U Kini je postojao vrlo složen sistem upotrebe vladarskih imena. Kineski carevi su imali bar jedno vladarsko ime, koje su koristili tokom svoje vladavine, a posle smrti su dobijali posthumno i hramovno ime. U istoriografiji se koriste različiti način navođenja imena kineskih vladara iz različitih dinastija. Da bi se izbegla zabuna, u svakoj tabeli će pisati koja se konvencija koristi za navođenje.
Videti još: Kineski vladari
Sva imena vladara i dinastija napisana su uprošćenim kineskim karakterima.
Kineski: 夏朝 (Xià cháo).
Na vlasti od oko 2237. godine pne. do oko 1766. godine pne.
Kineski: 商朝 (Shāng cháo)
Na vlasti od oko 1778. godine pne. do oko 1122. godine pne.
Ist. zapisi1
|
Đija-gu-ven2
|
Lično ime
|
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Vladavina3
|
Konvencija za navođenje: ime korišćeno u Istorijskim zapisima S’-ma Ćijena.
|
Tang 汤 (Tāng)
|
Tang 唐 (Táng)
|
C’ Li 子履 (Zǐ Lǚ)
|
Kralj Tai-vu 太武王 (Tàiwǔwáng)
|
Gao-cu 高祖 (Gāozǔ)
|
1778-1742 pne.
|
Tai Ding 太丁 (Tài Dīng)
|
Da Ding 大丁 (Dà Dīng)
|
nepoznato
|
Kralj Dai 代王 (Dàiwáng)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
1741 pne.
|
Vai Bing 外丙 (Wài Bǐng)
|
Bu Bing 卜丙 (Bǔ Bǐng)
|
C’ Šeng 子胜 (Zǐ Shèng)
|
Kralj Ai 哀王 (Āiwáng)
|
nema
|
1741-1734 pne.
|
Džung Žen 仲任 (Zhòng Rén)
|
nema
|
C’ Jung 子庸 (Zǐ Yōng)
|
Kralj Ji 懿王 (Yìwáng)
|
nema
|
1734-1730 pne.
|
Tai Đija 太甲 (Tài Jiǎ)
|
Da Đija 大甲 (Dà Jiǎ)
|
C’ DŽ’ 子至 (Zǐ Zhì)
|
Kralj Ven 文王 (Wénwáng)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)
|
1730-1720 pne.
|
Vo Ding 沃丁 (Wò Dīng)
|
nema
|
C’ Sjuen 子绚 (Zǐ Xuàn)
|
Kralj Džao 昭王 (Zhāowáng)
|
nema
|
1720-1691 pne.
|
Tai Geng 太庚 (Tài Gēng)
|
Da Geng 大庚 (Dà Gēng)
|
C’ Bijen 子辩 (Zǐ Biàn)
|
Kralj Sjuen 宣王 (Xuānwáng)
|
nema
|
1691-1666 pne.
|
Sjao Đija 小甲 (Xiǎo Jiǎ)
|
nema
|
C’ Gao 子高 (Zǐ Gāo)
|
Kralj Đing 敬王 (Jìngwáng)
|
nema
|
1666-1649 pne.
|
Jung Đi 雍己 (Yōng Jǐ)
|
nema
|
C’ Mi 子密 (Zǐ Mì)
|
Kralj Juen 元王 (Yuánwáng)
|
nema
|
1649-1637 pne.
|
Tai Vu 太戊 (Tài Wù)
|
Da Vu 大戊 (Dà Wù)
|
C’ Džou 子伷 (Zǐ Zhòu)
|
Kralj Đing 景王 (Jǐngwáng)
|
Džung-cung 中宗 (Zhōngzōng)
|
1637-1562 pne.
|
Džung Ding 仲丁 (Zhòng Dīng)
|
Džung Ding 中丁 (Zhōng Dīng)
|
C’ Džuang 子庄 (Zǐ Zhuāng)
|
Kralj Sjao-čeng 孝成王 (Xiàochéngwáng)
|
nema
|
1562-1549 pne.
|
Vai Žen 外壬 (Wài Rén)
|
Bu Žen 卜壬 (Bǔ Rén)
|
C’ Fa 子发 (Zǐ Fā)
|
Kralj S’ 思王 (Sīwáng)
|
nema
|
1549-1534 pne.
|
H’ Dan Đija 河亶甲 (Hé Dǎn Jiǎ)
|
Đijen Đija 戋甲 (Jiān Jiǎ)
|
C’ Dženg 子整 (Zǐ Zhěng)
|
Kralj Ping I 前平王 (Qián Píngwáng)
|
nema
|
1534-1526 pne.
|
Cu Ji 祖乙 (Zǔ Yǐ)
|
Ćije Ji 且乙 (Qiě Yǐ)
|
C’ Teng 子滕 (Zǐ Téng)
|
Kralj Mu 穆王 (Mùwáng)
|
nema
|
1526-1507 pne.
|
Cu Sjin 祖辛 (Zǔ Xīn)
|
Ćije Sjin 且辛 (Qiě Xīn)
|
C’ Dan 子旦 (Zǐ Dàn)
|
Kralj Huan 桓王 (Huánwáng)
|
nema
|
1507-1491 pne.
|
Vo Đija 沃甲 (Wò Jiǎ)
|
Ćijang Đija 羌甲 (Qiāng Jiǎ)
|
C’ Ji 子逾 (Zǐ Yú)
|
Kralj Sji 僖王 (Xīwáng)
|
nema
|
1491-1466 pne.
|
Cu Ding 祖丁 (Zǔ Dīng)
|
Ćije Ding 且丁 (Qiě Dīng)
|
C’ Sjin 子新 (Zǐ Xīn)
|
Kralj Džuang 庄王 (Zhuāngwáng)
|
nema
|
1466-1434 pne.
|
Nan Geng 南庚 (Nán Gēng)
|
nema
|
C’ Geng 子更 (Zǐ Gèng)
|
Kralj Ćing 顷王 (Qǐngwáng)
|
nema
|
1434-1409 pne.
|
Jang Đija 阳甲 (Yáng Jiǎ)
|
Sjang Đija 象甲 (Xiàng Jiǎ)
|
C’ H’ 子和 (Zǐ Hé)
|
Kralj Dao 悼王 (Dàowáng)
|
nema
|
1409-1402 pne.
|
Pan Geng 盘庚 (Pán Gēng)4
|
Ban Geng 般庚 (Bān Gēng)
|
C’ Sjin 子旬 (Zǐ Xún)
|
Kralj Ven-čeng 文成王 (Wénchéngwáng)
|
Š’-cu 世祖 (Shìzǔ)
|
1402-1374 pne.
|
Sjao Sjin 小辛 (Xiǎo Xīn)
|
nema
|
C’ Sung 子颂 (Zǐ Sòng)
|
Kralj Džang 章王 (Zhāngwáng)
|
nema
|
1374-1353 pne.
|
Sjao Ji 小乙 (Xiǎo Yǐ)
|
nema
|
C’ Lijen 子敛 (Zǐ Liǎn)
|
Kralj Hui 惠王 (Huìwáng)
|
nema
|
1353-1325 pne.
|
Vu Ding 武丁 (Wù Dīng)
|
nema
|
C’ Džao 子昭 (Zǐ Zhāo)
|
Kralj Sjang 襄王 (Xiāngwáng)
|
Gao-cung 高宗 (Gāozōng)
|
1325-1266 pne.
|
Cu Đi 祖己 (Zǔ Jǐ)
|
Ćije Đi 且己 (Qiě Jǐ)
|
nepoznato
|
nepoznato
|
nema
|
1266-1259 pne.
|
Cu Geng 祖庚 (Zǔ Gēng)
|
Ćije Geng 且庚 (Qiě Gēng)
|
C’ Jue 子跃 (Zǐ Yuè)
|
Kralj Ping II 后平王 (Hòu Píngwáng)
|
nema
|
1259-1226 pne.
|
Cu Đija 祖甲 (Zǔ Jiǎ)
|
Ćije Đija 且甲 (Qiě Jiǎ)
|
C’ Cai 子载 (Zǐ Zǎi)
|
Kralj Ding 定王 (Dìngwáng)
|
Š’-cung 世宗 (Shìzōng)
|
1226 pne.
|
Lin Sjin 廪辛 (Lǐn Xīn)
|
nema
|
C’ Sjen 子先 (Zǐ Xiān)
|
Kralj Gung 共王 (Gòngwáng)
|
Đija-cung 甲宗 (Jiǎzōng)
|
1226-1220 pne.
|
Geng Ding 庚丁 (Gēng Dīng)
|
Kang Ding 康丁 (Kāng Dīng)
|
C’ Sjao 子嚣 (Zǐ Xiāo)
|
Kralj An 安王 (Ānwáng)
|
Kang-cu 康祖 (Kāngzǔ)
|
1220-1199 pne.
|
Vu Ji 武乙 (Wǔ Yǐ)
|
nema
|
C’ Ći 子瞿 (Zǐ Qú)
|
Kralj Lije 烈王 (Lièwáng)
|
Vu-cu 武祖 (Wǔzǔ)
|
1199-1195 pne.
|
Tai Ding 太丁 (Tài Dīng)
|
Ven Ding 文丁 (Wén Dīng)
|
C’ Tuo 子托 (Zǐ Tuō)
|
Kralj Kuang 匡王 (Kuāngwáng)
|
nema
|
1195-1192 pne.
|
Di Ji 帝乙 (Dì Yǐ)
|
nema
|
C’ Sjen 子羡 (Zǐ Xiàn)
|
Kralj D’ 德王 (Déwáng)
|
nema
|
1192-1155 pne.
|
Di Sjin 帝辛 (Dì Xīn)
|
nema
|
C’ Šou 子受 (Zǐ Shòu)
|
Kralj Džou 纣王 (Zhòuwáng)
|
nema
|
1155-1122 pne.
|
1. Vladarsko ime zabeleženo u Istorijskim zapisima S’-ma Ćijena iz dinastije Han.
|
2. Ime otkriveno na zapisima na kostima za proricanje koje su se koristile u vreme dinastije Šang.
|
3. Za prvi tačan datum u kineskoj istoriji uzima se 841. godina pre nove ere. Svi datumi pre toga predmet su naučnih rasprava. Datumi u ovim tabelama napisani su prema Projektu za hronologiju dinastija Sja, Šang i Džou koji je pod pokroviteljstvom vlade NR Kine.
|
4. Od vremena Pan Genga, dinastija Šang se često naziva i dinastija Jin (殷朝, Yīn cháo) zato što je prestonica preseljena u istoimeni grad Jin.
|
Kineski: 周朝 (Zhōu cháo)
Na vlasti od oko 1182. godine pne. do 256. godine pne.
