Minojska civilizacija je antičko društvo čije je središte Krit. Krit je ostrvo u Sredozemnom moru dugačko 200, a široko 50 km. Minojska civilizacija ima ovo ime jer se vrhovni sveštenik i najveći vladar zvao Minos. Minojska civilizacija nastala je oko 3000 god pne, a svoj vrhunac doživljavala je oko 1500 g. pne. O istoriji Krita saznaje se na osnovu iskopina, kojih ima mnogo. Minojci su došli na Krit sa kopna Grčke. Klima i zemljište je bilo povoljno te su se ovde i naselili. Glavni grad koji su Minojci podigli bio je Knosos. Tu je živelo najviše stanovnika i nalazila se vladareva palata. Drugi važan grad na Kritu bio je Festos.
Privreda
Od samog svog početka Krit se veoma brzo razvijao, jer je bio ostrvo i nije strepelo od napada drugih naroda onoliko koliko su strepele kopnene države. Poljoprivreda je bila najviše razvijena. Svoje poljoprivredne proizvode u velikoj meri izvozili. Obrađivali su kamen, bronzu, srebro, zlato i pravili razne ukrase, noževe, sekire. Iskopani su i mnogi grnčarski proizvodi na kojima su slikane životinje ili geometrijski crteži. Minojska umetnost takođe bila veoma razvijena.
Ratovi
U svom prvom razdoblju Minojci nisu ni sa kim ratovali, međutim sa vremenom počeli su napadi od drugih Grčkih plemena. Najzad, oko 1400 god p.n.e Knosos je razoren od strane Mikenaca, naroda koji je bio nastanjen na Peloponezu. Minojska civilizacija bila je veoma značajna, jer su Mikenci Minojsku kulturu preneli na kopno i tamo stvorili novu, zasnovanu na minojskoj, mikensku kulturu.veliki ratovi kao i osvajanje krita mnogo vekova pre hrista urusila su prelepa zdanja palate kuce naselja koja su bila podignuta u to vreme znacajno je napomenuti da su i tada imali jaku vojsku i katapulte za izbacivanje zapaljivih lopti kojima su gadjali brodove na otvorenom moru
