Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал и фестивал фолклора и народног стваралаштва који се одржава у Гучи, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца,[1] из Србије и иностранства, сваке године посети село са неколико хиљада становника. Године 2005, је снимљен документарни филм о овом фестивалу, Гуча!.
Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар „Дуге“ и „Политике” Благоје Блажа Радивојевић (1925 – 2016).[4] Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име „Велики (народни) сабор ‘Са Овчара и Каблара’“.
На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист „Вечерње новости“, који је годинама касније наставио да додељује „Златну трубу“ најпопуларнијем трубачу на Сабору.
Почео је да излази и лист Драгачевског сабора, 1967. под називом Драгачевски трубач. Сврха овог писаног медија је вишеструка. Између осталог чува сећања и популарише ову јединствену, одавно већ, међународну манифестацију.
Домаћин Драгачевског сабора 2013. године био је Добрица Ерић.[5] Драгослав Петровић је 2012. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу одбранио докторску дисертацију под називом „Место и домашај Драгачевског сабора у културном миљеу Србије”.[6]
^„ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 28. 11. 2020.