Tradicionalno, dinastija Džou se deli na četiri razdoblja:
- Dinastija Zapadni Džou (oko 1046-771 g. pne.), kineski: 西周 (Xī Zhōu)
- Dinastija Istočni Džou (770-256. g. pne.), kineski: 东周 (Dōng Zhōu)
- Period proleća i jeseni (770-476. g. pne.), kineski: 春秋时代 (Chūnqiū shídài)
- Period zaraćenih država (476-221. g. pne.), kineski: 战国时代 (Zhànguó shídài)
Sve odrednice kao što su Severni, Južni, Rani, Pozni i slične pridodate su nazivima dinastija tek u kasnijoj kineskoj istoriografiji, radi lakšeg razlikovanja dinastija sa istim imenima.
Kineski: 秦朝 (Qín cháo)
Na vlasti od 221. do 206. godine pre nove ere.
Vladarsko ime
|
Posthumno ime
|
Lično ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: posthumno ili vladarsko ime.
|
Napomena: Kralj Džao-sjang je vladao 51 godinu pre nego što je 256. godine pre nove ere pobedio dinastiju Džou. Kineski istoričari kao prvu godinu dinastije Ćin računaju 255. godinu pre nove ere, odnosno 52. godinu vladavine kralja Džao-sjanga. Period kineskog carstva počinje sa Prvim carem, Ćin Š’-huangom, 221. godine pre nove ere.
|
|
Kralj Džao-sjang 秦昭襄王 (Qín Zhāoxiāngwáng)
|
Jing C’/Jing Đi 嬴则/嬴稷 (Yíng Zé/Yíng Jì)
|
255-251 pne.
|
|
Kralj Sjao-ven 秦孝文王 (Qín Xiàowénwáng)
|
Jing Džu 嬴柱 (Yíng Zhù)
|
251 pne.
|
|
kralj Džuang-sjang 秦庄襄王 (Qíng Zhuāngxiāngwáng)
|
Jing C’-ču 嬴子楚 (Yíng Zǐchǔ)
|
251-247 pne.
|
Prvi kineski car 秦始皇 (Qín Shǐhuáng)
|
nema1
|
Jing Dženg 嬴政 (Yíng Zhèng)
|
247-209 pne.
|
Drugi kineski car 秦二世 (Qín Èrshì)
|
nema
|
Jing Hu-hai 嬴胡亥 (Yíng Húhài)
|
209-206 pne.
|
nema2
|
nema
|
Jing C’-jing 嬴子婴 (Yíng Zǐyīng)
|
206 pne.
|
1. Jing Dženg je po uzimanju titule Prvog cara zabranio davanje posthumnih imena, zato što je smatrao da nisu u skladu sa načelom sinovlje odanosti i kulta predaka, jer preko njih „sin procenjuje oca, a ministar procenjuje vladara“.
|
2. Kasniji istoričari Jing C’-jingu pripisuju vladarsku titulu Trećeg cara (秦三世, Qín Sānshì), iako je on nikada nije koristio.
|
Kineski: 汉朝 (Hàn cháo)
Na vlasti od 206. godine pre nove ere do 220. godine nove ere.
Tradicionalno, dinastija Han se deli na dva razdoblja:
- Dinastija Zapadni Han (206. g. pne.-8. g. n. e.), kineski: 西汉 (Xī Hàn)
- Dinastija Istočni Han (25-220), kineski: 东汉 (Dōng Hàn)
Između ova dva perioda, od 8. godine do 25. godine nove ere, na vlasti je bila dinastija Sjin.
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: (skraćeno) posthumno ime. Ima par izuzetaka.1
|
Car Gao 高皇帝 (Gāohuángdì)
|
Gao-cu 高祖 (Hàn Gāozǔ)2
|
Liju Bang 刘邦 (Liú Bāng)
|
206.-195. pne.
|
Car Sjao-hui 孝惠皇帝 (Xiàohuì huángdì)
|
nema
|
Liju Jing 刘盈 (Liú Yíng)
|
195.-188. pne.
|
Car Šao I 前少帝 (Qián Shàodì)
|
nema
|
Liju Gung 刘恭 (Liú Gōng)
|
188.-184. pne.
|
Car Šao II 后少帝 (Hòu Shàodì)
|
nema
|
Liju Hung 刘弘 (Liú Hóng)
|
184-180 pne.
|
Car Sjao-ven 孝文皇帝 (Xiàowén huángdì)
|
Tai-cung 太宗 (Hàn Tàizōng)
|
Liju Heng 刘恒 (Liú Héng)
|
Ćijen-juen (前元) Hou-juen (后元)
|
180.-163. pne. 163.-157. pne.
|
Car Sjao-đing 孝景皇帝 (Xiàojǐng huángdì)
|
nema
|
Liju Ći 刘启 (Liú Qǐ)
|
Ćijen-juen (前元) Džung-juen (中元) Hou-juen (后元)
|
156.-149. pne. 149-143 pne. 143.-141. pne.
|
Car Sjao-vu 孝武皇帝 (Xiàowǔ huángdì)
|
Š’-cung 世宗 (Hàn Shìzōng)
|
Liju Č’ 刘彻 (Liú Chè)
|
Đijen-juen (建元) Juen-guang (元光) Juen-šuo (元朔) Juen-šou (元狩) Juen-ding (元鼎) Juen-feng (元封) Tai-ču (太初) Tjen-han (天汉) Tai-š’ (太始) Dženg-h’ (征和) Hou-juen (后元)
|
140.-135. pne. 135.-129. pne. 129.-123. pne. 123.-117. pne. 117.-111. pne. 111.-105. pne. 105.-101. pne. 101.-97. pne. 97.-93. pne. 93.-89. pne. 89.-87. pne.
|
Car Sjao-džao 孝昭皇帝 (Xiàozhāo huángdì)
|
nema
|
Liju Fu-ling 刘弗陵 (Liú Fúlíng)
|
Š’-juen (始元) Juen-feng (元凤) Juen-ping (元平)
|
86.-80. pne. 80.-75. pne. 75.-74. pne.
|
nema
|
nema
|
Liju H’ 刘贺 (Liú Hè)
|
Juen-ping (元平)3
|
74. pne.
|
Car Sjao-sjuen 孝宣皇帝 (Xiàoxuān huángdì)
|
Džung-cung 中宗 (Hàn Zhōngzōng)
|
Liju Sjin 刘询 (Liú Xún)
|
Ben-š’ (本始) Di-đije (地节) Juen-kang (元康) Šen-đije (神爵) Vu-feng (五凤) Gan-lu (甘露) Huang-lung (黄龙)
|
73.-70. pne. 70.-66. pne. 66.-61. pne. 61.-58. pne. 58.-54. pne. 54.-50. pne. 50.-49. pne.
|
Car Sjao-juen 孝元皇帝 (Xiàoyuán huángdì)
|
nema
|
Liju Š’ 刘奭 (Liú Shì)
|
Ču-juen (初元) Jung-guang (永光) Đijen-džao (建昭) Đing-ning (竟宁)
|
48.-44. pne. 44.-39. pne. 39.-34. pne. 34.-33. pne.
|
Car Sjao-čeng 孝成皇帝 (Xiàochéng huángdì)
|
nema
|
Liju Ao 刘骜 (Liú Ào)
|
Đijen-š’ (建始) H’-ping (河平) Jang-šuo (阳朔) Hung-đija (鸿嘉) Jung-š’ (永始) Juen-jen (元延) Sui-h’ (绥和)
|
32.-28. pne. 28.-25. pne. 25.-21. pne. 21-17. pne. 17.-13. pne. 13-9. pne. 9.-7. pne.
|
Car Sjao-ai 孝哀皇帝 (Xiào’āi huángdì)
|
nema
|
Liju Sjin 刘欣 (Liú Xīn)
|
Đijen-ping (建平) Juen-šou (元寿)
|
6-3. pne. 3.-1. pne.
|
Car Sjao-ping 孝平皇帝 (Xiàopíng huángdì)
|
nema
|
Liju Kan 刘衎 (Liú Kàn)
|
Juen-š’ (元始)
|
1.-5.
|
Car Žu-c’ 孺子皇帝 (Rúzǐ huángdì)
|
nema
|
Liju Jing 刘婴 (Liú Yīng)
|
Đi-š’ (居摄) Ču-š’ (初始)
|
6.-8. 8.
|
1. Posthumna imena svih vladara ove dinastije, osim Gao-cua, Guang-vua i četiri Šaoa sadrže karakter sjao (xiào, 孝) koji znači sinovlja odanost. U navođenju imena vladara ovaj se karakter obično izostavlja.
