Вожња на хронометар на Олимпијским играма, једна је од двије дисциплине друмског бициклизма на Летњим олимпијским играма, поред друмске трке.[1] Дисциплина је први пут одржана на Играма 1912. од када је редовно одржавана до игара 1932.[2] Од Игара 1936. укинута је, а поново је враћена 1996. Трка за жене је први пут одржана 1996. када је и трка за мушкарце поново враћена. Побједници носе златна обиљежја на рукавима и крагни дреса на свим тркама на хронометар које возе у периоду од четири године до наредних игара.[3]
Од 2024. учествује по 35 возача у обје категорије.
Историја
Хронометар је први пут одржан на Олимпијским играма 1912. учествовало је 123 возача из 16 држава, а вожено је 320 km.[4] златну медаљу освојио је Рудолф Луис, сребрну Фредерик Граб, а бронзану Карл Шуте.[5] На Играма 1932. учествовало је 35 такмичара, Атилио Павези је стартовао последњи, обишао је шест возача и освојио је златну медаљу.[6] Хронометар је искључен од Игара 1936. када је поново враћена друмска трка.[7]
Хронометар је поново враћен на Игре 1996. када је златну медаљу освојио Мигел Индураин.[2] Исте године је по први пут уведен хронометар за жене, на којем је златну медаљу освојила Зулфија Забирова, сребрну Жени Лонго Чипрели, а бронзану Клара Хјуз.[8] До игара 1996. када је вожена само друмска трка, било је дозвољено учешће само аматерима, а од 1996. када је укључен и хронометар, дозвољено је и професионалцима.[9]
На Играма 1912. учествовала су 123 такмичара,[10] а 1996. на првим играма након поновног враћања хронометра на Олимпијске игре, учествовало је 40 такмичара у мушкој[2] и 25 у женској категорији.[8] Број учесника на трци за жене се постепено повећавао, а на трци за мушкарце смањивао и од Игара 2024. је изједначен, тако да учествује по 35 такмичара у обје категорије, са максимум два такмичара из једне државе.[11] У обје категорије учествује по један такмичар из сваке државе из првих 25 у UCI свјетском рангирању, док се преосталих десет мјеста додјељује за десет најбоље пласираних такмичара са Свјетског првенства у вожњи на хронометар годину прије одржавања Игара, с тим да се додјељује једно мјесто по држави, за најбоље пласираног такмичара.[12]
На играма 2024. по први у историји је изједначена дужина руте и за мушкарце и за жене.[13]
^Бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 2000. освојио је Ленс Армстронг, али му је она одузета и резултат му је поништен због допинга 17. јануара 2013.[15] Олимпијски комитет је такође одлучио да не додијели медаљу четвртопласираном Абрахаму Олану, који је био позитиван на допинг 1998.[16]
_pictogram.svg)
