Емили Дикинсон

Емили Дикинсон
Емили Дикинсон
Лични подаци
Пуно име	Емили Елизабет Дикинсон
Датум рођења	(1830-12-10)10. децембар 1830.
Место рођења	Амхерст, САД
Датум смрти	15. мај 1886.(1886-05-15) (55 год.)
Место смрти	Амхерст, САД
Званични веб-сајт
Mount Holyoke College

Емили Елизабет Дикинсон (енгл. Emily Dickinson; Амерст, Масачусетс, 10. децембар 1830 — 15. мај 1886) је била америчка песникиња.

Иако је Дикинсон много писала, током њеног живота објављено је само десетак од њених скоро 1.800 песама.^[1] Многе њене песме баве се темама смрти и бесмртности, затим вечношћу, љубављу и Богом што су све теме које се понављају у писмима пријатељима.^[2]

Биографија

Емили Дикинсон се сматра једном од највећих америчких песникиња. Као девојка због здравствених проблема већи део времена проводи у кући непрестано читајући књиге и пишући песме. Провела је само једну годину на Академији у Амхерсту учећи ботанику^[3] и друге природне науке, потом је краткотрајно похађала Маунт Холјок колеџ, да би се 1850. потпуно повукла из јавног живота у своју породичну кућу у Амхерсту.^[4] Након тога, са људима је општила искључиво преко писама.^[4] Њену љубав према самоћи неки сматрају патолошком а други романтичном.^[5] Највероватније је да се осамила због несрећне љубави према свештенику Чарлсу Вадсворту^[4], али постоје претпоставке да је то урадила због недопуштене љубави према братовљевој супрузи или због неслагања са оцем или да је патила од агорафобије.^[5] Неки тумачи њеног живота и дела мисле да јој је самоћа била неопходна да би несметано писала песме и да је због тога изабрала такав начин живота.^[5] У осами је гајила цвеће а хербаријум је почела да попуњава још у детињству. Њена колекција сувог цвећа садржи преко 400 врста.^[3] У 38. години живота престала је да иде у цркву "делом и зато што је пронашла лични рај у својим вртовима".^[3] Локално становништво ју је сматрало ексцентричном. Она је развила препознатљиву склоност ка белој одећи и постала позната по својој невољности да поздрави госте, или да касније у животу напусти своју спаваћу собу. Дикинсон се никада није удала, а већина пријатељстава између ње и других била је искључиво заснована на кореспонденцији.^[6]

Умрла је у 56. години живота, 15. маја 1886. године.

Дело

За свог живота Емили Дикинсон је објавила само 10 песама и једно писмо.^[7] По њеној жељи, након њене смрти сестра јој је спалила писма, али је сачувала 40 свезака са преко 1000 песама у рукопису^[2] од којих многе нису биле завршене. Њене песме одликују се препознатљивим, уникатним стилом, са невероватним даром за речи, обједињујући комбинацију префињеног осећаја и врхунског интелекта. Инспирацију за своја дела проналазила је у Библији, Шекспировим делима и класичној митологији. Нарочит утицај на њену поезију имају пуританизам и трансцендентализам.^[4] И њено познавање ботанике је доста утицало на сликовност њених песама. У 1789 песма, колико их је укупно написала, Дикинсон помиње биљке готово 600 пута и именује 80 различитих врста. Цветне врсте помиње 350 пута, најчешће ружу, док детелина и бела рада симболишу њу у њеним стиховима.

Песме Емили Дикинсон немају наслове, одликује их необична употреба цртице и интерпункције уопште, као и великог слова и неправилна рима. Радови који су објављени током њеног живота обично су били знатно измењени од стране издавача, како би одговарали конвенционалним поетским правилима тог времена.^[8] Због тога су тек 1998. објављене без измена у духу енглеског правописа. Већина њених песама има облик метафоричне дефиниције која се потом наставља проширеним поређењем попут песме која почиње стиховима "Нада је ствар са перјем" ("Hope’ is the thing with feathers"). Описујући један појам другим, истовремено замагљује и проширује значење оба појма. Њене песме се обично завршавају неодређено, без коначног закључка или поенте.^[9] Дикинсон често користи и синегдоху.