|
2. U Istorijskim zapisima S’-ma Ćijena zabeleženo je da je hramovno ime ovog cara bilo Gao-cu (高祖), te je od tog perioda je postalo uobičajeno da se navodi pod tim imenom. Međutim, njegovo pravo hramovno ime je bilo Tai-cu (Tàizǔ, 太祖)
|
3. Liju H’ je bio princ od Čang-jia koji je proveo samo 27 dana na kineskom prestolu.
|
Kineski: 新朝 (Xīn cháo)
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: (skraćeno) posthumno ime. Ima par izuzetaka.1
|
Car Guang-vu 光武皇帝 (Guāngwǔ huángdì)
|
Š’-cu 世祖 (Shìzǔ)
|
Liju Sju 刘秀 (Liú Xiù)
|
Đijen-vu (建武) Đijen-vu-džung-juen (建武中元)
|
25-56 56-57
|
Car Sjao-ming 孝明皇帝 (Xiàomíng huángdì)
|
Sjen-cung 显宗 (Xiǎnzōng)
|
Liju Džuang 刘庄 (Liú Zhuāng)
|
Jung-ping (永平)
|
58-75
|
Car Sjao-džang 孝章皇帝 (Xiàozhāng huángdì)
|
Su-cung 肃宗 (Sùzōng)
|
Liju Da 刘炟 (Liú Dá)
|
Đijen-ču (建初) Juen-h’ (元和) Džang-h’ (章和)
|
76-84 84-87 87-88
|
Car Sjao-h’ 孝和皇帝 (Xiàohé huángdì)
|
Mu-cung 穆宗 (Mùzōng)
|
Liju Džao 刘肇 (Liú Zhào)
|
Jung-juen (永元) Juen-sjing (元兴)
|
89-105 105
|
Car Sjao-šang 孝殇皇帝 (Xiàoshāng huángdì)
|
nema
|
Liju Lung 刘隆 (Liú Lóng)
|
Jen-ping (延平)
|
106
|
Car Sjao-an 孝安皇帝 (Xiào’ān huángdì)
|
Gung-cung 恭宗 (Gōngzōng)
|
Liju Hu 刘祜 (Liú Hù)
|
Jung-ču (永初) Juen-ču (元初) Jung-ning (永宁) Đijen-guang (建光) Jen-guang (延光)
|
107-113 113-120 120-121 121-122 122-125
|
Car Šao I 前少帝 (Qián Shàodì)
|
nema
|
Liju Ji 刘懿 (Liú Yì)
|
Jen-guang (延光)
|
125
|
Car Sjao-šun 孝顺皇帝 (Xiàoshùn huángdì)
|
Đing-cung 汉敬宗 (Jìngzōng)
|
Liju Bao 刘保 (Liú Bǎo)
|
Jung-đijen (永建) Jang-đija (阳嘉) Jung-h’ (永和) Han-an (汉安) Đijen-kang (建康)
|
126-132 132-135 135-141 141-144 144
|
Car Sjao-čung 孝冲皇帝 (Xiàochōng huángdì)
|
nema
|
Liju Bing 刘炳 (Liú Bǐng)
|
Jung-sji (永熹)
|
145
|
Car Sjao-dž’ 孝质皇帝 (Xiàozhì huángdì)
|
nema
|
Liju Cuan 刘缵 (Liú Zuǎn)
|
Ben-ču (本初)
|
146
|
Car Sjao-huan 孝桓皇帝 (Xiàohuán huángdì)
|
Vei-cung 汉威宗 (Wēizōng)
|
Liju DŽ’ 刘志 (Liú Zhì)
|
Đijen-h’ (建和) H’-ping (和平) Juen-đija (元嘉) Jung-sjing (永兴) Jung-šou (永寿) Jen-sji (延熹) Jung-kang (永康)
|
147-149 150 151-153 153-154 155-158 158-167 167
|
Car Sjao-ling 孝灵皇帝 (Xiàolíng huángdì)
|
nema
|
Liju Hung 刘宏 (Liú Hóng)
|
Đijen-ning (建宁) Sji-ping (熹平) Guang-h’ (光和) Džung-ping (中平)
|
168-172 172-178 178-184 184-189
|
Car Šao II 后少帝 (Hòu Shàodì)
|
nema
|
Liju Bijen 刘辩 (Liú Biàn)
|
Guang-sji (光熹) Džao-ning (昭宁)
|
189 189
|
Car Sjao-sjen 孝献皇帝 (Xiàoxiàn huángdì) 2
|
nema
|
Liju Sje 刘协 (Liú Xié)
|
Jung-han (永汉) Ču-ping (初平) Sjing-ping (兴平) Đijen-an (建安) Jen-kang (延康)
|
189 190-193 193-195 195-220 220
|
1. Posthumna imena svih vladara ove dinastije, osim Gao-cua, Guang-vua i četiri Šaoa sadrže karakter sjao (xiào, 孝) koji znači sinovlja odanost. U navođenju imena vladara ovaj se karakter obično izostavlja.
|
2. Car Džao-lije iz dinastije Šu Han promenio je caru Sjenu posthumno ime u: Car Sjao-min (孝愍皇帝)
|
Kineski: 三国时代 (Sān guó shídài)
Ovaj period trajao je od 220. do 280. godine. Tada su paralelno postojale tri države:
- Dinastija Cao Vei (220-265), kineski: 曹魏 (Cáo Wèi)
- Dinastija Šu Han (221-263), kineski: 蜀汉 (Shǔ Hàn)
- Dinastija Sun Vu (222-280), kineski: 孙吴 (Sūn Wú)
Odrednice Cao i Vu prezimena su vladarskih kuća ove dve države, a Šu označava oblast današnjeg S’-čuana. Ove odrednice dodate su nazivima dinastija od strane kasnijih istoričara, radi razlikovanja perioda u kojima su postojale dinastije sa istim nazivima.
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: Lično ime.
|
Car Vu 武帝 (Wǔdì)
|
Vei Tai-cu 魏太祖 (Wèi Tàizǔ)
|
Cao Cao 曹操 (Cáo Cāo)
|
nema1
|
|
Car Ven 文帝 (Wéndì)
|
Vei Gao-cu 魏高祖 (Wèi Gāozǔ)
|
Cao Pi 曹丕 (Cáo Pī)
|
Huang-ču (黄初)
|
220-226
|
Car Ming 明帝 (Míngdì)
|
Vei Lije-cu 魏烈祖 (Wèi Gāozǔ)
|
Cao Žui 曹睿 (Cáo Ruì)
|
Tai-h’ (太和) Ćing-lung (青龙) Đing-ču (景初)
|
227-233 233-237 237-239
|
Car Šao 少帝 (Shàodì)
|
nema
|
Cao Fang 曹芳 (Cáo Fāng)
|
Dženg-š’ (正始) Đija-ping (嘉平)
|
240-249 249-254
|
Car Fei 废帝 (Fèidì)
|
nema
|
Cao Mao 曹髦 (Cáo Máo)
|
Dženg-juen (正元) Gan-lu (甘露)
|
254-256 256-260
|
Car Juen 元帝 (Yuándì)
|
nema
|
Cao Huan 曹奂 (Cáo Huàn)
|
Đing-juen (景元) Sjen-sji (咸熙)
|
260-264 264-265
|
1. Cao Cao je bio otac Cao Pija, ali ne i vladar. Cao Pi mu je po svom stupanju na vlast dodelio posthumno i hramovno ime. Ovaj običaj nije bio redak u kineskoj istoriji.
|
Kineski: 晋朝 (Jìn cháo)
Na vlasti od 265. godine do 420. godine.
Dinastija Đin se deli na dva razdoblja:
- Dinastija Zapadni Đin (265-316), kineski: 西晋 (Xī Jìn)
- Dinastija Istočni Đin (317-420), kineski: 东晋 (Dōng Jìn)
Odrednice Zapadni i Istočni dodate su od strane kasnijih istoričara.
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: (skraćeno) posthumno ime.1
|
Vu-di 武帝 (Wǔdì)
|
Š’-cu 世祖 (Shìzǔ)
|
S’-ma Jen 司马炎 (Sīmǎ Yán)
|
Tai-š’ (泰始) Sjen-ning (咸宁) Tai-kang (太康) Tai-sji (太熙)
|
265-274 275-280 280-289 290
|
Car Sjao-hui 孝惠皇帝 (Xiàohuì huángdì)
|
nema
|
S’-ma Džung 司马衷 (Sīmǎ Zhōng)
|
Jung-sji (永熙) Jung-ping (永平) Juen-kang (元康) Jung-kang (永康) Jung-ning (永宁) Tai-an (太安) Jung-an (永安) Đijen-vu (建武) Jung-an (永安) Jung-sjing (永兴) Guang-sji (光熙)
|
290 291 291-299 300-301 301-302 302-303 304 304 304 304-306 306
|
Car Sjao-huai 孝怀皇帝 (Xiàohuái huángdì)
|
nema
|
S’-ma Č’ 司马炽 (Sīmǎ Chì)
|
Jung-đija (永嘉)
|
307-313
|
Car Sjao-min 孝愍皇帝 (Xiàomǐn huángdì)
|
nema
|
S’-ma Je 司马邺 (Sīmǎ Yè)
|
Đijen-sjing (建兴)
|
313-317
|
1. Posthumna imena svih vladara ove dinastije, osim cara Vua, sadrže karakter sjao (孝, xiào) koji znači sinovlja odanost. U navođenju imena vladara ovaj se karakter obično izostavlja.
|
Kineski: 十六国时代 (Shìliúguó shídài)
Ovaj period je trajao od 304. do 439. godine. Paralelno su postojale i smenjivale se sledeće države i dinastije:
- Carstvo Džao Han (304-329)
- Carstvo Čeng Han (304-347)
- Kraljevstvo Rani Lijang (314-376)
- Carstvo Pozni Džao (319-351)
- Carstvo Rani Jen (337-370)
- Carstvo Rani Ćin (351-394)
- Carstvo Pozni Ćin (384-417)
- Carstvo Pozni Jen (384-407)
- Kraljevstvo Zapadni Ćin (385-431)
- Kraljevstvo Pozni Lijang (386-403)
- Kraljevstvo Južni Lijang (397-414)
- Kraljevina Severni Lijang (397-439)
- Carstvo Južni Jen (398-410)
- Kraljevstvo Zapadni Lijang (400-421)
- Carstvo Hu Sja (407-431)
- Carstvo Severni Jen (407-436)
Sve odrednice kao što su Zapadni i Istočni, ili Rani i Pozni, dodate su od strane kasnijih istoričara.
