Владимир Барјактаревић (Београд, 22. мај 1961) српски је клавијатуриста, музички продуцент и инжењер звука. Током каријере радио у бендовима Жижон, Етен, Ван Гог и Рибља чорба, а радио продукцију и свирао клавијатуре на пројектима многих југословенских и српских бендова.
Музичку каријеру започео је у Београду 1978. године, као клавијатуриста групе Жижон, која је свирала по Чукарици.[1] Након две године рада, Владимир одлази у војску а група се распушта. Након доласка са војног рока 1981. године, придружује се групи Етен, са којом је у Студију 13 Радио Београда снимио демо снимке за две песме. Након неколико свирки, укључујући ону на Бруцошијади у Београду, група се расформирала, а Владимир је почео да се бави студијски радом у студију Андре и Госпе и студију Аквариус, Ратка Остојића.[1] Први пројекат на којем је радио био је албум ријечке групе ФИТ, Уз ријеку, где је имао улогу сниматеља.[2]
Године 1989. Барјактаревић је радио као тон-мајстор на озвучењу групи Октобар 1864, на око шездесет концерата. Исте, 1989. године снимио је и продуцирао први албум београдске групе Каризма, Време је за нас, који је објавио ПГП РТБ.[1][3] Године 1990. био је сниматељ на музичком пројекту под називом Delta project. Током 1990. године радио је и као сниматељ и продуцент на албуму Свет је мој и синглу Губиш ме/Твојим именом, групе Ван Гог.[4]
Године 1991. постао је члан групе Ван Гог, са којом је одмах по приступању имао турнеју по Србији.[1][5] Исте године, радио је на другом албуму бенда Каризма, под називом У сновима, као сниматељ и продуцент.[6] Учествовао је у раду на албуму С оне стране дуге, свирао је и продуцирао песму Страст, а након тога напустио бенд. Почетком 1993. године радио је на првом албуму групе Неверне бебе као асистент сниматеља.[7] Исте, 1993. године, на албуму Тао певачице Jazzy Bell, свирао је клавијатуре и био аранжер у песмама Пут и Краљица ноћи.[8]Крајем 1993. године уочи албума Збогом Србијо, Бора Ђорђевић је позвао Барјактаревића да буде програмер, сниматељ, аранжер и клавијатуриста за позоришну представу Тамна је ноћ.[9] Након што је пројекат завршен, Ђорђевић га је позвао на снимање албума Збогом Србијо, а након тога и да приступи бенду Рибља чорба. Званични члан постао је 20. фебруара 1994. године на свирци у Бачкој Паланци.[1]
Осим рада у Рибљој чорби, Барјактаревић је сарађивао и са Бајагом, на албуму Ни на небу ни на земљи, као сниматељ у песмама Насловна тема (верзија 1), Ни на небу ни на земљи, Моји другови (верзија 1), Београд '93, Ни на небу ни на земљи (инструментална верзија), Моји другови (верзија 2) и Насловна тема (верзија 2).[1]Радио је као тон-мајстор и програмер на другом албуму групе Минђушари, 1994. године, а у то време и као тонац на концерту групе Вампири у Сава центру. Крајем 1994. године, радио је као сниматељ и продуцент на демо снимцима бенда Индијанци, Мирослава Милатовића Вицка, а снимци су изашли на издању Индијанци — демо '94.[1] Након тога, радио је као сниматељ и продуцент на првом албуму групе Индијанци, коју је објавила издавачка кућа ИТММ.[10] Као продуцент и програмер радио је на песми Сумњам, Саше Драгића, која је рађена за Месам поп фестивал '96, а певала ју је Снежана Јандрић.[1]
На албуму певача RUN GO-a Далеко је љубав и мир (1998), Барјактаревић је радио музику за песме Маторац, Мајстори и Зона сумрака, аранжмане за песме Маторац, Пријатељу доведи свираче, Мајстори, Љубав и мир, Балкан, Од ђавола црња, Зона сумрака и песму Мирис Дунава. Осим гитара, програмирао је све инструменте за албум и свирао клавијатуре.
Мимо рада у бенду Рибља чорба радио је и 2001. године, када је на пројекту Бора чорба и Лавови (џингл за кладионицу Лавови), радио као сниматељ, свирач и програмер. Године 2002. на албуму Dr. Under групе Ван Гог свирао је клавијатуре на песми Клупко, програмирао неке инструменте и радио као сниматељ и продуцент. Исте, 2002. године радио је као сниматељ трећег албума групе ОК бенд, који је објавила издавачка кућа Сити рекордс.[11]
Од 1. септембра 2002. године није члан групе Рибља чорба. Као сниматељ радио је 2003. године на албуму Поље јагода, Даре Бубамаре, 2005. године на албуму Вики, певачице Вики Миљковић и поново сарађивао са бендом Каризма, када је продуцирао њихов албум Retro-Active, који је објављен 2005. године.[1]