли, хипотеза, избора узорка, као и метода и техника истраживања. Крајњи резултат научног истраживања је писани научни рад, чланак или монографија, у којем се на прегледан, обухватан, концизан и прецизан начин саопштавају резултати истраживања и дају објашњења истраживане појаве.[2]
Дефиниције
Истраживање је дефинисано на више различитих начина, и иако постоје сличности, чини се да не постоји јединствена, свеобухватна дефиниција коју би прихватили сви који се баве тиме.
OECD користи једну од дефиниција истраживања, „Свака креативна систематска активност предузета у циљу повећања залиха знања, укључујући знање о човеку, култури и друштву, и коришћење овог знања за осмишљавање нових примена.“[3]
Другу дефиницију истраживања даје Џон В. Кресвел, који наводи да је „истраживање процес корака који се користе за прикупљање и анализу информација како бисмо повећали наше разумевање теме или проблема”. Оно се састоји од три корака: постављања питања, прикупљања података за одговор на питање и представљања одговора на питање.[4]
Онлајн верзија Меријам-Вебстеровог речника детаљније дефинише истраживање као „студиозну истрагу или испитивање; посебно: истраживање или експериментисање усмерено на откривање и тумачење чињеница, ревизију прихваћених теорија или закона у светлу нових чињеница, или практичну примену таквих нових или ревидираних теорија или закона“.[5]
Облици истраживања
Оригинално истраживање
Оригинално истраживање, које се назива и примарно истраживање, је истраживање које се не заснива искључиво на резимеу, прегледу или синтези ранијих публикација на тему истраживања. Овај материјал је примарног карактера. Сврха оригиналног истраживања је да произведе ново знање, а не да представи постојеће знање у новом облику (нпр. сажето или класификовано).[6][7] Оригинално истраживање може бити у различитим облицима, у зависности од дисциплине на коју се односи. У експерименталном раду, оно обично укључује директно или индиректно посматрање испитиваног(их) субјекта(а), на пример, у лабораторији или на терену, документује методологију, резултате и закључке експеримента или скупа експеримената, или нуди ново тумачење претходних резултата. У аналитичком раду обично се производе неки нови (на пример) математички резултати или нови начин приступа постојећем проблему. Код неких субјеката који типично не спроводе експериментисање или анализу ове врсте, оригиналност је у томе што се постојеће разумевање мења или поново тумачи на основу резултата рада истраживача.[8]
Научно истраживање је систематски начин прикупљања података и искориштавања радозналости. Ово истраживање пружа научне информације и теорије за објашњење природе и својстава света. Оно омогућава практичне примене. Научно истраживање финансирају јавне власти, добротворне организације и приватне групе, укључујући многе компаније. Научна истраживања се могу поделити по различитим класификационим основима према њиховим академским и апликативним дисциплинама. Научно-истраживачки рад је широко коришћен критеријум за процену статуса академске институције, мада неки тврде да је то нетачна оцена институције, јер квалитет истраживања не говори о квалитету наставе (ова два аспекта нису нужно у корелацији).[11]
Генерално, подразумева се да истраживање прати одређени структурни процес. Иако редослед корака може да варира у зависности од предмета и истраживача, следећи кораци су обично део већине формалних истраживања, како основних тако и примењених:
Запажања и формирање теме: Састоји се од предметне области од интереса и праћења те предметне области ради спровођења предметног истраживања. Предметна област не би требало да се бира насумично, јер захтева читање огромне количине литературе о тој теми да би се утврдио јаз у литератури који истраживач намерава да смањи. Препоручљиво је велико интересовање за изабрану предметну област. Истраживање треба да буде оправдано повезивањем његовог значаја са већ постојећим знањем о теми.
Хипотеза: Проверљиво предвиђање које означава однос између две или више варијабли.
Оперативна дефиниција: Детаљи повезани са дефинисањем варијабли и како ће се оне мерити/оцењивати у студији.
Прикупљање података: Састоји се од идентификовања популације и одабира узорака, прикупљања информација из или о овим узорцима коришћењем специфичних истраживачких инструмената. Инструменти који се користе за прикупљање података морају бити валидни и поуздани.
Анализа података: Укључује рашчлањивање појединачних делова података како би се о томе извели закључци.
Тумачење података: Ово се може представити кроз табеле, графиконе и слике, а затим описати речима.
Уобичајена заблуда је да ће хипотеза бити доказана (погледајте, нулту хипотезу). Генерално, хипотеза се користи за предвиђања која се могу тестирати посматрањем исхода експеримента. Ако исход није у складу са хипотезом, онда се хипотеза одбацује (погледајте могућност лажирања). Међутим, ако је исход у складу са хипотезом, каже се да експеримент подржава хипотезу. Овај пажљиви језик се користи зато што истраживачи препознају да алтернативне хипотезе такође могу бити у складу са запажањима. У том смислу, хипотеза се никада не може доказати, већ само подржати преживелим итерацијама научних тестирања и, евентуално постати широко сматрана истинитом.
