Испљувак (лат. sputum) је исцедак слузи и других материја које се стварају у плућима, бронхијама и душнику и може се искашљати, испљунути или прогутати.[1] Слуз коју излучују епителне ћелије дисајних путева скупља и честице; прашине и бактерије које се налазе у атмосферском ваздуху и приликом удисања доспевају у дисајне путеве, а по доласку у усну дупљу меша се и са пљувачком.[2]
Епителне ћелије које облажу зидове дисајних путева, код здравих особа за 24 часа излуче око 100 мл слузи. Стални покрети трепаља епителних ћелија покрећу слуз према ждрелу, где се она скупља и најчешће гута. Веће количина накупљене слузи условљавају појаву кашља, који омогућава да се слуз као испљувак (најчешће помешана са пљувачком) избацује из дисајних путева у спољашњу средину.[2]
Веће лучење слузи условљавају различити чиниоци;
Многе болести органа за дисање праћене су појавом искашљавања испљувка, што може бити од значаја код утврђивања болести ових органа. Зато познавање одређених физичких, бактериолошких и хемијских карактеристика испљувка има посебан значај у клиничкој слици појединих болести.
Према изгледу свеж испљувак може да буде;
Према количини искашљане масе, испљувак може да буде;
Лабораторијска испитивања испљувак обухватају следеће анализе;[5]
1. Узорковање од стране болесника;[5]
2. Узорковање од стране лекара;
Стварање обилног густог лепљивог испљувка или испљувка са великим примесама крви може изазвати следеће компликације;[5]