По архитектури представља типичан пример медитеранског рибарског места. Од обале, терасасто се уздижу насеља, која при врху завршавају црквом са посебним црквеним звоном (итал.Campanile).
Осим туризма, развијен је риболов и виноградарство. Јужно од Врсара се налази и најпознатији нудистички камп у Jyгocлaвији — Коверсада, где је у своје време боравио и славни Казанова.
Пред Врсаром се налази група од 18 мањих, ненасељених и медитеранским биљкама густо обраслих острва.
Од римског насеља Ursaria остало је је трагова у луци и у ближој околини Врсара (вила рустика и акведукт). У раном средњем веку Врсар (Orsera), је био утврђен град, посед и летња резиденција поречких бискупа, који га држе од 983. до 1772. године. Насеље се формирало на падини брежуљка, на врху којег је каштел. Од градских утврђења сачувана су, осим каштела, само западна градска врата. Романичка тробродна црква Св. Марије подигнута је у XII веку, недалеко од темеља старохршћанске цркве.
Становништво
На попису становништва 2011. године, општина Врсар је имала 2.162 становника, од чега у самом Врсару 1.771.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Врсар је имало 1.624 становника, следећег националног састава:
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN978-953-6667-07-9.