Корисна хипотеза омогућава предвиђање, и у оквиру тачности посматрања времена, предвиђање ће бити верификовано. Како се тачност посматрања временом побољшава, могуће је да хипотеза више неће давати тачно предвиђање. У овом случају ће се појавити нова хипотеза која оспорава стару, и у мери у којој нова хипотеза даје тачнија предвиђања од старе, нова ће је заменити. Истраживачи такође могу да користе нулту хипотезу, која не наводи никакву везу или разлику између независних или зависних варијабли.
Истраживања у хуманистичким наукама
Истраживање у хуманистичким наукама укључује различите методе као што су на пример херменеутика и семиотика. Научници хуманистичких наука обично не траже ултиматно тачан одговор на питање, већ уместо тога истражују проблеме и детаље који га окружују. Контекст је увек важан, а контекст може бити друштвени, историјски, политички, културни или етнички. Пример истраживања у хуманистичким наукама је историјско истраживање које је оличено у историјском методу. Историчари користе примарне изворе и друге доказе да систематски истражују неку тему, а затим да напишу историје у облику извештаја о прошлости. Друге студије имају за циљ да само испитају појаву понашања у друштвима и заједницама, не тражећи посебно разлоге или мотивацију за њихово објашњење. Ове студије могу бити квалитативне или квантитативне и могу користити различите приступе, као што су квир теорија или феминистичка теорија.[12]
^Callaham, Michael; Wears, Robert; Weber, Ellen L. (2002). „Journal Prestige, Publication Bias, and Other Characteristics Associated With Citation of Published Studies in Peer-Reviewed Journals”. JAMA. 287 (21): 2847—50. PMID12038930. doi:10.1001/jama.287.21.2847.
^Roffee, James A; Waling, Andrea (18. 8. 2016). „Resolving ethical challenges when researching with minority and vulnerable populations: LGBTIQ victims of violence, harassment and bullying”. Research Ethics (на језику: енглески). 13 (1): 4—22. doi:10.1177/1747016116658693.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Литература
Groh, Arnold (2018). Research Methods in Indigenous Contexts. New York: Springer. ISBN978-3-319-72774-5.
Cohen, N.; Arieli, T. (2011). „Field research in conflict environments: Methodological challenges and snowball sampling”. Journal of Peace Research. 48 (4): 423—436. S2CID145328311. doi:10.1177/0022343311405698.
Talja, Sanna and Pamela J. Mckenzie (2007). Editor's Introduction: Special Issue on Discursive Approaches to Information Seeking in Context, The University of Chicago Press.
Bauer, Henry H., Scientific Literacy and the Myth of the Scientific Method, University of Illinois Press, Champaign, IL, 1992
Crombie, A.C. (1953), Robert Grosseteste and the Origins of Experimental Science 1100–1700, Oxford
Earman, John (ed.), Inference, Explanation, and Other Frustrations: Essays in the Philosophy of Science, University of California Press, Berkeley & Los Angeles, CA, 1992.
Fraassen, Bas C. van, The Scientific Image, Oxford University Press, Oxford, 1980.
Gadamer, Hans-Georg, Reason in the Age of Science, Frederick G. Lawrence (trans.), MIT Press, Cambridge, MA, 1981.
Giere, Ronald N. (ed.), Cognitive Models of Science, vol. 15 in 'Minnesota Studies in the Philosophy of Science', University of Minnesota Press, Minneapolis, MN, 1992.
Hacking, Ian, Representing and Intervening, Introductory Topics in the Philosophy of Natural Science, Cambridge University Press, Cambridge, 1983.
Heisenberg, Werner, Physics and Beyond, Encounters and Conversations, A.J. Pomerans (trans.), Harper and Row, New York, 1971, pp. 63–64.
Misak, Cheryl J., Truth and the End of Inquiry, A Peircean Account of Truth, Oxford University Press, Oxford, 1991.
Piattelli-Palmarini, Massimo (ed.), Language and Learning, The Debate between Jean Piaget and Noam Chomsky, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1980.
Popper, Karl R., Unended Quest, An Intellectual Autobiography, Open Court, La Salle, IL, 1982.
Putnam, Hilary, Renewing Philosophy, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1992.
Rorty, Richard, Philosophy and the Mirror of Nature, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1979.
Salmon, Wesley C., Four Decades of Scientific Explanation, University of Minnesota Press, Minneapolis, MN, 1990.
Shimony, Abner, Search for a Naturalistic World View: Vol. 1, Scientific Method and Epistemology, Vol. 2, Natural Science and Metaphysics, Cambridge University Press, Cambridge, 1993.
Thagard, Paul, Conceptual Revolutions, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1992.
Ziman, John (2000). Real Science: what it is, and what it means. Cambridge: Cambridge University Press.
Bynum, W.F.; Porter, Roy (2005), Oxford Dictionary of Scientific Quotations, Oxford, ISBN978-0-19-858409-4.
Cowles, Henry M. (2020), The Scientific Method: An Evolution of Thinking from Darwin to Dewey, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN978-0674976191
Dales, Richard C. (1973), The Scientific Achievement of the Middle Ages (The Middle Ages Series), University of Pennsylvania Press, ISBN978-0-8122-1057-6