Аускултација

Аускултација
Објективна метода утврђивања болести, којом лекар ослушкује шумове (звуке) који се стварају у трбуху.
MeSHD001314
MedlinePlus002226

Аускултација, ослушкивање, (лат. auscultatio), је једна од објективних (физикалних) метода утврђивања болести, којом се ослушкују шумови (звуци) који се стварају у организму. При раду појединих органа стварају се одређени звучни феномени (шумови и тонови), као што је то код срца, дисајних органа, великих крвних судова, органа за варење... Ови звучни феномени се кроз ткива, ваздушне и течне просторе организма, преносе на површину тела, где се могу ослушкивати, непосредно увом или уз помоћ одређених апарата (стетоскоп-слушалице).

Историја

Овај облик објективног прегледа болесника први је пронашао и осмислио Рене-Теофил-Ијасент Лаенек

Ову методу као, један од облика објективног прегледа болесника први је пронашао и осмислио Рене-Теофил-Ијасент Лаенек, француски лекар, рођен у Кемперу 17. фебруара 1781,[1] који је применом ове методе физикалног прегледа дао посебан напредак у развоју пропедевтике и бројним сазнањима о симптомима и знацима појединих болести. Овај проналазак Лаенек објављује 1819. у књизи, фр. Traite d Auscultation Mediate, у којој детаљно описује стетоскоп и начин његове примене у утврђивању болести.[2]

Врсте аускултације

Под појмом аускултација најчешће се, у свакодневној лекарској пракси, мисли на ослушкивање употребом стетоскопа-слушалица. Аускултација је и слушање шапата, говора, кашља, избацивања гасова, али за ове видове ослушкивања не постоје посебни називи

Непосредна (директна) аускултација

Код непосредне аускултације, испитивач ослушкује пацијента прислањањем уха директно на површину његовог тела.

Посредна (индиректна) аускултација

Ослушкивање, код посредне аускултације, испитивач обавља уз употребу одређеног прибора и инструмената (фонедоскопа, стетоскопа)

Директна (непосредна) аускултација.
Индиректна (посредна) аускултација у педијатрији

Значај

Аускултаторне тачке на којима се ослушкују срчани тонови

Аускултација има изузетан значај у процесу утврђивања болести, и њеном применом се могу открити бројне промене у организму:

Аускултацијом срца — утврђује се квалитет срчаних тонова, откривају срчани шумови, разни поремећаји ритма и шумови изазвани трењем срчане кесе.[3]

Ослушкивањем зглобова, мишића, тетива — или код сумње на прелом костију, могу се чути крепитације (пуцкетања) изазвана накупљањем ваздуха у овим ткивима и органима.

Аускултацијом главе и врата — могу се чути разни шумови које производе артериовенске комуникације (фистуле), разна сужења, или проширења (анеуризме) на артеријама.

Аускултацијом плућа — чују се разне звучне манифестације у току дисања, говора, шапата, као и разне вресте шумова као последица промена у органима за дисање.

Аускултацијом трбуха — ослушкују се звучне сензације које настају у току покрета црева и претакања хране у њима, или код анеуризми или сужења на трбушним артеријама.

Види још

Извори

  1. ^ Roguin A. Rene Theophile Hyacinthe Laënnec (1781-1826): the man behind the stethoscope. Cardiol Prat.,vol. 4 230-235
  2. ^ Dolara A. The decline of cardiac auscultation: the ball of the match point is poised on the net Cardiovasc Med (Hagerstown). vol.9
  3. ^ Mc Loughlin MJ, Mc Loughlin S (2012). "Cardiac auscultation: Preliminary findings of a pilot study using continuous Wave Doppler and comparison with classic auscultation". Int J Cardiol. 167 (2): 590–591.

Литература

  • Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  • Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  • Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
  • Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Аускултација на Викимедијиној остави

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!