PROFILBARU.COM

Vladimir Stojković
Lični podaci
Puno ime	Vladimir Stojković
Datum rođenja	28. 7. 1983. (dob: 41)
Mjesto rođenja	Loznica, Jugoslavija
Nacionalnost	Srbin
Državljanstvo	Srbija
Visina	195 cm
Nadimak	Vlada, Stojke
Pozicija	golman
Informacija o klubu
Trenutni klub	Partizan
Broj na dresu	1
Profesionalni klubovi*
	Nacionalna reprezentacija**
	* Nastupi i golovi u profesionalnim klubovima koji se računaju samo za službene utakmice i tačni su do 30.10.2011.

Vladimir Stojković (Loznica, 28. jul 1983.) je srpski fudbalski golman.

Biografija

Rođen je u Loznici. Njegova majka Kosa Stojković bila je atletska reprezentativka Jugoslavije, bacač diska.

Karijera

Počeo je da brani u rodnoj Loznici za istoimenu ekipu. Sa 17 godina je prešao u Crvenu zvezdu. Tada je prvi golman Crvene zvezde bio Vladimir Dišljenković, pa Stojković nije uspeo da se izbori za mesto u timu. Branio je samo na jednoj zvaničnoj utakmici, pre nego što je otišao na šestomesečnu pozajmicu u Leotar iz Trebinja. Nakon isteka pozajmice, otišao je u Zemun u kojem je proveo dve sezone.

Nakon što je Vladimir Dišljenković, leta 2005. otišao u ukrajinski Metalurg iz Donjecka, Stojković se vratio u Crvenu zvezdu. Tadašnji trener, Valter Zenga je češće na početku sezone ukazivao šansu iskusnijem Ivanu Ranđeloviću. Tokom sezone Stojković se izborio za mesto standardnog čuvara mreže. Najbolju utakmicu sezone Stojković je odigrao protiv Rome kada je odbranio jedanesterac Antoniju Kasanu. Te sezone je Zvezda osvojila duplu krunu, ali u utakmici finala kupa protiv OFK Beograda, Stojković nije branio. Prema glasinama, pred sam početak meča je došao u sukob sa tadašnjim predsednikom Draganom Stojkovićem.

Tokom leta 2006. godine je iz Crvene zvezde prešao u francuski Nant, uz obešećenje od oko 3 miliona evra. Nakon dobrih prvih nekoliko utakmica, forma mu je znatno opala. Nekoliko primljenih golova nakon njegovih grešaka koštale su ga mesta u startnoj postavi. Nakon dolaska Fabijana Barteza u klub, otišao je u holandski Vitese na pozajmicu.

U portugalski Sporting je prešao 11. jula 2007. uz obeštećenje od 1,5 miliona evra Nantu. Stojković je tada potpisao petogodišnji ugovor. Nakon nekoliko utakmica se povredio. Na golu ga je zamenio mladi Rui Patrisijo, koji je iskoristio šansu i nastavio da bude prvi golman i nakon Stojkovićevog oporavka od povrede. Nezadovoljan time što nije u prvom planu, došao je u sukob sa trenerom Paulom Bentom, nakon čega je izgubio i mesto i na klupi. Tokom leta 2008. pojavile su se informacije da bi Stojković mogao da pređe u Everton, ali od tog transfera na kraju nije došlo.

U januaru 2009. odlazi na pozajmicu u španski Hetafe, gde je iskoristio povredu Argentinca Oskara Ustarija i branio na pet mečeva. Tokom leta 2009. pojavila se mogućnost da se vrati u Crvenu zvezdu kao pozajmljen igrač, zajedno sa saigračem iz Sportinga Milanom Purovićem, ali do dogovora dva kluba ipak nije došlo.

Dana 27. avgusta 2010. godine objavljeno je da je Stojković potpisao jednosezonski ugovor o pozajmici sa prvakom srpske lige Partizanom, samo nekoliko dana nakon što je uspeo da se plasira u Ligu šampiona. Ugovor između Sportinga i Partizana je takav da Stojković 45.000 evra mesečno dobija 80% od portugalskog tima a ostalih 20% od srpskog, što znači da bi on za 10 meseci bio plaćen od Sportinga 360.000 evra a od Partizana 90.000.^[1]

Prelazak u Partizan je bio neočekivan s obzirom da je bio vatreni navijač Crvene zvezde i da je u jednoj emisiji na pitanje za koliko bi prešao u Partizan izjavio: „Nema para, ni 100 miliona da pređem u Partizan.“

Reprezentacija

Za mladu fudbalsku reprezentaciju Srbije i Crne Gore je branio na 24 utakmice;
Za seniorsku reprezentaciju Srbije je branio na 73 utakmica, (2006- )

Učestvovao je na dva Evropska prvenstva za igrače do 21 godine i osvojio je jednu srebrnu medalju. Na Evropskom prvenstvu 2005. u Nemačkoj je sa reprezentacijom stigao do finala u kojem su poraženi od Italije, ali je Stojković tada bio rezerva Nikoli Milojeviću i nije ulazio u igru. Na Evropskom prvenstvu 2006. u Portugalu je bio kapiten reprezentacije u odsustvu suspendovanog Danka Lazovića. Reprezentacija je tada ispala u polufinalu, u utakmici koju je Ukrajina dobila nakon izvođenja jedanesteraca.

Bio je u sastavu A selekcije za Svetsko prvenstvo 2006. na kome je bio rezerva Dragoslavu Jevriću. Tek nakon dolaska Havijera Klementea na klupu reprezentacije, dobio je priliku da debituje. Bilo je to 16. avgusta 2006. kada je Srbija pobedila Češku sa 3-1 u prijateljskoj utakmici. Nakon smene Klementea, bio je standardan i kod Miroslava Đukića koji ga je uvrstio i u sastav reprezentacije za Letnje olimpijske igre 2008. u Pekingu. Mesto prvog čuvara mreže je zadržao i kod Radomira Antića, uprkos tome što nije prvi golman svoje ekipe.

Dana 18. juna 2010. u utakmici grupe D protiv reprezentacije Nemačke na Svetskom prvenstvu 2010. u Južnoj Africi, Vladimir je odbranio penal Podolskog, čime je doprineo pobedi Srbije od 1:0, a na kraju meča je proglašen igračem utakmice.