Алтернатива за Немачку

Алтернатива за Немачку Alternative für Deutschland
Скраћеница	AfD
Председник	Тони Хрупала и Елис Вејдел
Основана	6. фебруар 2013.
Седиште	Немачка
Омладински огранак	Млада алтернатива за Немачку
Број чланова (2016)	359.706[1]
Идеологија	немачки национализам[2][3] десничарски популизам^[тражи се извор] евроскептицизам[4] конзервативизам[5] национални конзервативизам[4][6]
Политичка позиција	Екстремна десница[7][8][9][10] Историјски : Десни центар[11][12][13][14]
Европско чланство	нема
Група Европског парламента	Европа слободе и директне демократије, Европа нација и слободе
Боје	светлоплава   црвена
Бундестаг	81 / 736
Државни парламенти	228 / 1.884
Европски парламент	15 / 96
Веб-сајт
http://www.alternativefuer.de

Алтернатива за Немачку (нем. Alternative für Deutschland, AfD) је десничарска популистичка^[15][16][17] и евроскептична^{[18][19][20][21]} политичка партија у Немачкој. Основана је у априлу 2013, а на савезним изборима 2013. године је освојила 4,7% гласова, чиме је за мало остала испод изборног цензуса од 5%, неопходног за улазак у Бундестаг. 2014, ова партија је освојила 7,1% гласова и 7 од 96 мандата резервисаних за Немачку на изборима за Европски парламент, и након тога приступила парламентарној групи Европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР). Од марта 2016, АфД је ушла у парламент осам немачких савезних држава. Фрауке Петри је напустила странку, партију тренутно воде Јерг Мојтен и Александер Гауланд.

На савезним Немачким изборима 2017. осваја 12,6% и постаје трећа најјача странка у Бундестагу.^[22]

Историја партије

Основана је као евроскептична партија која подржава чланство Немачке у Европској унији, али се противи заједничкој валути, евру, и политици спашавања предузећа којима прети пропаст давањем финансијске помоћи која је проистекла из европске дужничке кризе.^[23][24] Партија се расцепила у јулу 2015, и Фрауке Петри је наставила да води Алтернативу за Немачку на антиимигрантској платформи, док су оснивач Бернд Луке и присталице његових економских политика напустили странку и основали Алијансу за напредак и одлазак (ALFA).^[25] На партијској конвенцији одржаној од 30. априла до 1. маја 2016, партија је усвојила антиисламску платформу.^[26]

Партијска конференција у Келну, априла 2017. године

Децембарско заседање странке

Од 2. децембра су Јерг Мајтен посланик европског парламента и Александер Гауланд равноправни председници целонемачке AfD. Гауланд је наступио као компромис кандидат уместо умереног Георга Паздерског И Дорис фон Саин Витгенштајн^[27] који у два кола нису освојили потребну већину и обоје су повукли своје кандидатуре и уместо њих је био изабран Гауланд који није спадао ни на једну страну и тако је конзервативно крило које се назива једноставно "Flügel" (немачки "крило"), добило подржку а Алтернариву за Немачку ће повести Мојтен и Гауланд.^[28]

Табеле изборних резултата

Савезни парламент (Bundestag)

Изборна година	Бр. гласова за изборне јединице	Бр. гласова за партију	% гласова за партију	Укупно мандата	+/–
2013	810.915	2.056.985	4,7	0 / 631
2017	5.316.095	5.877.094	12,6	94 / 709

Европски парламент

Изборна година	Бр. гласова	% гласова и ранг	Бр. мандата	+/–
2014	2.070.014	7,1 (#5)	7 / 96

Државни парламент (Landtag)

Државни избори, година	Бр. гласова	% гласова и ранг	Бр. мандата	+/–
Хесен, 2013	126.906	4,1 (#6)	0 / 110
Саксонија, 2014	159.611	9,7 (#4)	14 / 126
Тирингија, 2014	99.548	10,6 (#4)	11 / 91
Бранденбург, 2014	119.989	12,2 (#4)	11 / 88
Хамбург, 2015	214.833	6,1 (#6)	8 / 121
Бремен, 2015	64.368	5,5 (#6)	5 / 83
Баден-Виртемберг, 2016	809.311	15,1 (#3)	23 / 143
Рајнланд-Палатинат, 2016	267.813	12,6 (#3)	14 / 101
Саксонија-Анхалт, 2016	271.646	24,4 (#2)	25 / 87

Програм

Албрехт Глазер, најстарији посланик Бундестага за АфД

Дана 1. маја 2016. на сазиву у Штутгарту је странка АфД примила програмско начело да ислам није у складу са немачким уставом и прогласила је да је забрањено ношење бурки и градњу џамија у немачкој.

