Sarkozin
Sarkozin
|
|
IUPAC ime
|
|
2-(Metilamino)sirćetna kiselina[1] |
|
Identifikacija
|
CAS registarski broj
|
107-97-1 Y
|
PubChem[2][3]
|
1088
|
ChemSpider[4]
|
1057 Y
|
UNII
|
Z711V88R5F Y
|
EINECS broj
|
203-538-6
|
KEGG[5]
|
C00213
|
ChEBI
|
15611
|
ChEMBL[6]
|
CHEMBL304383 Y
|
Bajlštajn
|
1699442
|
Gmelin Referenca
|
2018
|
3DMet
|
B01190
|
Jmol-3D slike
|
Slika 1 Slika 2
|
|
|
InChI=1S/C3H7NO2/c1-4-2-3(5)6/h4H,2H2,1H3,(H,5,6) Y Kod: FSYKKLYZXJSNPZ-UHFFFAOYSA-N Y |
|
Svojstva
|
Molekulska formula
|
C3H7NO2
|
Molarna masa
|
89.09 g mol−1
|
Agregatno stanje
|
Beli kristali
|
Miris
|
Bez mirisa
|
Rastvorljivost u vodi
|
89,09 g L−1 (na 20 °C)
|
log P
|
0,599
|
pKa
|
2,36
|
Baznost (pKb)
|
11,64
|
λmax
|
260 nm
|
Apsorbancija
|
0,05
|
Termohemija
|
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298
|
−513,50 – 512.98 kJ mol−1
|
Std entalpija sagorevanja ΔcHo298
|
−1667,84 – 1667.54 kJ mol−1
|
Specifični toplotni kapacitet, C
|
128,9 J K−1 mol−1
|
Srodna jedinjenja
|
Srodna alkanoinske kiseline
|
|
Srodna jedinjenja
|
Dimetilacetamid
|
Y (šta je ovo?)
(verifikuj)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
|
Infobox references
|
Sarkozin (N-metilglicin) je intermedijer i nusproizvod u sintezi i degradaciji glicina. Sarcozin se metaboliše do glicina enzimom sarkozin dehidrogenaza, kod glicin-N-metil transferaza generariše sarkozin iz glicina. Sarkozin je prirodna aminokiselina prisutna u mišićnim i drugim telesnim tkivima. U laboratoriji se može sintetisati iz hlorosirćetne kiseline i metilamina. Sarkozin ima sladak ukus i rastvara se u vodi. On se koristi u proizvodnji biorazgradivih surfaktanata i pasti za zube, i za niz drugih oblika primena.
Sarkozin je sveptisutan u biološkim materijalima i u hrani poput žumanceta, ćuretine, šunke, povrća, mahuna, etc. Sarkozin se formira iz holina unesenog hranom i metabolizmom metionina. On se brzo razlaže do glicina. Koncentracija sarkozina u krvnom serum prosečne osobe je 1,59 ± 1,08 nM.[7]
Reference
- ↑ „Sarcosine - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004.. Identification. Pristupljeno 21. 4. 2012.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
- ↑ Allen, RH; Stabler, SP; Lindenbaum, J (1993). „Serum betaine, N,N-dimethylglycine and N-methylglycine levels in patients with cobalamin and folate deficiency and related inborn errors of metabolism”. Metabolism: clinical and experimental 42 (11): 1448–60. DOI:10.1016/0026-0495(93)90198-W. PMID 7694037.
Povezano
Vanjske veze
|
|