PROFILBARU.COM

Љубомир Трипковић
Љубомир Трипковић
Лични подаци
Надимак	Љубо, Цврцин
Датум рођења	1881.
Место рођења	Богојевићи, Кнежевина Србија
Датум смрти	1971. (89/90 год.)
Место смрти	Церова, Југославија
Уметнички рад
Поље	клесарство
Правац	Каменорезаштво западне Србије
Утицаји од	Млађен Раковић

Љубомир Трипковић (1881–1971) био је драгачевски каменорезац из Церове. Надгробне споменике и крајпуташе израђивао је по драгачевским, ариљским, пожешким и ивањичким селима.^[1]

Живот

Иако по рођењу није из Драгачева, припада овој стилској групи, јер је као домазет живео и радио у драгачевском селу Церова код Ариља.^[1] Доживео је дубоку старост, а каменорезом се бавио пуних 70 година.

Каменорезачком занату обучавао се код гласовитог мајстора Млађена Раковића из Горачића, за кога је касније тврдио да „највећи сеоски клесар западне Србије”.^[2]

Имао је три помоћника које је обучио изради надгробника: Милојка Ненадића и Васа Јевтовића из Вигошта и Радивоја Топаловића из Богојевића.^[2]

Дело

Споменике је израђивао од различитих врста пешчара, али и нешто тврђег камена из благајско-клокочких мајдана.^[2] Мајсторски је клесао крстове, симболе и биљну орнаментику.

Тананим потезима на споменицима је реалистично приказивао целе фигуре, користећи се фотографијама покојника као предлошком.^[1]

Бранко В. Радичевић у Плавој линији живота записао је да је лик Цветка Новитовића на гробљу у Добрачи „тако уверљиво израђен да се мати покојникова „обезнанила” кад је видела свог окамењеног сина”.^[3]^[2]

Епитафи

Дуге епитафе исписивао је ситним, дубоко урезаним словима.^[1] Често их је започињао стихованим опроштајем:

Збогом свету, моје росно цвеће,

данас, сутра, мене бити неће.

Већ се спремам на далеке путе,

одакле се никад повратити нећу.^[2]

Споменик Крстини Цибуревић (†1908) (Церовa, горње гробље)

Овде почива,

дична младос[т],

упокоена КРСТИНА,

Драгомира Цибуревића

из Церове,

која часно поживе 25 г,

а као Жена, у другом стању,

са своим се бременом раста,

и живо чедо, као леп цвет,

а она премину,

10 марта 1908. год.

Бог да јој душу прости

у вечном дому.

Овај спомен подиже јој

муж Драгомир

и свекар Глиша Цибуровић

са својим породицама.

Усечега Љубомир Трипковић

чикириз.^[1]^[2]

Извори

^ ^а ^б ^в ^г ^д Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
^ Радичевић, Бранко В. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola.

Литература

Радичевић, Бранко В. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola.
Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.