Антонов Ан-140

Антонов Ан-140Т
Антонов Ан-140-100ТК рег-озн. RA-41255 ВВС-а, аеродром „Чкаловски", Москва, јуна 2014. године,
Опште
Намена	Вишенаменски регионали транспортни авион
Посада	2+3 (зависно од намене)
Први лет	17. септембар 1997
Уведен у употребу	28. маја 2005.
Први корисник	Руско ратно ваздухопловство
Број примерака	6
Димензије
Дужина	22,7 m
Размах крила	22,5 m
Висина	8,23 m
Површина крила	50 m²
Маса
Празан	12810 kg
Макс. тежина при узлетању	21000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор	2 × Климов ТВ3-117ВМА-СБМ1
ТЕМ снага	1838 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt	570 km/h
Долет	1200-3500 km
Плафон лета	7500 m
Брзина пењања	400 m/min

Антонов Ан-140-100
Ан-140-100 рег-озн. RA-41250 авиокомпаније „Якутия" при слетању на Аеродром Хабаровск „Новый", 5. августа 2008. године
Општи подаци
Намена	регионали путнички авион
Посада	3 члана
Број путника	52
Порекло	Украјина/ Русија
Произвођач	Авиант, Кијев Авиакор, Самара НЕЅА Шахиншахер, Иран
Пробни лет	17. новембар 1997.
Уведен у употребу	29. марта 2002.
Статус	У производњи
Број примерака	33[1]
Димензије
Дужина	22,7 m
Висина	8,23 m
Распон крила	24,5 m
Површина крила	51 m²
Маса
Празан	12810 kg
Максимална	21500 kg
Погон
Физичке особине
Турбомлазни мотор	2 × Климов ТВ3-117ВМА-СБМ1
Снага ТЕМ-а	1838 kW
Перформансе
Долет	1380-3680 km
Плафон лета	7600 m
Портал Ваздухопловство

HESA IrAn-140-100 рег-озн. EP-GPB авиокомпаније „HESA Airlines" при слетању на аеродром „ Dubai - International (DXB / OMDB)" у Дубаију 20. јануар 2013. године

Антонов Ан-140 (укр. Антонов Ан-140, рус. Антонов Ан-140) је вишенаменски регионални двомоторни турбоелисни авион капацитета 52 путника. На бази овог авиона конструисана је теретна војна верзија Антонов Ан-140Т, носивости до 6 тона. Развијен је од стране компанија АНТК Антонов и Уједињене авиопроизводне корпорације, у време заједничке државе СССР, а први лет је обављен 17. септембара 1997. године. Намењен је да замени већ застареле Ан-24 и Антонов Ан-26 летелице. Ан-140 се производи у две главне производне линије, у фабрици авиона у Харкову и у фабрици Авиакор у Самари, а монтира се по лиценци и у фабрици авиона HESA у Шахиншахру у Ирану, као IrАn-140.^[2]

Верзије

• АН-140Т (транспортни)

АН-140Т је лаки војни теретни авион, развијен на бази Ан-140-100. Ан-140т има задњи рампу за утовар / истовар терета и особља.^[3]У 2013. години, Авиакор је објавио прве испоруке Ан-140Т авиона руском Министарству одбране, који су заказани за 2017. годину као замена за текућу флоте од 300 Ан-24 и Ан-26 авиона руског ваздухопловства.^[4][5] Међутим, у 2014. години, заменик руског премијера за војно-индустријски комплекс, Дмитриј Рогозин, најавио је да Русија одустаје од АН-140т пројекта, због погоршања односа са Украјином и да ће наставити развој Иљушин Ил-112.^[6]

• Ан-140ТК (траспортни-конвертибилни)
• Ан-140 ВИП

Регионални авиона Ан-140 у ВИП-конфигурацији, дизајниран да носи до 30 путника у луксузно опремљеној кабини. (Путнички простор ваздухоплова може се поделити у две или три зоне -ексклузивни салон, опремљен са четири удобна седишта, и бизнис делу у којој има 26 стандардних седишта са стандардним пролазом.^[7]

• Ан-140-100

АН-140-100 авиона разликује од основне верзије већим распоном крила. ^{[тражи се извор]} Може бити изграђена за цивилне, војне и специјалне намене: поморско извиђање и „ВОЈИН", геолошког истраживање и медицински транспорт.^[8][9][10]

• IrAn-140 је верзија лиценцно изграђена по пројекту Ан-140, који састављају НЕЅА у Шахиншахру у Ирану, од комплета које снабдева Антонов.^[2] Од 2008. постојали су планови да се произведе поморска патролна варијанта (Иран-140МП) и теретни (Иран-140т). Планирана је производња 100 авиона укупно 20 од њих су се поруџбине иранске владе за потребе граничне патроле и надзор.^[11] Дана 9. новембра 2010. године, током уводног говора на Киш аеромитингу, ирански министар транспорта изјавио је да је производња 14 ИрАн-140 авиона до сада завршена.^[12] Првих шест је ушло у комерцијални употребу 19. фебруара 2011.^[13] Али после авиокатастрофе лета 5915, сви авиони IrAn- 140 су приземљени из безбедносних разлога.^[14][15]

Референце

1. Реестр самолётов типа Ан-140 на russianplanes.net, децембар 2015.
2. „Antonov An-140”. flightglobal.com. 19. 12. 2007. Приступљено 6. 5. 2013. 
3. „НОВОСТИ, ВиВТ, ПВН”. bastion-karpenko.ru. Архивирано из оригинала 22. 03. 2015. г. Приступљено 3. 7. 2015. 
4. „An-140T”. deagel.com. Приступљено 24. 10. 2015. 
5. „Russia Dumps An-140T Airlifter for Home-Made Ilyushins”. Aviation International News. Приступљено 3. 7. 2015. 
6. „Russia Looks To Resurrect Il-114”. Aviation International News. Приступљено 3. 7. 2015. 
7. „AN-140VIP - www.naumenko.info”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 26. 12. 2014. 
8. „AN-140”. antonov.com. Архивирано из оригинала 23. 1. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2015. 
9. „АN-140-100 - www.naumenko.info”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 26. 12. 2014. 
10. „АН-140-100”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 26. 12. 2014. 
11. „Iran plans to use An-140 planes to patrol borders | World | RIA Novosti”. En.rian.ru. 29. 10. 2008. Приступљено 22. 2. 2011. 
12. „ایرنا: وزير راه و ترابري: 14 فروند هواپيماي ايران 140 آماده پرواز است”. Irna.ir. Архивирано из оригинала 16. 03. 2012. г. Приступљено 22. 2. 2011. 
13. „Iran to introduce its own regional aircraft as Tu-154 ban begins”. Arabian Aerospace. 16. 2. 2011. Архивирано из оригинала 23. 02. 2011. г. Приступљено 22. 2. 2011. 
14. „ناوگان هواپیمایی سپاهان - Sepahan Airlines Fleet list”. myaviation.ir. Архивирано из оригинала 20. 10. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
15. „Iran rejects manufacturing Iran-140 passenger plane”. Trend. 19. 5. 2015. Приступљено 24. 10. 2015. 

Спољашње везе