Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Рођена је у Крушевцу у сиромашној породици као друго од петоро деце. Брат Милољуб Бобић, учитељ, један је од 1300 каплара и носилац Албанске споменице. Отац Владислав, обућар, био је из Срема (Сремски Голубинци), а мајка Јелисавета из Македоније (Струга). Преселили су се на Топчидерско брдо где је Љубинка одрасла.
Позориште ју је привлачило и својом упорношћу постаје члан Народног позоришта и живот посвећује глуми. Никада се није удавала. Имала је романсе са директором „Политике“Владиславом Рибникаром, писцем Милошем Црњанским и песником Радетом Драинцем.
Преминула је 3. децембра 1978. у Београду и сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Поштанска марка са њеним ликом издата је 2003. године.
Њен таленат открио је Бранислав Нушић док је чежњиво гледала ка театру у јеку Великог рата 1915. године у Скопљу где ју је породица послала код рођака. Захваљујући њему, почела је да статира у скопском Народном позоришту. Када су рођаци то пренели њеним родитељима ови су је вратили у Београд где наставља школовање у Женској радничкој школи. Судбина је по други пут укрстила пут са Нушићем од кога тражи препоруку за загребачко позориште. Ипак се опредељује за Народно позориште у Београду чија чланица постаје 1920. до пензионисања (дала је оставку почетком 1936[3], што је уважено у фебруару[4]). Није играла само за време Другог светског рата јер је одбила да засмејава публику док је земља окупирана. Добила је глумачке стипендије које су јој омогућиле усавршавање у Берлину и Лондону.
Током дуге каријере тумачила је најразличитије ликове, а ненадмашном се сматра њена интерпретација Живке у комедији Госпођа министаркаБранислава Нушића.[1] Мада сама Љубинка Бобић је сматрала да је ту улогу још боље од ње играла Жанка Стокић. Љубинка Бобић је дала знатан допринос српској међуратној глуми.
У почетку је глумила сентименталне девојчице и дечаке-мангупе. Прво значајно глумачко остварење била је улога Пука у „Сну летње ноћи“, затим следи улога Феме у „Покондиреној тикви“, госпођа Мица у представи „Власт“, Марица у „Сумњивом лицу“, син Рака госпође Министарке коју је тумачила Жанка Стокић... Осим у комедијама тумачила је и ликове Кате у „Коштани“, Хедвиге у Ибзеновој „Дивљој патки“, Мадлен Петровне у Крлежиној драми „У агонији“ и друге. Живку у „Госпођи министарки“ одиграла је 265 пута - први пут 1964. године у 67. години живота као пензионерка, а последњи пут у 81. години живота 8. новембра 1978. непуних месец дана пре смрти
Сви су били постављени на сцену и имали велики успех.
Написала је и два комада за децу: „Риста Робинсон“ и „Риста спортиста“ који је премијерно изведен 15.01.1939. у дечјем позоришту „Рода“. Састојао се од пет слика са балетом и певањем. Адаптацијом овог комада настао је истоимени стрип за који је Љубинка са Мићом Димитријевићем писала текст а цртеж је радио Момчило Мома Марковић. Први наставак овог стрипа изашао је 28.02.1939. године у првом броју „Политикиног забавника“, а последњи наставак у 17. броју 25.04.1939
Референце
^ абМишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 153. ISBN86-331-2075-5.
^„План плус”. План плус. Приступљено 16. 02. 2017.
.jpg)