Kineski: 赵汉 (Zhào Hàn)
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Car Guang-ven 光文皇帝 (Guāngwén huángdì)
|
Gao-cu 高祖 (Gāozǔ)
|
Liju Juen 刘渊 (Liú Yuān)
|
Đijen-sjing (建兴) Jung-feng (永凤) H’-žui (河瑞)
|
304-308 308-309 309-310
|
Car Vu 武皇帝 (Wǔ huángdì)
|
nema
|
Liju H’ 刘和 (Liú Hé)
|
nema
|
310
|
Car Džao-vu 昭武皇帝 (Zhāowǔ huángdì)
|
Lije-cung 烈宗 (Lièzōng)
|
Liju Cung 刘聪 (Liú Cōng)
|
Guang-sjing (光兴) Đija-ping (嘉平) Đijen-juen (建元) Lin-đija (麟嘉)
|
310-311 311-315 315-316 316-318
|
Car Jin 隐帝 (Yǐndì)
|
nema
|
Liju Can 刘粲 (Liú Càn)
|
Han-čang (汉昌)
|
318
|
Car Mo 末帝 (Mòdì)1
|
nema
|
Liju Jao 刘曜 (Liú Yào)
|
Guang-ču (光兴)
|
318-328
|
Car Guang 光帝 (Guāngdì)1
|
nema
|
Liju Sji 刘熙 (Liú Xī)
|
Guang-ču (光兴)
|
328-329
|
1. Period vladavine Liju Jaoa i Liju Sjia naziva se i carstvom Rani Džao.
|
Kineski: 成汉 (Chéng Hàn)
Kineski: 前凉 (Qián Liáng)
Kineski: 后赵 (Hòu Zhào)
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Car Ming 明帝 (Míngdì)
|
Gao-cu 高祖 (Gāozǔ)
|
Š’ L’ 石勒 (Shí Lè)
|
Džao-vang (赵王) Tai-h’ (太和) Đijen-ping (建平)
|
319-328 328-330 330-333
|
Car Fei I 前废帝 (Qián Fèidì)
|
nema
|
Š’ Hung 石弘 (Shí Hóng)
|
Đijen-ping (建平) Jen-sji (延熙)
|
333 334
|
Car Vu 武帝 (Wǔdì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Š’ Hu 石虎 (Shí Hǔ)
|
Đijen-vu (建武) Tai-ning (太宁)
|
334-349 349
|
Car Fei II 后废帝 (Hòu Fèidì)
|
nema
|
Š’ Š’ 石世 (Shí Shì)
|
Tai-ning (太宁)
|
349
|
Kralj Peng-čeng 彭城王 (Péngchéngwáng)
|
nema
|
Š’ Cun 石遵 (Shí Zūn)
|
Tai-ning (太宁)
|
349
|
Kralj Ji-jang 义阳王 (Yìyángwáng)
|
nema
|
Š’ Đijen 石鉴 (Shí Jiàn)
|
Ćing-lung (青龙)
|
349-350
|
Kralj Sjin-sjing 新兴王 (Xīnxīngwáng)
|
nema
|
Š’ DŽ’ 石祗 (Shí Zhī)
|
Jung-ning (永宁)
|
349-350
|
Kineski: 前燕 (Qián Yān)
Kineski: 前秦 (Qián Qín)
Kineski: 后秦 (Hòu Qín)
Kineski: 后燕 (Hòu Yān)
Kineski: 西秦 (Xī Qín)
Kineski: 后凉 (Hòu Liáng)
Kineski: 南凉 (Nán Liáng)
Kineski: 北凉 (Běi Liáng)
Kineski: 南燕 (Nán Yān)
Kineski: 西凉 (Xī Liáng)
Kineski: 胡夏 (Hú Xià)
Kineski: 北燕 (Běi Yān)
Kineski: 南北朝时代 (Nánběicháo shídài)
Ovaj period je trajao od 420. do 581. godine. Tokom ovog perioda postojale su sledeće države:
- Južne dinastije:
- Dinastija Liju Sung (420-479)
- Dinastija Južni Ći (479-502)
- Dinastija Južni Lijang (502-557)
- Dinastija Čen (557-589)
- Severne dinastije:
- Dinastija Severni Vei (386-534)
- Dinastija Istočni Vei (534-550)
- Dinastija Severni Ći (550-577)
- Dinastija Zapadni Vei (535-556)
- Dinastija Severni Džou (557-581)
Sve odrednice kao što su Zapadni i Istočni dodate su od strane kasnijih istoričara.
Kineski: 刘宋 (Liú Sòng)
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: posthumno ime.
|
Car Vu 武帝 (Wǔdì)
|
Gao-cu 高祖 (Gāozǔ)
|
Liju Ji 刘裕 (Liú Yù)
|
Jung-ču (永初)
|
420-422
|
Car Šao 少帝 (Shàodì)
|
nema
|
Liju Ji-fu 刘义符 (Liú Yìfú)
|
Đing-ping (景平)
|
423
|
Car Ven 文帝 (Wéndì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Liju Ji-lung 刘义隆 (Liú Yìlóng)1
|
Juen-đija (元嘉)
|
424-453
|
Car Sjao-vu 孝武皇帝 (Xiàowǔ huángdì)
|
Š’-cu 世祖 (Shìzǔ)
|
Liju Đin 刘骏 (Liú Jùn)
|
Sjao-đijen (孝建) Da-ming (大明)
|
453-456 457-464
|
Car Fei I 前废帝 (Qián Fèidì)
|
nema
|
Liju C’-je 刘子业 (Liú Zǐyè)
|
Jung-guang (永光) Đing-h’ (景和)
|
465 465
|
Car Ming 明帝 (Míngdì)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)
|
Liju Ji 刘彧 (Liú Yù)
|
Tai-š’ (泰始) Tai-š’ (泰始) Tai-ji (泰豫)
|
465-466 466-471 472
|
nema
|
nema
|
Liju C’-sjin 刘子勋 (Liú Zǐxūn)
|
Ji-đija (义嘉)
|
466
|
Car Ming 明帝 (Míngdì)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)
|
Liju Ji 刘彧 (Liú Yù)
|
Tai-š’ (泰始) Tai-š’ (泰始) Tai-ji (泰豫)
|
465-466 466-471 472
|
Car Fei II 后废帝 (Hòu Fèidì)
|
nema
|
Liju Ji 刘昱 (Liú Yù)
|
Juen-hui (元徽)
|
473-479
|
Car Šun 顺帝 (Shùndì)
|
nema
|
Liju Džun 刘准 (Liú Zhǔn)
|
Šeng-ming (升明)
|
477-476
|
1. Prvo posthumno ime cara Vena bilo je Đing (景帝), a hramovno ime Džung-cung (中宗). Car Sjao-vu je kasnije promenio njegovo posthumno i hramovno ime u Ven i Tai-cu.
|
Kineski: 南齐 (Nán Qí)
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: posthumno ime.
|
Car Gao 高帝 (Gāodì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Sjao Dao-čeng 萧道成 (Xiāo Dàochéng)
|
Đijen-juen (建元)
|
479-482
|
Car Vu 武帝 (Wǔdì)
|
Š’-cu 世祖 (Shìzǔ)
|
Sjao C’ 萧赜 (Xiāo Zé)
|
Jung-ming (永明)
|
482-493
|
Car Fei I 前废帝 (Qián Fèidì)
|
nema
|
Sjao Džao-je 萧昭业 (Xiāo Zhāoyè)
|
Lung-čang (隆昌)
|
494
|
Car Fei II 后废帝 (Hòu Fèidì)
|
nema
|
Sjao Džao-ven 萧昭文 (Xiāo Zhāowén)
|
Jen-sjing (延兴)
|
494
|
Car Ming 明帝 (Míngdì)
|
Gao-cung 高宗 (Gāozōng)
|
Sjao Luan 萧鸾 (Xiāo Luán)
|
Đijen-vu (建武) Jung-tai (永泰)
|
494-497 498
|
Car Jang 炀帝 (Yángdì)
|
nema
|
Sjao Bao-đijen 萧宝卷 (Xiāo Bǎojuàn)
|
Jung-juen (永元)
|
499-500
|
Car Gao 和帝 (Hédì)
|
nema
|
Sjao Bao-žung 萧宝融 (Xiāo Bǎoróng)
|
Džung-sjing (中兴)
|
501-502
|
Kineski: 南梁 (Nán Liáng)
Kineski: 陈朝 (Chéncháo)
Kineski: 北魏 (Běi Wèi)
Kineski: 东魏 (Dōng Wèi)
Kineski: 北齐 (Běi Qí)
Kineski: 西魏 (Xī Wèi)
Kineski: 北周 (Běi Zhōu)
Kineski: 隋朝 (Suícháo)
Dinastija Sui je bila na vlasti od 581. do 618. godine.
Kineski: 唐朝 (Tángcháo)
Dinastija Tang je bila na vlasti od 618. do 907. godine. Ovaj period naziva se zlatnim dobom klasične Kine.
U periodu od 690. do 704. godine, na vlasti je bila dinastija Vu Džou.
