Борик је градска четврт у Бањој Луци, Република Српска, БиХ. Подијељен је на двије мјесне заједнице:
Налази се источно од центра града, на лијевој обали ријеке Врбас. Врбас својим током на овом мјесту прави лук којим је одредио јужне и источне границе овог насеља.
Борик је изграђен након разорног земљотреса који се десио у Бањој Луци 1969. године. Модерне вишеспратнице су прављене прије свега за оне становнике који су некон земљотреса остали без својих домова, али и многе друге који су се тек доселили.
У овом дијелу града је смјештена истоимена спортска дворана, у којој утакмице играју РК Борац, КК Борац Нектар и многи други спортски клубови из Бање Луке.
Прије разорног земљотреса у октобру 1969. године на простору данашњег насеља налазио се неизграђени простор са групацијом борова и обрађиваним земљиштем, дијелом називан "Купусиште".
Након земљотреса, приоритет је била изградња станова, школа и привредних капацитета, због чега је на том простору предвиђено велико стамбено насеље са пратећим садржајима.
Главном саобраћајницом у насељу, која носи назив Булевар војводе Живојина Мишића (стари назив Улица Раде Врањешевић) са обостраним бициклистичким и пјешачким стазама насеље је у правцу запад-исток подијељено на сјеверни и јужни дио. Саобраћајница је својим западним дијелом са другом, десном обалом Врбаса спојена Мостом КАБ-а (Венеција мостом) а на источном крају Ребровачким мостом.
У изградњи насеља учествовало је више грађевинских предузећа - "Крајина" из Бање Луке, "Враница" из Сарајева, "Техника" из Тузле.
У првој фази граде се слободностојећи објекти претежно у сјеверном дијелу насеља. Грађевинско предузеће "Враница" изградило је неколико типских осмоспратних небодера и неколико четвороспратница. "Враницине" зграде су препознатљиве по бијелој фасади са сивим дијеловима између плавих прозора, а који су сада највећим дијелом замијењени због дотрајалости, док је фасада остала иста. Током деведесетих година ХХ вијека већина "Вранициних" зграда су надограђене са још по једним спратом. У овој фази изграђена је и стамбено-пословна зграда "Титаник". Такође, у овој фази Грађевинско предузеће "Крајина" гради 5 слободностојећих дванаестоспратних солитера у јужном дијелу насеља у монтажном "ИМС систему" те ГП "Техника" из Тузле гради неколико четвороспратница.
У другој фази, према пројекту архитекте Небојше Балића из Пројектног бироа "План", граде се степенасто обликоване стамбене цјелине, познате као "ламеле". "Ламеле" су представљале нове урбанистичко-архитектонске претензије изражене у снажно структуралним, хоризонтално и вертикално разуђеним блоковима, као и у фасадној пластици. Ови објекти изграђени су у монтажном, преднапрегнутом армиранобетонском "ИМС-систему", познатијем као "Систем Жежељ". Овај систем се састоји из монтажних армиранобетонских стубова и касетираних таваница, који се међусобно утежу у оба хоризонтална правца. Примјеном овог система, не само на конструктивне елементе него и на фасадне плоче, процес градње је знатно убрзан.
Поред стамбених зграда, такође су се градили и пратећи објекти са садржајима примјереним величини насеља. На сјеверном дијелу изграђен је вртић "Плави чуперак" и Основна школа "Бранко Ћопић" а у јужном дијелу Основна школа "Вук Стефановић Караџић" (стари назив "Мирко Вишњић"), позната и као "Скопска школа" јер је представљала поклон Града Скопља након земљотреса. У централном дијелу насеља, јужно од главне улице, планирана је изградња објекта са робном кућом, библиотеком, друштвеним домом и осталим садржајима, за који је пројекат урадио архитекта Хамдија Салиховић, професор из Сарајева. Овај објекат никада није реализован, али је у замјену реализован објекат робне куће који је и данас ту, са супермаркетом у приземљу и продавницом непрехрамбене робе (данас теретаном) на спрату. Пројекат је урадила архитекта Емина Колонић.
Источно од Борика, на простору познатом као Филиповића поље, према пројекту архитекте Љиљане Никетић, изграђена је и градска Топлана, којом је чак омогућено снабдијевање насеља топлом водом. Такође, поред топлане, изграђени су објекти "Аутосервиса" (данас "Ауди центар Бања Лука") "Електрокрајине" (познатији као Електродистрибуција) и сектора одржавања "Водовода". Снабдијевање насеља топлом водом из Топлане није у функцији од посљедњег рата.
Средином седамдесетих година, на крајњем сјеверу насеља, изграђена је Спортска дворана "Борик".
Током наредног периода на подручју Борика вршене су надоградње појединих зграда, као и изградња нових стамбено-пословних објеката на мјестима ранијих празних простора или индивидуалних стамбених објеката, чиме се насеље значајно проширило у односу на првобитни обухват.
Према посљедњем службеном попису из 1991. године, Борик је имао 11.862 становника.
На подручју насеља Борик налазе се двије основне школе:
На подручју насеља такође се налазе четири државна вртића:
У овом насељу налази се и Споменик парковске архитектуре "Универзитетски град" са сљедећим факултетима Универзитета у Бањој Луци:
Борик се налази на непун један километар удаљености од центра града, а са Старчевицом и Обилићевом повезан је преко Ребровачког моста и Моста КАБ-а, познатијег као "Венеција мост".
Кроз насеље Борик, преко Ребровачког моста пролази магистрални пут првог реда M-I 108 (стара ознака М-4), данас познат и као Источни транзит, а који носи име Булевар војводе Петра Бојовића. Источни транзит је једна од најфреквентнијих саобраћајница у граду и главна повезница не само овог дијела града, него и општина Челинац и Котор Варош са градовима Приједор и Градишка, што ствара честе гужве на дионици у овом насељу, а које ће у догледно вријеме бити ријешене изградњом обилазнице од насеља Врбања, преко насеља Чесма до постојећег кружног тока код Нове пијаце у Лазареву.
Кроз насеље Борик пролазе сљедеће аутобуске линије:[2]