Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

Апатит

Апатит
Опште информације
КатегоријаМинерал
ФормулаCa5(PO4)3(F,Cl,OH)
Кристалне системеХексагонални
Идентификација
БојаПровидан до прозиран, обично зелен, ређе безбојан, жут, плав до љубичаст, ружичаст, браон.[1]
Кристални хабитусTabular, prismatic crystals, massive, compact or granular
Цепљивост[0001] indistinct, [1010] indistinct
ПреломConchoidal to uneven[1]
Тврдоћа по Мосу5[1]
СјајностVitreous[1] to subresinous
ОгребБео
Специфична тежина3,18 (+/- 0,05)[1]
Сјајност полирањемVitreous[1]
Оптичке особинеДвоструко преламајући, једноосно негативни[1]
Индекс преламања1,634 - 1,638 (+0,012, -0,006)[1]
Двојно преламање0,002-0,008[1]
ПлеохроизамПлави камен - јак, плави и жути до безбојног. Друге боје су слабе до врло слабих.[1]
Дисперзија0,013[1]
Ултравиолетна флуоресценцијаYellow stones - purplish pink which is stronger in long wave; blue stones - blue to light blue in both long and short wave; green stones - greenish yellow which is stronger in long wave; violet stones - greenish yellow in long wave, light purple in short wave.[1]

Апатит, је минерал који припада групи фосфата, и по хемијском саставу је хлорофосфат или флуорофосфат калцијума. Има велику примену као вештачко ђубриво.

Драги камен

Кристал апатита, Мексико.

Апатит се ретко користи као драги камен. Провидни камен чистих боја и онај који се свиласто пресијава (en:chatoyant) глатко се полира (en:cabochon).[1] Камен који се свиласто пресијава познат је као апатит мачје око,[1] провидни зелени камен познат је као аспарагусни камен,[1] а плави камен се назива мороксит (en:moroxite).[2][3] Кристали рутила могу да урасту у кристал апатита па у правом светлу изрезани камен показује ефекат мачјег ока.

Главна налазишта апатита квалитета драгог камена налазе се у:[1] Бразилу, Мјанмару и Мексику. Остали извори су:[1] Канада, Чехословачка, Немачка, Индија, Мадагаскар, Мозамбик, Норвешка, Јужна Африка, Шпанија, Шри Ланка и САД.

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Gemological Institute of America, (1995). GIA Gem Reference Guide. Gemological Institute of America. ISBN 978-0-87311-019-8. 
  2. ^ Streeter, Edwin W. (1898). Precious Stones and Gems (6th изд.). London: George Bell and Sons. стр. 306. 
  3. ^ Hurlbut & Klein 1985

Литература

  • Streeter, Edwin W. (1898). Precious Stones and Gems (6th изд.). London: George Bell and Sons. стр. 306. 
  • Schmittner Karl-Erich and Giresse Pierre, 1999. Micro-environmental controls on biomineralization: superficial processes of apatite and calcite precipitation in Quaternary soils, Roussillon, France. Sedimentology 46/3: 463-476.
  • Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 978-0-471-80580-9. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya