Баланитис

Баланитис
Баланитис
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Урологија
МКБ-10	N48.1
МКБ-9-CM	607.1
DiseasesDB	1229
MedlinePlus	000862
eMedicine	emerg/51
Patient UK	Баланитис
MeSH	D001446
	[уреди на Википодацима]

Баланитис је једна од инфективних болести мушких гениталија, која се карактерише упалом главића мушког полног уда (пениса). Како је баланитис често удружен са поститисом или упалом унутрашњег дела препуцијума, односно коже која штити главић, у пракси се због захваћеност обе структуре чешће користи назива баланопоститис.^[1]

Болест настаје као последица лошег одржавања хигијене гениталија, која погодује размножавању бактерија, вируса и гљивица у условима топле и влажне средине у којој се испод одеће, већи део дана, налази полни уд. Баланитис се може јавити и као последица других бројних болести и стања који погодују размножавња наведених микроорганизама (нпр шећерна болест,^[2] инфекције мокраћних канала, сексуални однос која болује од полно преносивих болести, итд).^[3]

Чешћи се јавља код необрезаних мушкараца, због лошијих услова одржавања хигијене, или након полног односа или самозадовољавања, када је главић уда изложен иритацији и упалама. Неретко, узрок баланитиса остаје неоткривен.^[4]

Клиничка слика баланитиса карактерише се црвеном бојом коже која је натечена и болно осетљива на додир, а понекад и сврби.

Епидемиологија

Баланитис се на глобалном нивоу јавља код 3-11% мушкараца.

Смртност није директно повезана са баланитисом, а морбидитет је у корелацији са компликацијама фимозе

Међу одраслим пацијентима појава баланитиса нпр. у Америци, два пута је чешћа у црнаца и особа хиспано порекла. Ово може бити повезано са различитом стопом обрезивања.

Баланитис може да се јави код мушкараца у било ком животном добу, а његова етиологија је различита у зависности од старости болесника.^[5]

Етиологија

Инфекцијаом изазван баланитис

Упала главића пениса могу да узрокују следећи инфективни етиолошки фактори;

Кандидијазом, гонококом или хламидијом изазваног уретритиса,^[6]
Меки чир или меки шанкра (лат. ulcus molle), полно преносива болест, изазване бацилом (лат. Haemophilus ducreyi), која се карактерише болним, упорним, неправилним, гнојним раницама (чиревима) на гениталне, и болним, гнојним регионалним лимфним жлездама.
Трихомонијаза
Херпес
Шуга или скабијес
Примарна или секундарни сифилис.^[7]

Неинфективни баланитис

У неинфективне узроке баланитиса спадају:

Реактивни артритис, који узрокује плитке, безболне ранице (чиреве) главића (лат. balanitis circinata)
Кожни осипи на лекове
Контактни дерматитис
Псоријаза, лихен планус,^[8] себороични дерматитис,
Баланитис ксеротика облитеранс и еритроплазија.^[9]^[10]

Баланитис као последица фимозе

Баланитис се често јавља код особа са фимозом која омета правилно одржавање хигијене. Излучевине испод препуцијума се у таквим условима инфицирају анаеробним бактеријама па долази до запаљењске реакције. Шећерна болест погодује појави баланитиса.

Неки од облика баланитиса и баланопоститиса

Клиничка слика

У клиничкој слици доминирају следећи симптоми:^[11]^[12]^[13]

Црвенило и оток препуцијума пениса,
Свраб и оток
Појава осипа на главићу пениса,
Непријатан мирис, током пражњења,
Болна осетљивост пенис и његове кожица на додир.^[14]

Терапија

Код болесника са баланитисом могу се применити следеће врсте терапије:

Једном дневно спроводити лагано увлачење препуцијума у топлој води, ради прање и чишћење кожице и главића уда.
Код деце и одраслих могу се применити благи кератолитици, антигљивична средства. Наиме, код деце старије од 3 године 2 месеца може се применити, након превлачења препуцијума уда благо наношење 0,05% бетаметазон два пута дневно. Успех ове терапије (у распону од 65-95%), највише се уочава код мушке деце старије од 10 година, у поређењу са децом од 3 до 10 године ћивота.
Примена стероида има само ограничен резултат код пацијената са неким облицима умереног до тежег облика баланитиса,^[15] а код облитерирајућег баланитиса (лат. balanitis xerotica obliterans) уочена је учесталија појава ожиљака на препуцијума.^[16]
Код рекурентних случајевима 1% пимекролимус крема може се применити уместо стероида, са стопом успешности до 64%.^[17]
Ако је доказана бактеријска инфекција, може се применити бацитрацин.
Код инфекције кандидом албиканс одраслих мушкараца, може се применити клотримазол
Код компликованих случајева обавезно узети брис, и након изоловања узрочника, инфекцију тертирати одговарајућим антибиотицима (најбоље првом генерацијом цефалоспорина).
У студија спроведеној код 1.185 дечака утврђено је да је флутиказон проприонат у концентрацији од 0,05% ефикасан и безбедан лек за лечење фимозе, у 91,1% пацијената.^[18]

