Дарџилинг (енгл.Darjeeling) је град и општина у индијскојдржавиЗападни Бенгал. Налази се на Малим Хималајима на надморској висини од 2.000 м. Познат је по својој индустрији чаја, погледима на Кангченгџунгу, трећу највишу планину на свијету, и по хималајској жељезничка пруга Дарџилинг, која је проглашена свјетском баштином. Дарџилинг је сједиште округа Дарџилинг, које има дјелимично аутономни статус. Такође је популарно туристичко мјесто у Индији.
Забиљежена историја града датира од почетка 19. вијека када је колонијална управа основала санаторијум и војно складиште у региону. Након тога, у регији су постављене обилне плантаже чаја, а произвођачи чаја развили су хибриде црног чаја и створили нове технике ферментације. Чај Дарџилинг, који је резултат овога, међународно је признат и сврстава се међу најпопуларније црне чајеве на свијету.[4] Хималајска жељезничка пруга Дарџилинг повезује град с равницама и има неке од парних локомотива које се још увијек користе у Индији.
Дарџилинг има неколико приватних школа британског стила које привлаче ученике из цијеле Индије и неколико сусједних земаља. Разноврсну културу града одражава његов разнолики демографски миље који чине Ронкупи, Кампи, Гурке, Невари, Шерпаси, Бутији, Бенгалци[5] и друге етно-језичке групе континенталне Индије. Дарџилинг је, поред свог сусједног града Калимпонга, био центар друштвеног покрета Горкаланд 1980-их година и љета 2017.
Историја
Жетва дарџилингског чаја, око 1890. годинеКраљ Сикима у Дарџилингу око 1900. године
Историја Дарџилинга испреплетена је са историјом Сикима, Непала, Британске Индије и Бутана. До почетка 19. вијека, брдовито подручје око Дарџилинга било је под контролом Краљевства Сиким,[6] а насеље се састојало од неколико села Ронкупа и Кирата.[7] Чогјал од Сикима учествовао је у неуспјешним ратовима против непалских Гурки.
Дарџилинг је главни град садарске субдивизије и такође сједиште округа. Налази се на надморској висини од 2.000 м у брдском региону дарџилиншких Хималаја на Дарџилинг-Џалапахар вијенцу који креће са југа од Гума. Вијенац је у облику слова ипсилон, а база почива на Катапахару и Џалапахару, а двије руке се раздвајају сјеверно од Опсерваторијског брда. Сјевероисточна рука нагло зарања и завршава у изливу Лебонг, док сјеверозападна рука пролази кроз Сјеверну тачку и завршава се у долини у близини Туквер Ти имања.[8] Брда су угнијежђена унутар виших врхова, а снијегом покривени хималајски вијенац у даљини је надвијен над градом. Канченџунга, трећи највиши врх на свијету (8.598 м), најистакнутија је видљива планина. У ведрим данима може се видјети непалски Монт Еверест (8.850 м).[9]
Брда Дарџилинга дио су Малих Хималаја. Тло је углавном састављено од пјешчара и конгломератних формација, које су очврсли и узбуркани детритуси великог распона Хималаја. Међутим, тло је често слабо консолидовано (пропусни седименти у региону не задржавају воду између киша) и не сматрају се погодним за пољопривреду. Подручје има стрме падине и растреситу подлогу, што доводи до честих клизишта током монсуна. Према Бироу за индијске стандарде, град спада под сеизмичку зону IV, (на скали од I до V, но основу склоности земљотресима) близу конвергентне границе индијске и евроазијскетектонске плоче и подложан је честим земљотресима.[9]
Дарџилинг има умјерену климу (Кепен: Cwb,[13]суптропска планинска клима) са влажним љетима узрокованим монсунским кишама.[14] Средња годишња максимална температура је 149 °C, док је средња минимална температура 89 °C, са средњим мјесечним температурама у распону од 6 до 18 °C. Најнижа забиљежена температура била је -5 °C 11. фебруара 1905. Просјечна годишња количина падавина је 3.092 мм, са просјечно 126 кишних дана годишње. Највише падавина долази у јулу. Обилне и концентрисане кише које су падале у региону, погоршане крчењем шума и непланираном градњом, често изазивају разорна клизишта.[15][16] Иако није веома често, у граду снијег пада најмање једном током децембра и јануара.[17]
Dasgupta, Atis (1999). „Ethnic Problems and Movements for Autonomy in Darjeeling”. Social Scientist. Social Scientist. 27 (11–12): 47—68. JSTOR3518047. doi:10.2307/3518047.
de Bruyn, Pippa; Bain, Keith; Venkatraman, Nilofer; Joshi, Shonar (2008). Frommer's India. Frommer's. ISBN978-0-470-16908-7. Приступљено 8. 1. 2011.
Kenny, Judith (1995). „Climate, Race, and Imperial Authority: The Symbolic Landscape of the British Hill Station in India”. Annals of the Association of American Geographers. [Association of American Geographers, Taylor & Francis, Ltd.] 85 (4): 694—714. JSTOR2564433. doi:10.1111/j.1467-8306.1995.tb01821.x.
Sarkar, S. (1999). „Landslides in Darjeeling Himalayas, India”. Transactions of the Japanese Geomorphological Union. 20 (3). стр. 299—315. ISSN0389-1755.
Srivastava, Suresh C. (2003). „Geographical Indications and Legal Framework in India”. Economic and Political Weekly. Economic and Political Weekly. 38 (38): 4022—4033. JSTOR4414050.
Ronaldshay, The Earl of (1923). Lands of the Thunderbolt. Sikhim, Chumbi & Bhutan. London: Constable & Co. ISBN81-206-1504-2.
Roy, Barun (2003). Fallen Cicada - Unwritten History of Darjeeling Hills (2003 изд.). Beacon Publication. стр. 223. ISBN978-81-223-0684-2.
Saraswati, Baidyanath (ed.) (1998). Cultural Dimension of Ecology. DK Print World Pvt. Ltd, India. ISBN978-81-246-0102-0.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
