У бањалучкој учитељској школи се повезао са члановима, Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), и заједно са Милошем Поповићем и Слободаном Кокановићем био један од водећих бораца за ученичка права. После сукоба са директором био је избачен из школе, а био му је и забрањен упис у учитељску школу у Пакрацу. Уписао се у карловачку учитељску школу из које је убрзо избачен због учешћа у ученичком штрајку. После завршене учитељске школе у Неготину, уписао се на Филозофски факултет у Скопљу. Али је септембра 1940. године, због учешћа у студентском штрајку, морао да прекине студије и врати се у родни крај, под Козару. Септембра 1940. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије и постао секретар партијске ћелије у Међувођу.
Био је, заједно са др. Младеном Стојановићем, иницијатор састанка на Кнежици, 15. августа 1941. године, на којем је одлучено да се укину фронтови и формирају покретне партизанске јединице. Био је први политички комесар Друге партизанске чете, а касније и Другог крајишког партизанског одреда. Током септембра и октобра 1941. године организовао је војно-политичу обуку и учествовао у побједоносним акцијама козарских партизана на Подградце, Мраковицу, Приједор и Љубију. Као члан Обласног комитета КПЈ за Козару, значајно је допринео политичкој активизацији народа под Козаром.
Уласком Пете крајишке ударне бригаде, у састав Четврте крајишке дивизије, Бошко је изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Босанску крајину. У тешким условима, после непријатељске офанзиве на Грмечу, радио је на развоју и учвршћивању народне власти и партијских организација.
Био је члан југословенске делегације на конгресу Комунистичке партије Француске 1964. у Паризу. Том приликом добио је слику Пабла Пикаса која се чува у Козарској Дубици.[1]
У одјељењу завичајне збирке смјештена је Легат библиотека „Бошко Шиљеговић“. То је вриједна збирка библиотечке грађе у којој се налази 2.372 монографске публикације, 2390 серијских публикација, 2 умјетничке слике, 46 умјетничких графика, албум са 27 поштанских марака, 6 албума са 213 фотографија и Плакета АВНОЈ-а.
Бошко Шиљеговић је уз књиге библиотеци поклонио и двије умјетничке слике и четрдесет шест графика од којих је највриједнија графика Глава мушкарца (Аутопортрет) сликара Пабла Пикаса. Пикасову графику Бошко Шиљеговић је добио као шеф делегације Комунистичке партије Југославије на конгресу Комунистичке партије Француске у мају 1964. године.[4] У збирци се још налази шест албума са 213 фотографија и Плакета АВНОЈ-а коју је Бошко добио као учесник Другог засједања АВНОЈ-а у Јајцу1943. године.
У књижном фонду легата налазе се вриједна и ријетка дјела из различитих научних области и велики број енциклопедија од којих су најважније Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка у четири тома Станоја Станојевића из 1929. године и Хрватска енциклопедија у четири тома од којих је четврти том штампан 1942. године за вријеме НДХ. У овом дијелу фонда значајан је први том првог издања Војне енциклопедије у коме је Бошко Шиљеговић био главни и одговорни уредник. Највише наслова у збирци има из области историје и других друштвених наука. Бошко Шиљеговић је као истакнута друштвено-политичка личност сарађивао са многим политичарима и другим друштвеним радницима од којих је добијао књиге са посветама. Једно вријеме Бошко Шиљеговић је био Шеф кабинета Врховног команданта Јосипа Броза Тита и сусретао се са истакнутим државницима. Амерички Државни секретар Хенри Кисинџер поклонио је Бошку своју књигу са посветом „Обновљени свијет“. Књигу са посветом поклонио му је и Предсједник Сјеверне КорејеКим Ил Сунг. У збирци легата налази се 90 наслова из области умјетности и 700 наслова из свјетске и српске књижевности. У фонду серијских публикација најважнији наслови су: Савременик, Путеви, Израз, Филмска култура, Преглед, Мост, Енциклопедија модерна, Трећи програм и други.[5]