Референце

^ Edwards, S. (јун 1996). „Balanitis and balanoposthitis: A review”. Genitourin Med. 72 (3): 155—9. PMC 1195642 . PMID 8707315. doi:10.1136/sti.72.3.155.
^ Njomnang Soh P, Vidal F, Huyghe E, Gourdy P, Halimi JM, Bouhanick B. Urinary and genital infections in patients with diabetes: How to diagnose and how to treat. Diabetes Metab. 2015 Aug 28.
^ Lisboa C, Ferreira A, Resende C, Rodrigues AG (фебруар 2009). „Infectious balanoposthitis: management, clinical and laboratory features”. Int J Dermatol. 48 (2): 121—124. PMID 19200183. doi:10.1111/j.1365-4632.2009.03966.x.
^ Edwards S, Bunker C, Ziller F, van der Meijden WI (мај 2014). „2013 European guideline for the management of balanoposthitis”. Int J STD AIDS. 25 (9): 615—626. PMID 24828553. doi:10.1177/0956462414533099. .
^ Johnsson, K. M.; Ptaszynska, A; Schmitz, B.; Sugg, J; Parikh, S. J.; List, J. F. (септембар 2013). „Vulvovaginitis and balanitis in patients with diabetes treated with dapagliflozin”. J Diabetes Complications. 27 (5): 479—484. PMID 23806570. doi:10.1016/j.jdiacomp.2013.04.012.
^ O'Farrell, Nigel; Quigley, Maria; Fox, Paul (август 2005). „Association between the intact foreskin and inferior standards of male genital hygiene behaviour: A cross-sectional study”. Int J STD AIDS. 16 (8): 556—9. PMID 16105191. doi:10.1258/0956462054679151.
'^ Rothschild, BM (15. 5. 2005). History of syphilis. Clinical infectious diseases: an official publication of the Infectious Diseases Society of America. 40 (10): 1454—63
^ Pugliese, J. M.; Morey, A. F.; Peterson, A. C. (децембар 2007). „Lichen sclerosus: review of the literature and current recommendations for management”. J Urol. 178 (6): 2268—2276. PMID 17936829. doi:10.1016/j.juro.2007.08.024.
^ Mohammed, A.; Shegil, I. S.; Christou, D.; Khan, A.; Barua, J. M. (март 2012). „Paediatric balanitis xerotica obliterans: An 8-year experience”. Arch Ital Urol Androl. 84 (1): 12—6. PMID 22649954.
^ Celis, S.; Reed, F.; Murphy, F.; Adams, S.; Gillick, J.; Abdelhafeez, A. H.; Lopez, P. J. (фебруар 2014). „Balanitis xerotica obliterans in children and adolescents: A literature review and clinical series”. J Pediatr Urol. 10 (1): 34—9. PMID 24295833. doi:10.1016/j.jpurol.2013.09.027.
^ Elder JS. Anomalies of the penis and urethra. In: Kliegman RM, Stanton BF, St Geme JW III, Schor NF, eds. Nelson. Textbook of Pediatrics. (20th изд.). Philadelphia, PA: Elsevier. 2016.
^ Jordan, G. H.; McCammon, K. A. (2012). „Surgery of the penis and urethra”. Ур.: Wein AJ. Campbell-Walsh Urology. (10th изд.). Philadelphia, PA: Elsevier Saunders.
^ Link RE (2012). „Cutaneous diseases of the external genitalia”. Ур.: Wein AJ. Campbell-Walsh Urology. (10th изд.). Philadelphia, PA: Elsevier Saunders.
^ Tanagho EA. (1995). Smith's General Urology (14th изд.). New York: McGraw-Hill. . 966.
^ Ashfield, J. E.; Nickel, K. R.; Siemens, D. R.; MacNeily, A. E.; Nickel, J. C. (март 2003). „Treatment of phimosis with topical steroids in 194 children”. J Urol. 169 (3): 1106—8. PMID 12576863. doi:10.1097/01.ju.0000048973.26072.eb.
^ Marques, Tatiana C.; Sampaio, Francisco J.B.; Favorito, Luciano A. (2005 Jul-Aug). „Treatment of phimosis with topical steroids and foreskin anatomy”. Int Braz J Urol. 31 (4): 370—4. PMID 16137407. doi:10.1590/S1677-55382005000400012. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Georgala, S.; Gregoriou, S.; Georgala, C.; Papaioannou, D.; Befon, A.; Kalogeromitros, D.; Rigopoulos, D. (2007). „Pimecrolimus 1% Cream in Non-Specific Inflammatory Recurrent Balanitis”. Dermatology. 215 (3): 209—12. PMID 17823517. doi:10.1159/000106578.
^ Zavras, Nick; Christianakis, Efstratios; Mpourikas, Demetrios; Ereikat, Khalil (јун 2009). „Conservative treatment of phimosis with fluticasone proprionate 0.05%: A clinical study in 1185 boys”. J Pediatr Urol. 5 (3): 181—5. PMID 19097823. doi:10.1016/j.jpurol.2008.11.006.