Комплетирана и уређена колекција свих њених песама први пут је објављена 1890. године у Бостону четири године после њене смрти. Прво интегрално нередиговано издање њених песама изашло је тек 1955.^[2]

Преводи

На српском језику

Песме Емили Дикинсон су на српски језик преводили Бранка и Иван В. Лалић, Татијана Дракулић, Љубица Стрнчевић, Јасна Левингер, Марко Вешовић, Љиљана Ђурђић, Жељко М. Костић, Владимир Јагличић, Драган Пурешић, Ана Стјеља, Асја Бакић и Александар Шурбатовић.

Књиге поезије

• Pesme / Emili Dikinson ; prevod Ivan V. Lalić ; predgovor Vilijem Ljus ; pogovor Ivan V. Lalić. - Beograd : Književne novine, 1976.
• Lepotica Amhersta / Vilijem Ljus ; prevod Branka i Ivan V. Lalić. Pesme / Emili Dikinson ; prevod Ivan V. Lalić ; predgovor Vilijem Ljus ; pogovor Ivan V. Lalić. - Beograd : Književne novine, [1988]?
• Poezija / Emili Dikinson ; [prevod Jasna Levinger, Marko Vešović ; predgovor i komentar Marko Vešović]. - Sarajevo : Svjetlost. 1988. ISBN 978-86-01-01252-3.
• Poezija / Emili Dikinson ; preveli Marko Vešović i Jasna Levinger. - Cetinje : Otvoreni kulturni forum. 2014. ISBN 978-86-85747-78-6.
• Ja sam niko! A ti, ko si? / Emili Dikinson ; izbor, prevod i tumačenja Aleksandar Šurbatović. - Beograd : Mali vrt. 2016. ISBN 978-86-85639-32-6.

Писма

Песникињина писма су преводиле Марија Кнежевић и Теодора Илић и објављена је једна књига њених писама:

• Отвори ме пажљиво : intimna pisma Suzani Hantington Gilbert / Емили Дикинсон ; избор и превод са енглеског Теодора Илић. - Вршац : Књижевна општина Вршац. 2013. ISBN 978-86-7497-229-8.

На страним језицима

Поезија Емили Дикинсон је била преведена на мноштво језика, укључујући француски, шпански, персијски, курдски, грузијски и руски. Неки од примера тих превода су:

• Краљица стидљивих љубичица, курдски превод преводиоца Мадех Пирјонеси објављен 2016. године.^[10][11][12]
• Француски превод Шарлоте Малансон који обухвата 40 поема.^[13]
• Персијски преводи: три персијска превода Емили Дикинсон су доступна.^[10][14]

Галерија

• 
  Портрет Емили Дикинсон
• 
  Кућа Емили Дикинсон, данас музеј
• 
  Поштанска маркица са ликом Емили Дикинсон издата 1971.
• 
  Рукопис Емили Дикинсон
• 
  Прва књига Емили Дикинсон, 1890.
• 
  Улаз у једну библиотеку у Њујорку