Референце

1. „AfD Kompakt 03/2016” (PDF). AfD. 18. 5. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 5. 2016. г. Приступљено 5. 6. 2016. 
2. „After migrants, German nationalist party takes aim at Islam”. Yahoo News. 23. 5. 2016. Архивирано из оригинала 24. 5. 2016. г. Приступљено 5. 6. 2016. 
3. „Germany's Nationalist Party Set for Gains as Three States Vote”. Voice of America. 11. 3. 2016. Архивирано из оригинала 23. 6. 2016. г. Приступљено 5. 6. 2016. 
4. „Parties and Election in Europe”. 2014. 
5. „Alternative for Germany's New Leader Promises Closer Ties With Russia”. Sputnik News. 5. 7. 2015. 
6. Franzmann 2015, стр. 166–167
7. Huggler, Justin. „Germany's far-Right AfD party 'has more public support than ever'”. telegraph.co.uk. The Telegraph. Приступљено 7. 5. 2016. 
8. „German far-right party calls for ban on minarets and burqa”. guardian.com. The Guardian. Приступљено 7. 5. 2016. 
9. Huggler, Justin. „Far right AfD party says Muslims not welcome in Germany”. telegraph.co.uk. The Telegraph. Приступљено 7. 5. 2016. 
10. „400 arrests outside German far-right AfD party congress”. thelocal.de. The Local - Germany. Приступљено 7. 5. 2016. 
11. Kessel 2015, стр. 61–62 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFKessel2015 (help)
12. Thompson 2014, стр. 283 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFThompson2014 (help)
13. McGowan, Lee; Phinnemore, David (2015). A Dictionary of the European Union. Taylor & Francis. стр. 23—24. ISBN 978-1-317-44515-9. 
14. Arzheimer, Kai (2015). „The AfD: Finally a Successful Right-Wing Populist Eurosceptic Party for Germany”. West European Politics. 38 (3): 535—556. doi:10.1080/01402382.2015.1004230. 
15. Decker, Frank (2015). „Follow-up to the Grand Coalition: The Germany Party System before and after the 2013 Federal Election”. Ур.: Langenbacher, Eric. The Merkel Republic: An Appraisal. Berghahn Books. стр. 34—39. ISBN 978-1-78238-896-8. 
16. Hans-Jürgen Bieling (2015). „Uneven development and 'European crisis constitutionalism', or the reasons for and conditions of a 'passive revolution in trouble'”. Ур.: Jäger, Johannes; Springler, Elisabeth. Asymmetric Crisis in Europe and Possible Futures: Critical Political Economy and Post-Keynesian Perspectives. Routledge. стр. 110. ISBN 978-1-317-65298-4. 
17. Jahn, Egbert (2015). German Domestic and Foreign Policy: Political Issues Under Debate -. Springer. стр. 30. ISBN 978-3-662-47929-2. 
18. Lansford, Tom, ур. (2014). Political Handbook of the World 2014. SAGE Publications. стр. 532. ISBN 978-1-4833-3327-4. 
19. Dervis, Kemal; Mistral, Jacques (2014). „Overview”. Ур.: Dervis, Kemal; Mistral, Jacques. Europe's Crisis, Europe's Future. Brookings Institution Press. стр. 13. ISBN 978-0-8157-2554-1. 
20. Ladrech, Robert (2014). „Europeanization of National Politics: the centrality of politics parties”. Ур.: José M. Magone. Routledge Handbook of European Politics. Routledge. стр. 580. ISBN 978-1-317-62836-1. 
21. Daniel, William T. (2015). Career Behaviour and the European Parliament: All Roads Lead Through Brussels?. Oxford University Press. стр. 135. ISBN 978-0-19-871640-2. 
22. Десничари у Бундестагу – честитке и протести, AfD 12,6%
23. Thompson, Wayne C. (2014). Nordic, Central, and Southeastern Europe 2014. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 283. ISBN 978-1-4758-1224-4. 
24. Kessel, Stijn van (2015). Populist Parties in Europe: Agents of Discontent?. Palgrave Macmillan UK. стр. 61—62. ISBN 978-1-137-41411-3. 
25. „AfD chief Lucke denies plans to split the party”. Deutsche Welle. 19. 5. 2015. Приступљено 27. 5. 2015. 
26. „Germany AfD conference: party adopts anti-Islam policy”. bbc.com. BBC. Приступљено 7. 5. 2016. 
27. AMANN, Melanie a TEEVS, Christian: Chaos beim AfD-Parteitag. Höckes erstolperter Erfolg. Der Spiegel, http://www.spiegel.de/politik/deutschland/afd-und-ihre-neuer-co-chef-alexander-gauland-bjoern-hoeckes-erfolg-a-1181473.html, 2. prosince 2017, 22:10 hod. (německy).
28. Umírněný kandidát neuspěl. AfD povedou Meuthen a Gauland. Echo24, https://echo24.cz/a/STmv9/umirneny-kandidat-neuspel-afd-povedou-meuthen-a-gauland, 2. prosince 2017.

Литература

• Kessel, Stijn van (2015). Populist Parties in Europe: Agents of Discontent?. Palgrave Macmillan UK. стр. 61—62. ISBN 978-1-137-41411-3. 
• Thompson, Wayne C. (2014). Nordic, Central, and Southeastern Europe 2014. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 283. ISBN 978-1-4758-1224-4. 
• Gabriele D'Ottavio; Saalfeld, Thomas (2015). Germany After the 2013 Elections: Breaking the Mould of Post-Unification Politics?. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 3. ISBN 978-1-4724-4439-4. 
• Franzmann, Simon (2015). „The Failed Struggle for Office Instead of Votes”. Ур.: Gabriele D'Ottavio; Saalfeld, Thomas. Germany After the 2013 Elections: Breaking the Mould of Post-Unification Politics?. Ashgate. стр. 166—167. ISBN 978-1-4724-4439-4. 

Даља литература

• Шпигелов онлајн водич за немачке политичке партије: Алтернатива за Немачку

Спољашње везе

• Званични вебсајт (на немачком)
• Алтернатива за Немачку: Садржај на енглеском
• Алтернативе за Немачку: Често постављања питања (на енглеском)