Државе Њемачке

 Доња Саксонија

 Бремен

 Хамбург

 Мекленбург-
Западна Померанија

 Саксонија-
Анхалт

 Саксонија

 Бранденбург

 Берлин

 Тирингија

 Хесен

 Сјеверна Рајна-
Вестфалија

 Рајна-
Палатинат

 Баварска

 Баден-
Виртемберг

 Сарланд

 Шлезвиг-Холштајн

Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land;^[а] држава чланица (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест држава чланица се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, државе чланице СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности држава чланица и федерације; државе чланице задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, државе чланице своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.^[2]

Државе чланице

Грб	Застава	Држава чланица	Дио СРЊ од	Шеф владе	Слика	Владајућа коалиција	Гласова у Бундесрату	Површина (км^2)	Бр. становника	Ст. по км^2	Гл. град	ISO 3166-2 код	БДП по главни ст. (€)
		Баден-Виртемберг	1952.[б]	Винфрид Кречман (Зелени)		Зелени, CDU	6	35.752	10.755.000	301	Штутгарт	BW	34.885
		Баварска	1949.	Маркус Зедер (CSU)		CSU	6	70.552	12.542.000	178	Минхен	BY	35.443
		Берлин	1990.[в]	Михаел Милер (SPD)		SPD, Зелени, Љевица	4	892	3.469.000	3.890	—	BE	28.806
		Бранденбург	1990.	Дитмар Видке (SPD)		SPD, Љевица	4	29.479	2.500.000	85	Потсдам	BB	22.074
		Бремен	1949.	Андреас Бовеншулте (SPD)		SPD, Зелени	3	419	661.000	1.577	Бремен	HB	42.405
		Хамбург	1949.	Петер Ченчер (SPD)		SPD, Зелени	3	755	1.788.000	2.368	—	HH	52.401
		Хесен	1949.	Волкер Буфир (CDU)		CDU, Зелени	5	21.115	6.066.000	287	Висбаден	HE	37.509
		Доња Саксонија	1949.	Штефан Вајл (SPD)		SPD, Зелени	6	47.609	7.914.000	166	Хановер	NI	28.350
		Мекленбург-Западна Померанија	1990.	Мануела Швезиг (SPD)		SPD, CDU	3	23.180	1.639.000	71	Шверин	MV	21.404
		Сјеверна Рајна- Вестфалија	1949.	Армин Лашет (CDU)		CDU, FDP	6	34.085	17.837.000	523	Диселдорф	NW	32.882
		Рајна-Палатинат	1949.	Малу Дрејер (SPD)		SPD, Зелени, FDP	4	19.853	4.052.803	202	Мајнц	RP	28.311
		Сарланд	1957.	Тобијас Ханс (CDU)		CDU, SPD	3	2.569	1.018.000	400	Сарбрикен	SL	30.098
		Саксонија	1990.	Михаел Кречмер (CDU)		CDU, SPD	4	18.416	4.143.000	227	Дрезден	SN	22.980
		Саксонија-Анхалт	1990.	Рајнер Хазелоф (CDU)		CDU, SPD, Зелени	4	20.446	2.331.000	116	Магдебург	ST	22.427
		Шлезвиг-Холштајн	1949.	Данијел Гинтер (CDU)		CDU, FDP, Зелени	4	15.799	2.833.000	179	Кил	SH	25.947
		Тирингија	1990.	Бодо Рамелов (Љевица)		Љевица, SPD, Зелени	4	16.172	2.231.000	138	Ерфурт	TH	21.663

Види још

• Нове државе чланице Њемачке

Напомене

1. С обзиром да ријеч Länd на њемачком значи земља,^[1] термин држава се користи како би се избјегле двосмислености.
2. Државе чланице Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хохенцолерн биле су конститутивне државе када је федерација основана 1949. године. Оне су удружиле да би формирале Баден-Виртемберг 1952. године.
3. Берлин се званично сматра савезном државом од уједињења 1990. године, иако је Западни Берлин углавном сматран савезном државом Западне Њемачке.

Референце

1. „land prevod | nemacko - srpski rečnik”. onlinerecnik.com (на језику: српски). Приступљено 7. 7. 2018. 
2. Leonardy, Uwe (1999). „Länder Power-Sharing in International Relations and European Affairs”. The institutional structures of German federalism. Working papers / Friedrich-Ebert-Stiftung, London Office (електронско изд.). Friedrich Ebert Foundation.