Референце

1. „The Emily Dickinson Museum indicates only one letter and ten poems were published before her death”. Emilydickinson,useum.org. Архивирано из оригинала 07. 08. 2018. г. Приступљено 25. 8. 2018. 
2. Šurbatović, Aleksandar (2016). „"Emili Dikinson (1830—1886) verovatno je jedini angloamerički pesnik..."”. Ja sam niko! A ti, ko si? / Emili Dikinson. стр. na presavijenom delu kor. lista. ISBN 978-86-85639-32-6. 
3. Jabr, Ferris. „The Lost Gardens of Emily Dickinson”. The New York Times. Приступљено 2. 3. 2019. 
4. Edison, Jennifer Gage. „Religious Influences on Emily Dickinson: Puritanism and Transcendentalism in Her Poetry”. Internet Archive: Wayback Machine. Архивирано из оригинала 04. 10. 2016. г. Приступљено 2. 3. 2019. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
5. Fuss, Diana. „Interior Chambers: The Emily Dickinson Homestead”. Project MUSE. Приступљено 2. 3. 2019. 
6. „Emily Dickinson biography”. Biography.com. Приступљено 25. 8. 2018. 
7. „Publications in Dickinson's Lifetime”. Emily Dickinson Museum. Архивирано из оригинала 08. 03. 2019. г. Приступљено 2. 3. 2019. 
8. McNeil 1986, стр. 2
9. „Emily Dickinson”. Poetry Foundation. Приступљено 2. 3. 2019. 
10. „CBC: Why a civil engineer is translating Emily Dickinson into Kurdish”. Cbc.ca. 
11. „MiddleEastEye: Student translates literature into Kurdish to celebrate native language”. Middleeasteye.net. 
12. „Signature Reads: Inside an Engineering Student's Quest to Translate Emily Dickinson Into Kurdish”. Signature-reads.com. 
13. „Eurodit: Emily Dickinson, 40 poèmes by Charlotte Melançon”. Erudit.org. 
14. „MehrNews: The Taste of Forbidden Fruit under Publication [in Persian]”. Mehrnews.com. 

