Za sigma receptori se nekad mislilo da su tip opioidnih receptora, zato što dstereoizomeribenzomorfanske klase opioidnih lekova ne deluju na μ, κ, i δ receptore, a umanjuju kašalj. Međutim, rezultati farmakoloških testiranja su pokazali da se sigma receptori aktiviraju lekovima koji su potpuno nevezani sa opioidima, i da je njihova funkcija nije srodna sa funkcijom opioidnih receptora. Na primer, fenciklidin (PCP) i antipsihotikhaloperidol mogu da interaguju sa ovim receptorom. Ova dva leka nemaju hemijske sličnosti sa opioidima.
Kad je σ1 receptor bio izolovan i kloniran, utvrđeno je da nema strukturne sličnosti sa opioidnim receptora. Iz tog razloga je on označen kao zasebna klasa receptora.
↑Skuza G, Rogóz Z (2006). „The synergistic effect of selective sigma receptor agonists and uncompetitive NMDA receptor antagonists in the forced swim test in rats”. J. Physiol. Pharmacol.57 (2): 217–29. PMID16845227.
↑Maeda DY, Williams W, Bowen WD, Coop A (January 2000). „A sigma-1 receptor selective analogue of BD1008. A potential substitute for (+)-opioids in sigma receptor binding assays”. Bioorganic & Medicinal Chemistry Letters10 (1): 17–8. PMID10636233.
↑Hashimoto, K (2009). „Sigma-1 Receptors and Selective Serotonin Reuptake Inhibitors: Clinical Implications of their Relationship”. Central Nervous System Agents in Medicinal Chemistry2009 (Sept): 197–204.[1]PDF