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: hramovno ime.
|
Car Guang-sjao 光孝皇帝 (Guāngxiào huángdì)
|
Gao-cu 高祖 (Gāozǔ)
|
Li Juen 李渊 (Lǐ Yuān)
|
Vu-d’ (武德)
|
618-626
|
Car Guang-sjao 广孝皇帝 (Guǎngxiào huángdì)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)
|
Li Š’-min 李世民 (Lǐ Shìmín)
|
Džen-guan (贞观)
|
627-649
|
Car Hung-sjao 弘孝皇帝 (Hóngxiào huángdì)
|
Gao-cung 高宗 (Gāozōng)
|
Li DŽ’ 李治 (Lǐ Zhì)
|
Jung-hui (永徽) Sjen-ćing (显庆) Lung-šuo (龙朔) Lin-d’ (麟德) Ćijen-feng (乾封) Cung-džang (总章) Sjen-heng (咸亨) Šang-juen (上元) Ji-feng (仪凤) Tijao-lu (调露) Jung-lung (永隆) Kai-jao (开耀) Jung-čun (永淳) Hung-dao (弘道)
|
650-655 656-661 661-663 664-665 666-668 668-670 670-674 674-676 676-679 679-680 680-681 681-682 682-683 683
|
Car Džao-sjao 昭孝皇帝 (Zhāoxiào huángdì)
|
Džung-cung 中宗 (Zhōngzōng)2
|
Li Sjen 李显 (Lǐ Xiǎn)
|
S’-šeng (嗣圣)
|
684
|
Car Sjing-sjao 兴孝皇帝 (Xìngxiào huángdì)
|
Žui-cung 睿宗 (Ruìzōng)2
|
Li Dan 李旦 (Lǐ Dàn)
|
Ven-ming (文明)
|
684-690
|
1. Vladari dinastije Tang imali su kompleksnija posthumna imena, od po sedam kineskih karaktera. Radi preglednosti, u tabelama su data skraćena posthumna imena. Celovita posthumna imena nalaze se u spisku vladara na članku o ovoj dinastiji.
|
2. Stvarnu vlast u rukama imala je carica Vu C’-tijen koja se progasila carem 690. godine.
|
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: prezime + posthumno ime.
|
Carica C’-tijen 则天皇后 (Zétiān huánghòu)
|
nema
|
Vu Mei 武媚 (Wǔ Mèi)
kasnije: Vu Džao 武曌 (Wǔ Zhào)
|
Tijen-šou (天授) Žu-ji (如意) Čang-šou (长寿) Jen-cai (延载) Dženg-šeng (证圣) Tijen-c’-van-sui (天册万岁) Van-sui-deng-feng (万岁登封) Van-sui-tung-tijen (万岁通天) Šen-gung (神功) Šeng-li (圣历) Điju-š’ (久视) Da-cu (大足) Čang-an (长安) Šen-lung (神龙)
|
690-692 692 692-694 694 695 695-696 696 696-697 697 698-700 700 701 701-705 705
|
Vu C’-tijen je bila jedina žena koja je zvanično bila na položaju kineskog cara. Po osnivanju svoje dinastije uzela je sebi ime car Šeng-šen (圣神皇帝), odnosno Tijen-c’ Đin-lun Šeng-šen (天册金轮圣神皇帝). Pred smrt, 705. godine, bila je prinuđena da se povuče s prestola u korist svog drugog sina, cara Džung-cunga.
|
Dinastija Tang, nastavak
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: hramovno ime.
|
Car Džao-sjao 昭孝皇帝 (Zhāoxiào huángdì)
|
Džung-cung 中宗 (Zhōngzōng)2
|
Li Sjen 李显 (Lǐ Xiǎn)
|
Šen-lung (神龙) Đing-lung (景龙)
|
705-707 707-710
|
Car Šao 少帝 (Shàodì)
|
nema
|
Li Čung-mao 李重茂 (Lǐ Chóngmào)
|
Tang-lung (唐龙)
|
710
|
Car Sjing-sjao 兴孝皇帝 (Xìngxiào huángdì)
|
Žui-cung 睿宗 (Ruìzōng)2
|
Li Dan 李旦 (Lǐ Dàn)
|
Đing-jin (景云) Tai-đi (太极) Jen-h’ (延和)
|
710-711 712 712
|
Car Ming-sjao 明孝皇帝 (Míngxiào huángdì)
|
Sjuen-cung 玄宗 (Xuánzōng)
|
Li Lung-đi 李隆基 (Lǐ Lóngjī)
|
Sjen-tijen (先天) Kai-juen (开元) Tijen-bao (天宝)
|
712-713 713-741 742-756
|
Car Sjuen-sjao 宣孝皇帝 (Xuānxiào huángdì)
|
Su-cung 肃宗 (Sùzōng)
|
Li Heng 李亨 (Lǐ Hēng)
|
DŽ’-d’ (至德) Ćijen-juen (乾元) Šang-juen (上元) bez imena
|
756-758 758-760 760-761 761-762
|
Car Sjao-vu 孝武皇帝 (Xiàowǔ huángdì)
|
Dai-cung 代宗 (Dàizōng)
|
Li Ji 李豫 (Lǐ Yù)
|
Bao-jing (宝应) Guang-d’ (广德) Jung-tai (永泰) Da-li (大历)
|
762-763 763-764 765-766 766-779
|
Car Sjao-ven 孝文皇帝 (Xiàowén huángdì)
|
D’-cung 德宗 (Dézōng)
|
Li Š’ 李适 (Lǐ Shì)
|
Đijen-džung (建中) Sjing-juen (兴元) Džen-juen (贞元)
|
780-783 784 785-805
|
Car An-sjao 安孝皇帝 (Ānxiào huángdì)
|
Šun-cung 顺宗 (Shùnzōng)
|
Li Sung 李诵 (Lǐ Sòng)
|
Jung-džen (永贞)
|
805
|
Car Šen-sjao 神孝皇帝 (Shénxiào huángdì)
|
Sjen-cung 宪宗 (Xiànzōng)
|
Li Čun 李纯 (Lǐ Chún)
|
Juen-h’ (元和)
|
806-820
|
Car Ven-hui 文惠皇帝 (Wénhuì huángdì)
|
Mu-cung 穆宗 (Mùzōng)
|
Li Heng 李恒 (Lǐ Héng)
|
Čang-ćing (长庆)
|
821-824
|
Car Min-sjao 愍孝皇帝 (Mǐnxiào huángdì)
|
Đing-cung 敬宗 (Jìngzōng)
|
Li Džan 李湛 (Lǐ Zhàn)
|
Bao-li (宝历)
|
824-826
|
Car Sjen-sjao 献孝皇帝 (Xiànxiào huángdì)
|
Ven-cung 文宗 (Wénzōng)
|
Li Ang 李昂 (Lǐ Áng)
|
Bao-li (宝历) Da-h’ (大和) Kai-čeng (开成)
|
826 827-835 836-840
|
Car Su-sjao 肃孝皇帝 (Sùxiào huángdì)
|
Vu-cung 武宗 (Wǔzōng)
|
Li Jen 李炎 (Lǐ Yán)
|
Hui-čang (会昌)
|
841-846
|
Car Sjen-ven 献文皇帝 (Xiànwén huángdì)
|
Sjuen-cung 宣宗 (Xuānzōng)
|
Li Čen 李忱 (Lǐ Chén)
|
Da-džung (大中)
|
847-859
|
Car Gung-hui 恭惠皇帝 (Gōnghuì huángdì)
|
Ji-cung 懿宗 (Yìzōng)
|
Li Cui 李漼 (Lǐ Cuǐ)
|
Da-džung (大中) Sjen-tung (咸通)
|
859<>860-873
|
Car Ding-sjao 定孝皇帝 (Dìngxiào huángdì)
|
Sji-cung 僖宗 (Xīzōng)
|
Li Sjuen 李儇 (Lǐ Xuán)
|
Sjen-tung (咸通) Gan-fu (干符) Guang-ming (广明) Džung-h’ (中和) Guang-ći (光启) Ven-d’ (文德)
|
873-874 874-879 880-881 881-885 885-888 888
|
Car Đing-ven 景文皇帝 (Jǐngwén huángdì)
|
Džao-cung 昭宗 (Zhāozōng)
|
Li Je 李晔 (Lǐ Yè)
|
Lung-đi (龙纪) Da-šun (大顺) Đing-fu (景福) Gan-ning (干宁) Guang-hua (光化) Tijen-sja (天夏) Tijen-jou (天祐)
|
889 890-891 892-893 894-898 898-901 901-904 904
|
Car Ai-sjao 哀孝皇帝 (Āixiào huángdì)
|
Đing-cung 景宗 (Jǐngzōng)
|
Li Džu 李祝 (Lǐ Zhù)
|
Tijen-jou (天祐)
|
904-907
|
1. Vladari dinastije Tang imali su kompleksnija posthumna imena, od pet do sedam kineskih karaktera. Radi preglednosti, u tabelama su data skraćena posthumna imena. Celovita posthumna imena nalaze se u spisku vladara na članku o ovoj dinastiji.
|
2. Carevi Džung-cung i Žui-cung vladali su prvi put u periodu od 684. do 690. godine. Bili su obojica maloletni, a stvarnu vlast u rukama imala je carica Vu C’-tijen.
|
Kineski: 五代十国时代 (Wǔdài shíguó shídài)
Ovaj period je trajao od 907. do 960. godine. Paralelno su postojale i smenjivale se sledeće države i dinastije:
- Dinastije:
- Dinastija Pozni Lijang (907-923)
- Dinastija Pozni Tang (923-936)
- Dinastija Pozni Đin (936-946)
- Dinastija Pozni Han (947-950)
- Dinastija Pozni Džou (951-960)
- Kraljevstva:
- Kraljevstvo Vu Jue (907-978)
- Kraljevstvo Min (909-945)
- Kraljevstvo Južni Ping (924-963)
- Kraljevstvo Južni Ču (907-951)
- Kraljevstvo Južni Vu (902-937)
- Kraljevstvo Južni Tang (937-975)
- Kraljevstvo Južni Han (917-971)
- Kraljevstvo Severni Han (951-979)
- Kraljevstvo Rani Šu (907-925)
- Kraljevstvo Pozni Šu (934-965)
Sve odrednice kao što su Zapadni i Istočni, ili Rani i Pozni, dodate su od strane kasnijih istoričara. Neka od kraljevstava su se tokom postojanja uzdizale do ranga carevina, ali se u tradicionalnoj istoriografiji i dalje računaju kao kraljevstva.