Литература

• Šurbatović, Aleksandar (2016). „"Emili Dikinson (1830—1886) verovatno je jedini angloamerički pesnik..."”. Ja sam niko! A ti, ko si? / Emili Dikinson. стр. na presavijenom delu kor. lista. ISBN 978-86-85639-32-6. 
• Franklin, R. W., ур. (1999). The Poems of Emily Dickinson. Cambridge: Belknap Press. ISBN 978-0-674-67624-4. .
• Johnson, Thomas H. (ed.). 1960. The Complete Poems of Emily Dickinson. Boston: Little, Brown & Co.
• Bianchi, Martha Dickinson. 1970. Emily Dickinson Face to Face: Unpublished Letters with Notes and Reminiscences. Hamden, Conn.: Archon Books.
• Blake, Caesar R. (ed). 1964. The Recognition of Emily Dickinson: Selected Criticism Since 1890. Ed. Caesar R. Blake. Ann Arbor: University of Michigan Press.
• Bloom, Harold (1999). Emily Dickinson. Broomall, PA: Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-5106-1. .
• Bloom, Harold. 1994. The Western Canon: The Books and School of the Ages. New York: Harcourt Brace.
• Buckingham, Willis J., ур. (1989). Emily Dickinson's Reception in the 1890s: A Documentary History. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-3604-6. .
• Comment, Kristin M. 2001. "Dickinson's Bawdy: Shakespeare and Sexual Symbolism in Emily Dickinson's Writing to Susan Dickinson". Legacy. 18(2). pp. 167–181.
• Crumbley, Paul (1997). Inflections of the Pen: Dash and Voice in Emily Dickinson. Lexington: The University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-1988-5. .
• D'Arienzo, Daria. 2006. "Looking at Emily", Amherst Magazine. Winter 2006. Приступљено June 23, 2009.
• Farr, Judith (ed). Emily Dickinson: A Collection of Critical Essays. Prentice Hall International Paperback Editions. 1996. ISBN 978-0-13-033524-1..
• Farr, Judith (2005). The Gardens of Emily Dickinson. Cambridge, Massachusetts & London, England: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01829-7. .
• Ford, Thomas W. 1966. Heaven Beguiles the Tired: Death in the Poetry of Emily Dickinson. University of Alabama Press.
• Franklin, R. W. The Master Letters of Emily Dickinson. University of Massachusetts Press. 1998. ISBN 978-1-55849-155-7..
• Gordon, Lyndall. Lives Like Loaded Guns: Emily Dickinson and Her Family's Feuds. Viking. 2010. ISBN 978-0-670-02193-2..
• Grabher, Gudrun, Roland Hagenbüchle and Cristanne Miller. 1998. The Emily Dickinson Handbook. Amherst: University of Massachusetts Press.
• Habegger, Alfred (2001). My Wars Are Laid Away in Books: The Life of Emily Dickinson. New York: Random House. ISBN 978-0-679-44986-7. .
• Roland Hagenbüchle: Precision and Indeterminacy in the Poetry of Emily Dickinson, Emerson Society Quarterly, 1974
• Hecht, Anthony. 1996. "The Riddles of Emily Dickinson" in Farr (1996) 149–162.
• Juhasz, Suzanne, ур. (1983). Feminist Critics Read Emily Dickinson. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-32170-1. .
• Juhasz, Suzanne. 1996. "The Landscape of the Spirit" in Farr (1996) 130–140.
• Knapp, Bettina L. 1989. Emily Dickinson. New York: Continuum Publishing.
• Martin, Wendy, ур. (2002). The Cambridge Companion to Emily Dickinson. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00118-2. .
• McNeil, Helen (1986). Emily Dickinson. London: Virago Press. ISBN 978-0-394-74766-8. .
• Mitchell, Domhnall Mitchell and Maria Stuart (2009). The International Reception of Emily Dickinson. New York: Continuum. ISBN 978-0-8264-9715-4. .
• Murray, Aífe. Maid as Muse: How Domestic Servants Changed Emily Dickinson's Life and Language. University Press of New England. 2010. ISBN 978-1-58465-674-6..
• Murray, Aífe. 1996. "Kitchen Table Poetics: Maid Margaret Maher and Her Poet Emily Dickinson," The Emily Dickinson Journal. 5(2). pp. 285–296.
• Oberhaus, Dorothy Huff. 1996. " 'Tender pioneer': Emily Dickinson's Poems on the Life of Christ" in Farr (1996) 105–119.
• Parker, Peter. 2007. "New Feet Within My Garden Go: Emily Dickinson's Herbarium" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2008), The Daily Telegraph, June 29, 2007. Приступљено January 18, 2008.
• Pickard, John B. 1967. Emily Dickinson: An Introduction and Interpretation. New York: Holt, Rinehart and Winston.
• Pollak, Vivian R. 1996. "Thirst and Starvation in Emily Dickinson's Poetry" in Farr (1996) 62–75.
• Sewall, Richard B. (1974). The Life of Emily Dickinson. New York: Farrar, Straus, and Giroux. ISBN 978-0-674-53080-5. .
• Smith, Martha Nell (1992). Rowing in Eden: Rereading Emily Dickinson. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77666-1. .
• Stocks, Kenneth. 1988. Emily Dickinson and the Modern Consciousness: A Poet of Our Time. New York: St. Martin's Press.
• Walsh, John Evangelist. 1971. The Hidden Life of Emily Dickinson. New York: Simon and Schuster.
• Wells, Anna Mary. 1929. "Early Criticism of Emily Dickinson", American Literature, Vol. 1, No. 3. (November 1929).
• Wilson, Edmund (1962). Patriotic Gore: Studies in the Literature of the American Civil War. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-393-31256-0. .
• Wolff, Cynthia Griffin. Emily Dickinson. New York. Alfred A. Knopf. 1986. ISBN 978-0-394-54418-2..
• Emily Dickinson Papers, 1844–1891 (3 microfilm reels) are housed at the Sterling Memorial Library at Yale University.

Спољашње везе

• Hagenbüchle, Roland: Precision and Indeterminacy in the Poetry of Emily Dickinson
• Емили Дикинсон на сајту Curlie (језик: енглески)
• Emily Dickinson на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Емили Дикинсон на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Емили Дикинсон на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Dickinson Electronic Archives
• Emily Dickinson Archive
• Emily Dickinson poems and texts at the Academy of American Poets
• Profile and poems of Emily Dickinson, including audio files, at the Poetry Foundation.
• Emily Dickinson Lexicon Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2017)
• Emily Dickinson at Modern American Poetry Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2010)
• Emily Dickinson International Society
• Emily Dickinson Museum The Homestead and the Evergreens, Amherst, Massachusetts
• Emily Dickinson at Amherst College, Amherst College Archives and Special Collections
• Emily Dickinson Collection at Houghton Library, Harvard University
• Emily Dickinson Papers, Galatea Collection, Boston Public Library