БРИКС (енгл. BRICS; раније БРИК, енгл. BRIC) је енглеска скраћеница и економски појам који се односи на растући развој привредног потенцијала Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике (Brazil, Russia, India, China, South Africa). Имплицитно, тиче се економског савезништва ових комплементарних привреда. Појам је увео Џим О’Нил из корпорације за глобална финансијска истраживања Голдман Сакс, а врло брзо је прихваћен у јавности, нарочито у медијима, до те мјере да га већина извора вијести из глобалних финансија користе без много објашњења. Састанак званичника ових држава, одржан на љето 2008. године у Јекатеринбургу, назван је самит БРИК (енгл. BRIC summit).
Групу су првобитно чиниле Бразил, Русија, Индија и Кина. Јужноафричка Република је члан ове групе од 13. априла 2011.
Почетком 2023. године, постојећих 5 чланица БРИКС-а је у смислу бруто домаћег производа (БДП) израчунатог на основу паритета куповне моћи (ПКМ) надмашило чланице Г7, чинећи око 31,5 глобалног БДП-а.[2][3][4]
БРИКС ће, заједно са 6 нових чланица, имати удео у око 37,3% светског БДП-а и 46% популације. Удео чланица БРИКС-а у производњи нафте у свету износиће око 43,1%.[5][6][7]
На самиту БРИКС-а одржаном у Бразилу 2014. донето је неколико важних одлука, међу којима и одлука о оснивању нове Развојне банке и заједничког монетарног фонда који ће бити пандан ММФ-у. Како је на Самиту изјавио руски председник Владимир Путин, ови пројекти обезбедиће независност земаља БРИКС-а од финансијске политике западних држава. Почетан капитал развојне банке је 50 милијарди долара.[8] Уругвај и Бангладеш су се прикључили Развојној банци, иако нису чланови БРИКС-а.[9]
Током 15. самита организације, председник Јужноафричке Републике Сирил Рамафоса изјавио је да су Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и УАЕ, који су раније поднели захтев за чланство, добили званичне позивнице за придруживање организацији. Њихово пуноправно чланство ступа на снагу 1. јануара 2024. године.[10]
Циљ најновије експанзије се описује као део плана за изградњу „мултиполарног” светског поретка који ставља акценат на до сада пригушене гласове Глобалног Југа и доводи их у центар светске агенде.[11]
Неколико држава Азије, Африке и Латинске Америке је поднело захтев за придруживање:[12][13]
Две државе су предале захтев за придруживање, али су га накнадно повукле:
Поред тога, више држава је неформално изразило жељу за придруживањем:[17][18]