Kineski: 后梁 (Hòu Liáng)
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Car Šeng-sjao 圣孝皇帝 (Shèngxiào huángdì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Džu Ćijen-džung 朱全忠 (Zhū Quánzhōng)
|
Kai-ping (开平) Gan-hua (干化)
|
907-911 911-912
|
Car Čeng 承帝 (Chéngdì)
|
nema
|
Džu Jou-gui 朱友圭 (Zhū Yōuguī)
|
Feng-li (凤历)
|
912-913
|
Car Mo 末帝 (Mòdì)
|
nema
|
Džu Jou-džen 朱友贞 (Zhū Yōuzhēn)
|
Gan-hua (干化) Džen-ming (贞明) Lung-d’ (龙德)
|
913-915 915-921 921-923
|
1. U slučajevima kada je vladaru dato kompleksno posthumno ime, u tabeli je zabeležena samo njegova skraćena forma. Sva posthumna imena su data u celosti u člancima o pojedinačnim dinastijama.
|
Kineski: 后唐 (Hòu Táng)
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Car Ćin-sjao 钦孝皇帝 (Qīnxiào huángdì)
|
Ming-cung 明宗 (Míngzōng)
|
Li S’-juen 李嗣源 (Lǐ Sìyuán)
|
Tijen-čeng (天成) Gan-hua (长兴)
|
926-930 930-933
|
Car Min 闵帝 (Mǐndì)
|
nema
|
Li Cung-hou 李从厚 (Lǐ Cónghòu)
|
Jing-šun (应顺)
|
933-934
|
Car Mo 末帝 (Mòdì)
|
nema
|
Li Cung-k’ 李从珂 (Lǐ Cóngkē)
|
Ćing-tai (清泰)
|
934-936
|
1. U slučajevima kada je vladaru dato kompleksno posthumno ime, u tabeli je zabeležena samo njegova skraćena forma. Sva posthumna imena su data u celosti u člancima o pojedinačnim dinastijama.
|
Kineski: 后晋 (Hòu Jìn)
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Car D’-sjao 德孝皇帝 (Déxiào huángdì)
|
Gao-cu 高祖 (Gāozǔ)
|
Š’ Đing-tang 石敬瑭 (Shì Jìngtáng)
|
Tijen-fu (天福)
|
936-942
|
Car Ču 出帝 (Chūdì)
|
nema
|
Š’ Čung-gui 石重贵 (Shì Chóngguì)
|
Tijen-fu (天福) Kai-jin (开云)
|
942-944 944-947
|
1. U slučajevima kada je vladaru dato kompleksno posthumno ime, u tabeli je zabeležena samo njegova skraćena forma. Sva posthumna imena su data u celosti u člancima o pojedinačnim dinastijama.
|
Kineski: 后汉 (Hòu Hàn)
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Car Su-sjao 肃孝皇帝 (Sùxiào huángdì)
|
Gao-cu 高祖 (Gāozǔ)
|
Liju DŽ’-juen 刘知远 (Liú Zhīyuán)
|
Tijen-fu (天福) Gan-jou (干祐)
|
947 948
|
Car Jin 隐帝 (Yǐndì)
|
nema
|
Liju Čeng-jou 刘承祐 (Liú Chéngyòu)
|
Gan-jou (干祐)
|
948-950
|
1. U slučajevima kada je vladaru dato kompleksno posthumno ime, u tabeli je zabeležena samo njegova skraćena forma. Sva posthumna imena su data u celosti u člancima o pojedinačnim dinastijama.
|
Kineski: 后周 (Hòu Zhōu)
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Car Vu-sjao 武孝皇帝 (Wǔxiào huángdì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Guo Vei 郭威 (Guō Wēi)
|
Guang-šun (广顺) Sjen-d’ (显德)
|
951-954 954
|
Car Sjao-ven 孝文皇帝 (Xiàowén huángdì)
|
Š’-cu 世祖 (Shìzǔ)
|
Čai Žung 柴荣 (Chái Róng)2
|
Sjen-d’ (显德)
|
954-959
|
Car Gung 恭帝 (Gōngdì)
|
nema
|
Čai Cung-sjin 柴宗训 (Chái Zōngxùn)
|
Sjen-d’ (显德)
|
959-960
|
1. U slučajevima kada je vladaru dato kompleksno posthumno ime, u tabeli je zabeležena samo njegova skraćena forma. Sva posthumna imena su data u celosti u člancima o pojedinačnim dinastijama.
|
2. Guo Žung (郭荣) je promenio prezime u Čai (柴).
|
Kineski: 吴越 (Wú Yuè)
Kineski: 闽国 (Mǐnguó)
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Kralj Džung-ji 忠懿王 (Zhōngyìwáng)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Vang Šen-dž’ 王审知 (Wáng Shěnzhī)
|
nema
|
909-925
|
Car Fei 废帝 (Fèidì)
|
S’-džu 嗣主 (Sìzhǔ)
|
Vang Jen-han 王延翰 (Wáng Yánhàn)
|
nema
|
925-927
|
Car Hui 惠帝 (Huìdì)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)
|
Vang Jen-đin 王延钧 (Wáng Yánjūn)
|
Lung-ći (龙启) Jung-h’ (永和)
|
927-935 935
|
Car Hung-sjao 弘孝皇帝 (Hóngxiào huángdì)
|
Kang-cung 康宗 (Kāngzōng)
|
Vang Đi-peng 王继鹏 (Wáng Jìpéng)
|
Tung-ven (通文)
|
936-939
|
Car Da-sjao 大孝皇帝 (Dàxiào huángdì)
|
Đing-cung 景宗 (Jǐngzōng)
|
Vang Jen-sji 王延羲 (Wáng Yánxī)
|
Jung-lung (永隆)
|
939-944
|
Car Vu 武帝 (Wǔdì)
|
nema
|
Džu Ven-đin 朱文进 (Zhū Wénjìn)
|
nema
|
944-945
|
Car H’ 和帝 (Hédì)
|
nema
|
Vang Jen-dženg 王延政 (Wáng Yánzhèng)
|
Tijen-d’ (天德)
|
945
|
1. U slučajevima kada je vladaru dato kompleksno posthumno ime, u tabeli je zabeležena samo njegova skraćena forma. Sva posthumna imena su data u celosti u člancima o pojedinačnim dinastijama.
|
Kineski: 南平 (Nán Píng)
Posthumno ime
|
Lično ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Kralj Vu-sjin 武信王 (Wǔxìnwáng)
|
Gao Đi-sjing 高季兴 (Gāo Jìxìng)
|
924-929
|
Kralj Ven-sjen 文献王 (Wénxiànwáng)
|
Gao Cung-hui 高从诲 (Gāo Cónghuì)
|
929-948
|
Kralj Džen-ji 贞懿王 (Zhēnyìwáng)
|
Gao Bao-žung 高保融 (Gāo Bǎoróng)
|
948-960
|
Kralj Džen-an 贞安王 (Zhēn’ānwáng)
|
Gao Bao-sji 高保勖 (Gāo Bǎoxù)
|
960-962
|
Kralj D’-žen 德仁王 (Dérénwáng)
|
Gao Đi-čung 高继冲 (Gāo Jìchōng)
|
962-963
|
U „Novoj istoriji Pet dinastija“, ova država se naziva Južni Ping; u istorijskim zapisima: „Istorija dinastije Sung“ i „Proleća i jeseni Deset država“ naziva se Južni Đing (荆南); zbog geografskog položaja prestonice i veze sa državom Ču, naziva se i Severni Ču (北楚). Smatra se da je najprikladniji naziv Južni Ping.
|
Kineski: 南楚 (Nán Chǔ)
Kineski: 南吴 (Nán Wú)
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Kralj Vu-džung 武忠王 (Wǔzhōngwáng)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Jang Sjing-mi 杨行密 (Yáng Xíngmì)
|
Tijen-jou (天佑)
|
904-905
|
Kralj Vei 威王 (Wēiwáng)
|
Lije-cung 烈宗 (Lièzōng)
|
Jang Vo 杨渥 (Yáng Wò)
|
Tijen-jou (天佑)
|
905-908
|
Kralj Sjuen 宣王 (Xuānwáng)
|
Gao-cu 高祖 (Gāozǔ)
|
Jang Lung-jen 杨隆演 (Yáng Lóngyǎn)
|
Tijen-jou (天佑) Vu-ji (武义)
|
905-919 919-921
|
Car Gu-žang 古让皇帝 (Gǔràng huángdì)
|
nema
|
Jang Pu 杨溥 (Yáng Pǔ)
|
Šun-ji (顺义) Gan-džen (干贞) Da-h’ (大和) Tijen-cuo (天祚)
|
921-927 927-929 929-935 935-937
|
1. U slučajevima kada je vladaru dato kompleksno posthumno ime, u tabeli je zabeležena samo njegova skraćena forma. Sva posthumna imena su data u celosti u člancima o pojedinačnim dinastijama.
|
Kineski: 南吴 (Nán Wú)
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Car Sjao-gao 孝高皇帝 (Xiàogāo huángdì)
|
Lije-cu 烈祖 (Lièzǔ)
|
Li Bijen 李昪 (Lǐ Biàn)1
|
Šeng-juen (昇元)
|
937-943
|
Car Sjuen-sjao 宣孝皇帝 (Xuānxiào huángdì)
|
Juen-cung 元宗 (Yuánzōng)
|
Li Đing 李璟 (Lǐ Jǐng)
|
Bao-da (宝大) Đijao-tai (交泰) Džung-sjing (中兴)
|
943-958 958 958
|
Car Ven-šeng 文盛皇帝 (Wénshèng huángdì)
|
Hou-džu 后主 (Hòuzhǔ)
|
Li Ji 李煜 (Lǐ Yù)
|
nema
|
961-975
|
1. Li Bijenovo pravo ime bilo je Sji DŽ’-gao (徐知诰). Tek kada je promenio prezime u Li, nazvao je državu Veliki Tang (Dà Táng, 大唐), pošto je i prezime vladarske kuće dinastije Tang bilo Li. Pre toga se država zvala Ći, odnosno Sji Ći (徐齐).
|
Kineski: 南汉 (Nán Hàn)
Kineski: 北汉 (Běi Hàn)
Kineski: 前蜀 (Qián Shǔ)
Kineski: 后蜀 (Hòu Shǔ)
Kineski: 辽朝 (Liáocháo)
Na vlasti od 907. do 1125. godine.
