Друмска трка на Олимпијским играма, једна је од двије дисциплине друмског бициклизма на Летњим олимпијским играма, поред вожње на хронометар.[1] Први пут је одржана на Играма 1896. након чега није није одржавана до 1936. Трка за жене је први пут одржана 1984. што је била прва дисциплина за жене у бициклизму која је уврштена на Олимпијске игре. Побједници носе златна обиљежја на рукавима и крагни дреса на свим друмским тркама које возе у периоду од четири године до наредних игара.[2]
У периоду од 1936. до 1956. додјељивале су се медаље за тимско такмичење, на којем су рачунати резултати тројице најбоље пласираних возача са индивидуалне трке.
Од 2024. учествује по 90 возача у обје категорије.
Историја
Друмска трка је први пут одржана на Олимпијским играма 1896. као прва дисциплина у друмском бициклизму.[3] Вожено је 87 km, учествовало је седам возача, златну медаљу освојио је Аристидис Константинидис, сребрну Аугуст фон Гедрих, а бронзану Едвард Бател.[4] Ниједна дисциплина друмског бициклизма није вожена до игара 1912. када је вожен хронометар, док је друмска трка поново враћена 1936.[5]
Друмска трка за жене по први пут је одржана 1984. златну медаљу је освојила Кони Карпентер, сребрну Ребека Твиг, а бронзану Сандра Шумахер.[6] До игара 1996. било је дозвољено учешће само аматерима, а од 1996. дозвољено је и професионалцима.[7]
На Играма 1984. у друмској вожњи за жене учествовало је 45 такмичара, док се број учесника и за жене и мушкарце повећао на Играма 1996. када је у друмској трци за жене учествовало 58, а за мушкарце 184 такмичара.[8] На Играма 1996. је такође повећан максимални број учесника по држави на трци за мушкарце, са три на пет.[9] Број учесника на трци за жене се постепено повећавао, а на трци за мушкарце смањивао и од Игара 2024. је изједначен, тако да учествује по 90 такмичара у обје категорије, са по максимум четири такмичара из једне државе.[8][10]Јаспер Стојвен је након смањења броја учесника у мушкој трци изјавио да она губи на важности за бициклисте, који треба да возе исту дистанцу, као и да трка може да буде одлучена већ након првих 20 km ако у бијег оде по један возач из сваке државе која има четири представника и да није поштено према осталим учесницима.[11]
Екипна друмска трка за мушкарце била је дисциплина која је постојала на четири издања Игара — 1936, 1948, 1952. и 1956, након чега је замијењена са екипним хронометром од Игара 1960.[16][17] Она није била засебно такмичење, већ такмичење који је укључивао резултате остварене на индивидуалној друмској трци.[18] За сваку државу у друмској трци учествовала су по максимум четири такмичара, а за екипни пласман рачунали су се резултати прве тројице на прва три издања, док су се на Играма 1956. додјељивали бодови за позиције.[17][19] Током прва два издања медаље су добијала само прва тројица такмичара, а на играма 1952. и 1956. медаље су добијала сва четири такмичара. Белгијски тим, побједник такмичења 1948. године, није знао да постоји екипно такмичење и напустили су Игре прије него што су им уручене медаље.[20]Ежен ван Росбрук и Лоде Ваутерс су примили медаље 2010. године, док је Леон де Латаувер преминуо и никад није примио медаљу.[20]
Олимпијске међуигре 1906. су одржане у Атини и првобитно су рачунате као дио Олимпијских игара, са циљем да се сваке двије године одржавају игре у Грчкој, између међународних олимпијских игара.[25] Идеја није заживјела и Међународни олимпијски комитет је касније одлучио да те Игре не сматра дијелом званичних Олимпијских игара, али неки спортски историчари су наставили да их сматрају дијелом Олимпијских игара.[26]
^Бронзану медаљу на Олимпијским играма 1972. освојио је Шпанац Хаиме Уеламо, али му је она одузета јер је пао на допинг тесту и није додијељена никоме.[13][14]
^Koulouri, Christina (2005). „The Inside View of an Outsider: Greek Scholarship on the History of the Olympic Games”. Journal of Sport History. 32 (2): 217—228. ISSN0094-1700. JSTOR43610398.
^„1906 Athina Summer Games”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)