Рођен је 3. новембра 1801. године у Катанији на Сицилији у Италији. Учио је првенствено од свог деде. У јуну 1819. године одлази у Напуљ да учи музику као стипендиста локалне власти у Катанији. До 1822. године је био у класи директора Никола Цингарелија, код кога је проучавао мајсторе наполитанске школе и оркестарска дела Хајдна и Моцарта. Обичај је био да се талентовани ученици представе јавности неким драмским делом: тако је настала Белинијева прва опера АделсониСалвини.
Белини је године између 1827 и 1833 провео у Милану где су му сва врата била отворена. Само од писања опера је могао да живи у луксузу. Показивао је занимање за врло живи социјални живот. Следећих пет година Белини постаје све популарнији и његове опере све квалитетније, али се тај узлазни пут прекида његовом прераном смрћу 23. септембра 1835. године. Умро је у Питоу крај Париза од акутне упале црева и сахрањен је на познатом париском гробљу. Његови земни остаци су 1876. пренети и сахрањени у катедралу у Катанији. У том граду се чувају све његове ствари и нотни материјали.
Стваралаштво
Белини је и поред врло кратког живота успео да напише чак десет опера, од којих је велики број и даље на репертоару оперских кућа широм света. Уневши много новина у оперску композицију отпочео је нову еру у којој су непревазиђени врхунци Ђузепе Верди и Ђакомо Пучини.
Норма је трећа Белинијева опера и вероватно најизвођенија – чувена арија Casta diva и данас представља изазов за водеће сопране широм света.[3]