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime1
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: hramovno ime.
|
Car Lije-tijen 烈天皇帝 (Liètiān huángdì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Je-li A-bao-đi 耶律阿保机 (Yēlǜ Ābǎojī)
|
bez imena Šen-c’ (神册) Tijen-can (天赞) Tijen-sjen (天显)
|
907-916 916-922 922-926 926
|
Car Hui-ven 惠文皇帝 (Huìwén huángdì)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)
|
Je-li Jao-gu 耶律尧骨 (Yēlǜ Yáogǔ)
|
Tijen-sjen (天显) Hui-tung (会同) Da-tung (大同)
|
926-938 938-947 947
|
Car Džuang-sjen 庄宪皇帝 (Zhuāngxiàn huángdì)
|
Š’-cung 世宗 (Shìzōng)
|
Je-li Vu-ji 耶律兀欲 (Yēlǜ Wùyù)
|
Tijen-lu (天禄)
|
947-951
|
Car Đing-dženg 敬正皇帝 (Jìngzhèng huángdì)
|
Mu-cung 穆宗 (Mùzōng)
|
Je-li Šu-li 耶律述律 (Yēlǜ Shùlǜ)
|
Jing-li (应历)
|
951-969
|
Car Kang-đing 康靖皇帝 (Kāngjìng huángdì)
|
Đing-cung 景宗 (Jǐngzōng)
|
Je-li Ming-ji 耶律明扆 (Yēlǜ Míngyǐ)
|
Bao-ning (保宁) Ćijen-heng (乾亨)
|
969-979 979-982
|
Car Sjao-sjuen 孝宣皇帝 (Xiàoxuān huángdì)
|
Šeng-cung 圣宗 (Shèngzōng)
|
Je-li Ven-šu-nu 耶律文殊奴 (Yēlǜ Wénshūnú)
|
Ćijen-heng (乾亨) Tung-h’ (统和) Kai-tai (开泰) Tai-ping (太平)
|
982 983-1012 1012-1021 1021-1031
|
Car Sjao-džang 孝章皇帝 (Xiàozhāng huángdì)
|
Sjing-cung 兴宗 (Xìngzōng)
|
Je-li DŽ’-gu 耶律只骨 (Yēlǜ Zhīgǔ)
|
Đing-fu (景福) Čung-sji (重熙)
|
1031-1032 1032-1055
|
Car Sjao-ven 孝文皇帝 (Xiàowén huángdì)
|
Dao-cung 道宗 (Dàozōng)
|
Je-li Dža-la 耶律查剌 (Yēlǜ Zhālà)
|
Ćing-ning (清宁) Sjen-jung (咸雍) Tai-kang (太康) Da-an (大安) Šou-čang (寿昌)
|
1055-1064 1065-1074 1075-1084 1085-1094 1095-1101
|
Car Tijen-cuo 天祚皇帝 (Tiānzuò huángdì)
|
nema
|
Je-li A-guo 耶律阿果 (Yēlǜ Āguǒ)
|
Ćijen-tung (乾统) Tijen-ćing (天庆) Bao-da (保大)
|
1101-1110 1111-1120 1121-1125
|
1. Vladarska kuća dinastije Lijao nije pripadala nacionalnosti Han, nego danas izumrloj proto-mongolskoj etničkoj grupi Kitan (kin. 契丹, Qìdān) sa područja Mandžurije. U tabeli su data njihova kitanska lična imena. Kineska imena koja su koristili data su u članku o ovoj dinastiji.
|
Kineski: 宋朝 (Sòngcháo)
Na vlasti od 960. do 1279. godine.
Dinastija Sung se deli na dva razdoblja:
- Dinastija Severni Sung (960-1127), kineski: 北宋 (Běi Sòng)
- Dinastija Južni Sung (1127-1279), kineski: 南宋 (Nán Sòng)
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: hramovno ime.
|
Car Da-sjao 大孝皇帝 (Dàxiào huángdì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Džao Kuang-jin 赵匡胤 (Zhào Kuāngyìn)
|
Đijen-lung (建隆) Ćijen-d’ (乾德) Kai-bao (开宝)
|
960-963 963-968 968-976
|
Car Vu-ven 武文皇帝 (Wǔwén huángdì)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)
|
Džao Guang-ji 赵光义 (Zhào Guāngyì)
|
Tai-ping-sjing-guo (太平兴国) Jung-sji (雍熙) Duan-gung (端拱) Čun-hua (淳化) DŽ’-dao (至道)
|
976-984 984-987 988-989 990-994 995-997
|
Car Juen-sjao 元孝皇帝 (Yuánxiào huángdì)
|
Džen-cung 真宗 (Zhēnzōng)
|
Džao D’-čang 赵德昌 (Zhào Déchāng)
|
Sjen-ping (咸平) Đing-d’ (景德) Da-džung-sjang-fu (大中祥符) Tijen-sji (天禧) Ćijen-sjing (乾兴)
|
998-1003 1004-1007 1008-1016 1017-1021 1022
|
Car Ming-sjao 明孝皇帝 (Míngxiào huángdì)
|
Žen-cung 仁宗 (Rénzōng)
|
Džao Šou-ji 赵受益 (Zhào Shòuyì)
|
Tijen-šeng (天圣) Ming-dao (明道) Đing-jou (景祐) Bao-juen (宝元) Kang-ding (康定) Ćing-li (庆历) Huang-jou (皇祐) DŽ’-h’ (至和) Đija-jou (嘉祐)
|
1023-1032 1032-1033 1034-1038 1038-1040 1040-1041 1041-1048 1049-1054 1054-1056 1056-1063
|
Car Sjuen-sjao 宣孝皇帝 (Xuānxiào huángdì)
|
Jing-cung 英宗 (Yīngzōng)
|
Džao Cung-š’ 赵宗实 (Zhào Zōngshí)
|
DŽ’-ping (治平)
|
1063-1067
|
Car Šeng-sjao 圣孝皇帝 (Shèngxiào huángdì)
|
Šen-cung 神宗 (Shénzōng)
|
Džao Džung-džen 赵仲针 (Zhào Zhòngzhēn)
|
Sji-ning (熙宁) Juen-feng (元丰)
|
1068-1077 1078-1085
|
Car Džao-sjao 昭孝皇帝 (Zhāoxiào huángdì)
|
DŽ’-cung 哲宗 (Zhézōng)
|
Džao Jung 赵佣 (Zhào Yōng)
|
Juen-jou (元祐) Šao-šeng (绍盛) Juen-fu (元符)
|
1086-1094 1094-1098 1098-1100
|
Car Sjen-sjao 显孝皇帝 (Xiǎnxiào huángdì)
|
Hui-cung 徽宗 (Huīzōng)
|
Džao Đi 赵佶 (Zhào Jí)
|
Đijen-džung-đing-guo (建中靖国) Čung-ning (崇宁) Da-huan (大欢) Dženg-h’ (政和) Čung-h’ (重和) Sjuen-h’ (宣和)
|
1101 1102-1106 1107-1110 1111-1118 1118-1119 1119-1125
|
Car Žen-sjao 仁孝皇帝 (Rénxiào huángdì)
|
Ćin-cung 钦宗 (Qīnzōng)
|
Džao Dan 赵亶 (Zhào Dǎn)
|
Đing-kang (景康)
|
1125-1127
|
1. Vladari dinastije Sung imali su kompleksna posthumna imena. Radi preglednosti, u tabelama su data skraćena posthumna imena. Celovita posthumna imena nalaze se u spisku vladara na članku o ovoj dinastiji.
|
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: hramovno ime.
|
Car Sjen-sjao 宪孝皇帝 (Xiànxiào huángdì)
|
Gao-cung 高宗 (Gāozōng)
|
Džao Gou 赵构 (Zhào Gòu)
|
Đijen-jen (建炎) Šao-sjing (绍兴)
|
1127-1130 1131-1162
|
Car Čeng-sjao 成孝皇帝 (Chéngxiào huángdì)
|
Sjao-cung 孝宗 (Xiàozōng)
|
Džao Bo-cung 赵伯琮 (Zhào Bócóng)
|
Lung-sjing (隆兴) Gan-dao (干道) Čun-sji (淳熙)
|
1163-1164 1165-1173 1174-1189
|
Car C’-sjao 慈孝皇帝 (Cíxiào huángdì)
|
Guang-cung 光宗 (Guāngzōng)
|
Džao Dun 赵惇 (Zhào Dūn)
|
Šao-sji (绍熙)
|
1189-1194
|
Car Gung-sjao 恭孝皇帝 (Gōngxiào huángdì)
|
Ning-cung 宁宗 (Níngzōng)
|
Džao Kuo 赵扩 (Zhào Kuò)
|
Ćing-juen (庆元) Đija-tai (嘉泰) Kai-sji (开禧) Đija-ding (嘉定)
|
1195-1200 1201-1204 1205-1207 1208-1224
|
Car An-sjao 安孝皇帝 (Ānxiào huángdì)
|
Li-cung 理宗 (Lǐzōng)
|
Džao Ji-đi 赵与莒 (Zhào Yǔjǔ)
|
Bao-ćing (宝庆) Šao-ding (绍定) Duan-ping (端平) Đija-sji (嘉熙) Čun-jou (淳祐) Bao-jou (宝祐) Kai-ćing (开庆) Đing-ding (景定)
|
1225-1227 1228-1233 1234-1236 1237-1240 1241-1252 1253-1258 1259 1260-1264
|
Car Đing-sjao 景孝皇帝 (Jǐngxiào huángdì)
|
Du-cung 度宗 (Dùzōng)
|
Džao Meng-ći 赵孟启 (Zhào Mèngqǐ)
|
Sjen-čun (咸淳)
|
1264-1274
|
Car Sjao-gung 孝恭皇帝 (Xiàogōng huángdì)
|
Gung-cung 恭宗 (Gōngzōng)
|
Džao Sjen 赵显 (Zhào Xiǎn)
|
D’-jou (德祐)
|
1274-1276
|
Car Min-sjao 愍孝皇帝 (Mǐnxiào huángdì)
|
Duan-cung 端宗 (Duānzōng)
|
Džao Š’ 赵是 (Zhào Shì)
|
Đing-jen (景炎)
|
1276-1278
|
Car Mo 末帝 (Mòdì)
|
nema
|
Džao Bing 赵昺 (Zhào Bǐng)
|
Sjang-sjing (祥兴)
|
1278-1279
|
1. Vladari dinastije Sung imali su kompleksna posthumna imena. Radi preglednosti, u tabelama su data skraćena posthumna imena. Celovita posthumna imena nalaze se u spisku vladara na članku o ovoj dinastiji.
|
Kineski: 西夏 (Xī Xià)
Na vlasti od 1038. do 1227. godine.
