Organofosforna jedinjenja su razgradiva organska jedinjenja koja sadrže ugljenik–fosfornu veza. Ova grupa jedinjenja ne obuhvata fosfatne i fosfitne estre. Oni se prvenstveno koriste za kontrolu štetočina kao alternativa hlorisanim uglovodonicima, koji su postojani toko dugog vremenskog perioda. Organofosforna hemija se bavi svojstvima i reaktivnošću organofosfornih jedinjenja. Fosfor i azot su u istoj grupi periodnog sistema, i stoga fosforna i azotna jedinjenja imaju slična svojstva.[1][2][3]
Ova jedinjenja su veoma efektivni insekticidi. Neka od njih jednako otrovna za ljude u malim dozama (nervni gas). U ovu grupu jedinjenja spadaju neka od najtoksičnijih supstanci ikad kreiranih.[4]
Definicija organofosfornih jedinjenja je varijabilna, što može da dovede do zabune. U industrijskoj i ekološkoj hemiji, organofosforna jedinjenja moraju jedino da sadrže jedan organski supstituent, i ne moraju da imaju direktnu vezu između fosfora i ugljenika. Stoga je veliki deo pesticida (e.g., malation), obuhvaćen ovom klasom jedinjenja.
Fosfor može da poprimi niz oksidativnih stanja, te se organofosforna jedinjenja mogu klasifikovati po valentnom stanju forsfora, i.e. fosfor(V) vs fosfor(III), koji su predominantne klase jedinjenja.
Povezano
Reference
- ↑ Dillon, K. B.; Mathey, F.; Nixon, J. F. (1997) Phosphorus. The Carbon Copy; John Wiley & Sons, ISBN 0-471-97360-2
- ↑ Quin, L. D. (2000) A Guide to Organophosphorus Chemistry; John Wiley & Sons, ISBN 0-471-31824-8
- ↑ Racke, K.D. (1992). "Degradation of organophosphorus insecticides in environmental matrices", pp. 47–73 in: Chambers, J.E., Levi, P.E. (eds.), Organophosphates: Chemistry, Fate, and Effects. Academic Press, San Diego, ISBN 0-12-167345-6.
- ↑ Lewis, Robert Alan (1998). Lewisʼ Dictionary of Toxicology. CRC Lewis. str. 763. ISBN 978-1-56670-223-2. Pristupljeno 18. 7. 2013.
Literatura
Vanjske veze