Литература

Kuehhas, F. E.; Miernik, A; Weibl, P.; Schoenthaler, M; Sevcenco, S.; Schauer, I.; et al. (децембар 2012). „Incidence of Balanitis Xerotica Obliterans in Boys Younger than 10 Years Presenting with Phimosis”. Urol Int. .
Hugh, J. M.; Lesiak, K.; Greene, L. A.; Pierson, J. C. (октобар 2014). „Zoon's balanitis”. J Drugs Dermatol. 13 (10): 1290—1. PMID 25763417.
Torchia, D.; Cappugi, P. (новембар 2014). „Photodynamic therapy for Zoon balanitis”. Eur J Dermatol. 24 (6): 707. PMID 25333228. doi:10.1684/ejd.2014.2439. Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ)
Bakkour, W.; Chularojanamontri, L.; Motta, L.; Chalmers, R. J. (април 2014). „Successful use of dapsone for the management of circinate balanitis”. Clin Exp Dermatol. 39 (3): 333—5. PMID 24635073. doi:10.1111/ced.12299.
Steadman, B.; Ellsworth, P. (јун 2006). „To circ or not to circ: Indications, risks, and alternatives to circumcision in the pediatric population with phimosis”. Urol Nurs. 26 (3): 181—94. PMID 16800325.
Van Howe RS. Neonatal circumcision and penile inflammation in young boys. Clin Pediatr (Phila). 46 (4): 329-33
Homer L, Buchanan KJ, Nasr B, Losty PD, Corbett HJ. Meatal Stenosis in Boys following Circumcision for Lichen Sclerosus (Balanitis Xerotica Obliterans). J Urol. 2014 Jun 30.
Philippou P, Shabbir M, Ralph DJ, Malone P, Nigam R, Freeman A; et al. (мај 2013). „Genital lichen sclerosus/balanitis xerotica obliterans in men with penile carcinoma: a critical analysis”. BJU Int. 111 (6): 970—6. PMID 23356463. doi:10.1111/j.1464-410X.2012.11773.x.
Buechner, S. A. (септембар 2002). „Common skin disorders of the penis”. BJU Int. 90 (5): 498—506. PMID 12175386. doi:10.1046/j.1464-410X.2002.02962.x.
Edwards, S. (јун 1996). „Balanitis and balanoposthitis: A review”. Genitourin Med. 72 (3): 155—9. PMC 1195642 . PMID 8707315. doi:10.1136/sti.72.3.155.
[Guideline] Edwards SK (октобар 2001). „European guideline for the management of balanoposthitis”. Int J STD AIDS. 3: 68—72.
Harrison, Benjamin P. (април 1996). „Clinical Pearls Pediatric Penile Swelling”. Acad Emerg Med. 3 (4): 384. PMID 8881550. doi:10.1111/j.1553-2712.1996.tb03455.x. , 87, 88.
Huntley, J. S.; Bourne, M. C.; Munro FD; Wilson-Storey, D. (септембар 2003). „Troubles with the foreskin: one hundred consecutive referrals to paediatric surgeons”. J R Soc Med. 96 (9): 449—451. PMC 539600 . PMID 12949201. doi:10.1177/014107680309600908.
Kiss, A.; Király, L.; Kutasy, B.; Merksz, M. (2005 Jul-Aug). „High incidence of balanitis xerotica obliterans in boys with phimosis: Prospective 10-year study”. Pediatr Dermatol. 22 (4): 305—8. PMID 16060864. doi:10.1111/j.1525-1470.2005.22404.x. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Kizer, W. S.; Prarie, T.; Morey, A. F. (јануар 2003). „Balanitis xerotica obliterans: Epidemiologic distribution in an equal access health care system”. South Med J. 96 (1): 9—11. PMID 12602705. doi:10.1097/00007611-200301000-00004.
McGregor, T. B.; Pike, J. G.; Leonard, M. P. (март 2007). „Pathologic and physiologic phimosis: Approach to the phimotic foreskin”. Can Fam Physician. 53 (3): 445—8. PMC 1949079 . PMID 17872680.
Muratov ID. [Bacteriological pattern of acute purulent balanoposthitis in children]. Zh Mikrobiol Epidemiol Immunobiol. 2004 Mar-Apr. 83-5.
Tanagho, E. A. (1995). Smith's General Urology (14th изд.). New York: McGraw-Hill. . 966.