Гроф Амадео VI је био изванредан генерал и владар који је у великој мери проширио територију Савојске грофовије и успешно маневрисао између две велике силе, Француске и Светог римског царства. Био је веома религиозан човек, поборник високих идеала витештва, патронизовао је Петрарку и Гијома де Машоа.[1]
Биографија
Амадео је наследио титулу грофа од Савоје са девет година. Године 1348. преузео је контролу над грофовијом у своје руке. Одмах је морао да угуши побуне у градовима Пијемонта, а 1352. године - у Швајцарској. Године 1355. Амадео се оженио снајом дофена Шарла (касније француског краља Шарла V), Боном Бурбон. Освајањем и куповином, гроф Амадео VI је проширио своје поседе у западним Алпима до 1360. године, касније додајући територије на италијанској страни планина.
Гроф Амадео VI се 1366. године, одазвао позиву папе Урбана V да започне крсташки рат против Турака. Са малом војском од 1500-1800 људи, поново је од Турака заузео Галипољско полуострво, које су они заузели 1354. године[2]. Али полуострво је било у рукама хришћана само годину дана, пошто је гроф Амадео VI отишао у борбу са бугарским царством. Искрцавши се на обалу Црног мора, гроф Амадео VI је заузео неколико бугарских градова, опсео Варну и приморао бугарског цара Јована Александра да ослободи заробљеног византијског цара Јована V Палеолога, који је био Амадеов рођак.[2] Гроф Амадео VI је убедио цара Јована V да се обрати папи за помоћ у рату са Турцима.
У јулу 1372. године, гроф Амадео VI је кренуо против миланских Висконтија као део коалиције коју су предводили папа Гргур XI, владари Монферата, Естеа и Караре, краљица Напуља и ђеновљанска и фирентинска република. Гроф Амадео VI је успео да одбрани град Асти од Миланаца и уз помоћ Џона Хоквуда порази њихове трупе. Задовољан овим успесима, гроф Амадео VI је напустио коалицију и склопио мир са Висконтијем. Убрзо је припојио значајан део Монферата својим поседима, иако је град Асти задржао војвода Ђан Галеацо Висконти, који је био Амадеов сестрић.
Због свог високог ауторитета, гроф Амадео VI је више пута деловао као арбитар за решавање спорова између владара Северне Италије. Његовим посредовањем, 1381. године, склопљен је мировни уговор између Ђеновљанске и Млетачке републике, чиме је окончан Кјођански рат.
Последњих година свог живота гроф Амадеo VI је сањао да организује нови крсташки поход на Свету земљу, али овим плановима није било суђено да се остваре[1]. Године 1382, папа Климент VII, који је боравио у Авињону је затражио од грофа Амадеа VI да се супротстави Карлу од Драча, којег је папа Урбан VI прогласио краљем Напуља, и да помогне краљици Јовани I. У јуну 1382. године, гроф Амадео VI је кренуо у поход, који је због болести и глади заглавио у јужној Италији. Сам гроф Амадео VI је умро рано 1383. од болести у Кампобасу.