PROFILBARU.COM

Гистав Моро
Гистав Моро
	Аутопортрет Гистава Мороа, 1850
Лични подаци
Датум рођења	6. април 1826.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	18. април 1898. (72 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Уметнички рад
Поље	сликарство
Правац	симболизам
Утицаји од	Теодора Шасерјоа

Гистав Моро (фр. Gustave Moreau; 6. април 1826 – 18. април 1898) био је француски сликар. Припадао је покрету симболизма, а његов опус је познат по библијским и митолошким мотивима. Мороове слике снажно су утицале на опус симболистичких књижевника и других уметника.

Биографија

Гистав Моро је у Паризу, од оца Жан Мари Мороа и мајке Адел Паулине де Мутје. Сликарев отац је био главни архитекта департмана Везул у источној Француској, где се родила и Гиставова млађа сестра Камила. После револуције 1830. породица Моро се трајно сели у Париз, а 1841. Гистав са мајком одлази у Италију. Будући сликар донеће отуда велики албум са скицама које је урадио под снажним утиском архитектуре Милана, Венеције и Фиренце. По повратку у престоницу, а захваљујући очевом утицају, шеснаестогодишњи Моро добија потврду да се бави копирањем слика што му омогућава да без тешкоћа улази у Лувр и проучава и копира дела старих мајстора.

1846. Гистав Моро уписује Академију лепих уметности у класи неокласичног сликара Франсоа Пикоа. Упоредо са радом на сопственим сликама, Моро је радио и велику копију слике Анибалеа Карачија изложене у Лувру - наруџбину од државе. Наручиоци су били задовољни Мороовим радом и наручују од њега и другу копију, али он се успротивио: жели да продаје своје радове.

Године 1852. завршава Пијету- слику упечатљиве величине, на којој је радио три годуне, и излаже је на Салону. У октобру исте године отац за њега купује кућу број 14 у Улици Рошфуко, где Моро себи на другом спрату прави атеље. У лето 1857. Моро одлази у Рим где се у потпуности посвећује уметности. Након једномесечног боравка у Риму, он креће у Фиренцу, где ради неколико копија познатих слика, изложених у музеју Уфици. Теме и мотиви његовог сликарства већински су преузети из античке историје и митологије.^[1]

По повратку у Париз, 1859, Моро упознаје младу гувернанту, Александрину Диро, са којом се претпоставља да је био у вези следећих двадесет пет година. Мороов отац изненада умире 1862. године. Потрешен несрећом, посвећује се послу и самообразовању. Године 1873. један од државних департмана наручује од сликара да осмисли капелу у париском Пантеону, што он одбија. Две године касније Гистав Моро добија највећу награду Француске - орден Легије части.

Године 1888. Моро постаје професор на Академији лепих уметности. У мају 1889, када је завршио рад на великом платну Јупитер и Самела, Моро приступа реализацији свог последњег великог пројекта: прави музеј у сопственој вили и тиме своје дело чини доступно свима.

Моро умире 18. априла 1898. године у Паризу, а сахрањен је у породичној гробници на гробљу Монмартр.^[2]

У Народном музеју у Београду налази се његова слика Уморни кентаур.^[3]

Галерија

Дела Густава Мороа
Едип и Сфинга (1864)
Јасон и Медеја, (1865)
Орфеј (1865)
Рађање Венере из мора, (1866)
Европа и бик (1869)
Химера (1876)
Салома (1876)
Приказа (1876)
Јаков и анђео (1878)
Галатеја, (1880)
Свети слон (Пери), (1885)
Ева (1885)
Тоалета, (1885-90)
Хесиод и муза, (1891)
Песма над песмама （Cantique des Cantiques） (1893)
Јупитер и Семела (1894-95)

Референце

^ Николић, Јована М. (2017). „Митолошке теме у сликарству Гистава Мороа”. Зборник Матице српске за ликовне уметности. 46.
^ Eaglemoss International, (2010), "Veliki slikari", Beograd
^ Nikolić, Jovana M. „Koncept mrtvog pesnika u simbolizmu slika Umorni Kentaur Gistava Moroa iz Narodnog muzeja u Beogradu”. Zbornik Narodnog muzeja. XXI: 221.