Назив за Тел тип археолошког налазишта долази из арапске речи "Тал" у значењу "брдо" или "узвишење". Археолошка истраживања су на простору Жидовара вршена у више наврата (1948. и 1949, 1964—1966, 1971, 1977, а нова истраживања започињу 1996. године и са мањим прекидима трају до данас. Прва археолошка истраживања започиње 1948. године професор Бранко Гавела са Филозофског факултета у Београду. Под руководством академика Драгослава Срејовића 1996. године започињу нова систематска истраживања, којима након његове смрти руководи др Милош Јевтић. Током истраживања утврђено је да прво насеље на Жидовару потиче из раног бронзаног доба, а да живот на Жидовару престаје доласком римљана и успостављањем границе на Дунаву. Културни слој на Жидовару достиже дебљину од преко 5,7 м, и састоји се од сукцесивно формираних насеља, која припадају бронзаном и гвозденом добу.[2]
Дачко насеље, које представља последњу фазу локалитета и датује се у крај I век н. е.
Остава сребрног накита (пронађена 2001)
Током новијих истраживања локалитета, која су спровели Филозофски факултет у Београду (др Милош Јевтић, др. Миодраг Сладић и др. Мирослав Лазић) и Градски музеј Вршац (мр Јован Узелац), откривена је у келтском хоризонту богата остава сребрног и ћилибарског накита из млађег гвозденог доба, као права археолошка атракција и реткост на тлу Србије. У остави је пронађено:[3]
Најмлађи слој потиче из I века нове ере, и у том слоју је пронађенa грађевина великих димензија прекривене белим кречњаком, што указује на то да се ради о репрезентативној грађевини тј грађевинама које су служиле у обредне сврхе и нису биле намењене за становање. У њима је нађена велика количима сребрног накита и делови раскошних ношњи. Најважнији артефакт су богато украшене сребрне копче које су помоћу аналогије повезане са сличним налазима из суседне Румуније, које су научници окаракерисали као делове свештеничких одора. Међу налазима био је и велики број сребрних кутија. Само је једна пронађена цела, која је била богато украшена и са амблемом крста на поклопцу. У кутији су се пронађена два бронзана прстена, један већи и један мањи. На једном прстену су забележене 3 гравуре: риба, добри пастир и палмина грана. У ранохришћанској иконографији риба представља Исуса Христа, пастир и палмина грана симбол раја. Поред овога нађени су многобројни бријачи за косу - што указује на обред крштења.