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Vladavina
|
Konvencija za navođenje: hramovno ime.
|
Car Vu-lije 武烈皇帝 (Wǔliè huángdì)
|
Đing-cung 景宗 (Jǐngzōng)
|
Li Juen-hao 李元昊 (Lǐ Yuánhào)1
|
Sjen-dao (显道) Kai-jin (开运) Guang-ping (广平) Da-ćing (大庆) Tijen-šou-li-fa-jen-cuo (天授礼法延祚)
|
1032-1034 1034 1035-1036 1036-1038 1038-1048
|
Car Džao-jing 昭英皇帝 (Zhāoyīng huángdì)
|
Ji-cung 毅宗 (Yìzōng)
|
Li Lijang-cuo 李谅祚 (Lǐ Liàngzuò)
|
Jen-s’-ning-guo (延嗣宁国) Tijen-jou-čui-šeng (天祐垂圣) Fu-šeng-čeng-dao (福圣承道) Duo-du (奲都) Gung-hua (拱化)
|
1048-1049 1050-1052 1053-1056 1056-1062 1063-1067
|
Car Kang-đing 康靖皇帝 (Kāngjìng huángdì)
|
Hui-cung 惠宗 (Huìzōng)
|
Li Bing-čang 李秉常 (Lǐ Bǐngcháng)
|
Ćijen-dao (乾道) Tijen-c’-li-šeng-guo-ćing (天赐礼盛国庆) Da-an (大安) Tijen-an-li-ding (天安礼定)
|
1067-1069 1070-1074 1075-1085 1085-1086
|
Car Šeng-ven 圣文皇帝 (Shèngwén huángdì)
|
Čung-cung 崇宗 (Chóngzōng)
|
Li Ćijen-šun 李乾顺 (Lǐ Qiánshùn)
|
Tijen-ji-dž’-ping (天仪治平) Tijen-jou-min-an (天祐民安) Jung-an (永安) Džen-guan (贞观) Jung-ning (雍宁) Juen-d’ (元德) Dženg-d’ (正德) Da-d’ (大德)
|
1086-1089 1090-1097 1098-1100 1101-1113 1114-1118 1119-1127 1127-1134 1135-1139
|
Car Šeng-d’ 圣德皇帝 (Shèngdé huángdì)
|
Žen-cung 仁宗 (Rénzōng)
|
Li Žen-sjao 李仁孝 (Lǐ Rénxiào)
|
Da-ćing (大庆) Žen-ćing (人庆) Tijen-šeng (天盛) Ćijen-jou (乾祐)
|
1139-1143 1144-1148 1149-1170 1170-1193
|
Car Džao-đijen 昭简皇帝 (Zhāojiǎn huángdì)
|
Huan-cung 桓宗 (Huánzōng)
|
Li Čun-jou 李纯佑 (Lǐ Chúnyòu)
|
Tijen-ćing (天庆)
|
1193-1206
|
Car Đing-vu 景武皇帝 (Jǐngwǔ huángdì)
|
Sjang-cung 襄宗 (Xiāngzōng)
|
Li An-ćijen 李安全 (Lǐ Ānquán)
|
Ćing-tijen (庆天) Huang-đijen (皇建)
|
1206-1209 1210-1211
|
Car Jing-ven 英文皇帝 (Yīngwén huángdì)
|
Šen-cung 神宗 (Shénzōng)
|
Li Cun-sji 李遵顼 (Lǐ Zūnxū)
|
Guang-ding (光定)
|
1211-1223
|
Car Sjing-d’ 兴德皇帝 (Xìngdé huángdì)
|
Sjen-cung 献宗 (Xiànzōng)
|
Li D’-vang 李德旺 (Lǐ Déwàng)
|
Ćijen-ding (乾定)
|
1223-1226
|
Car Šun-vu 顺武皇帝 (Shùnwǔ huángdì)
|
nema
|
Li Sjen 李睍 (Lǐ Xiàn)
|
Bao-ji (宝义)
|
1226-1227
|
1. Li Juen-hao je 1032. godine nasledio plemićku titulu od svog oca, a tek 1038. godine je postao suveren vladar, samostalan od dinastije Sung.
|
Kineski: 金朝 (Jīncháo)
Na vlasti od 1115. do 1234. godine.
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime2
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: hramovno ime.
|
Car Vu-juen 武元皇帝 (Wǔyuán huángdì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Van-jen A-gu-da 完颜阿骨打 (Wányán Āgǔdǎ)
|
Šou-guo (收国) Tijen-fu (天辅)
|
1115-1116 1117-1123
|
Car Ven-lije 文烈皇帝 (Wénliè huángdì)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)
|
Van-jen Vu-ći-mai 完颜吴乞买 (Wányán Wúqǐmǎi)
|
Tijen-hui (天会)
|
1123-1134
|
Car Sjao-čeng 孝成皇帝 (Xiàochéng huángdì)
|
Sji-cung 熙宗 (Xīzōng)
|
Van-jen H’-la 完颜合剌 (Wányán Hélá)
|
Tijen-hui (天会) Tijen-đijen (天眷) Huang-tung (皇统)
|
1135-1138 1138-1141 1141-1149
|
Kralj Hai-ling 海陵王 (Hǎilíngwáng)
|
nema
|
Van-jen Di-gu-nai 完颜迪古乃 (Wányán Dígǔnǎi)
|
Tijen-d’ (天德) Džen-juen (贞元) Dženg-lung (正隆)
|
1149-1153 1153-1156 1156-1161
|
Car Žen-sjao 仁孝皇帝 (Rénxiào huángdì)
|
Š’-cung 世宗 (Shìzōng)
|
Van-jen Vu-lu 完颜乌禄 (Wányán Wūlù)
|
Da-ding (大定)
|
1161-1189
|
Car Jing-sjao 英孝皇帝 (Yīngxiào huángdì)
|
Džang-cung 章宗 (Zhāngzōng)
|
Van-jen Ma-da-g’ 完颜麻达葛 (Wányán Mádágé)
|
Ming-čang (明昌) Čeng-an (承安) Tai-h’ (泰和)
|
1190-1196 1196-1200 1200-1208
|
Kralj Vei-šao 卫绍王 (Wèishàowáng)
|
nema
|
Van-jen Sjing-šeng 完颜兴胜 (Wányán Xìngshèng)
|
Da-an (大安) Čung-ćing (崇庆) DŽ’-ning (至宁)
|
1209-1212 1212-1213 1213
|
Car Šeng-sjao 圣孝皇帝 (Shèngxiào huángdì)
|
Sjuen-cung 宣宗 (Xuānzōng)
|
Van-jen Vu-du-bu 完颜吾睹补 (Wányán Wúdǔbǔ)
|
Džen-jou (贞祐) Sjing-ding (兴定) Juen-guang (元光)
|
1213-1217 1217-1222 1222-1223
|
Car Šun-đing 顺靖皇帝 (Shùnjìng huángdì)
|
Ai-cung 哀宗 (Āizōng)
|
Van-jen Ning-đija-su 完颜宁甲速 (Wányán Nìngjiǎsù)
|
Dženg-da (正大) Kai-sjing (开兴) Tijen-sjing (天兴)
|
1224-1232 1232 1232-1234
|
Car Mo 末帝 (Mòdì)
|
nema
|
Van-jen Čeng-lin 完颜承麟 (Wányán Chénglín)
|
Šeng-čang (盛昌)
|
1234
|
1. Vladari dinastije Đin imali su kompleksna posthumna imena. Radi preglednosti, u tabelama su data skraćena posthumna imena. Celovita posthumna imena nalaze se u spisku vladara na članku o ovoj dinastiji.
|
2. Vladarska kuća dinastije Đin nije pripadala nacionalnosti Han, nego džurčenskoj (kin. 女真, Nǚzhēn) odnosno mandžurskoj narodnosti. U tabeli su data njihova džurčenska lična imena. Kineska imena koja su koristili data su u članku o ovoj dinastiji.
|
Kineski: 元朝 (Yuáncháo)
Na vlasti od 1271. do 1368. godine.
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime2
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: hramovno ime.
|
Car Ven-vu 文武皇帝 (Wénwǔ huángdì)
|
Š’-cu 世祖 (Shìzǔ)
|
Bordžigin Kublaj Kan 孛儿只斤忽必烈
|
Džung-tung (中统) DŽ’-juen (至元)3
|
1260-1264 1264-1294
|
Car Guang-sjao 广孝皇帝 (Guǎngxiào huángdì)
|
Čeng-cung 成宗 (Chéngzōng)
|
Bordžigin Temir 孛儿只斤铁穆耳
|
Juen-džen (元贞) Da-d’ (大德)
|
1295-1297 1297-1307
|
Car Sjuen-sjao 宣孝皇帝 (Xuānxiào huángdì)
|
Vu-cung 武宗 (Wǔzōng)
|
Bordžigin Kajšan 孛儿只斤海山
|
Da-d’ (大德) DŽ’-da (至大)
|
1307-1308 1308-1311
|
Car Ćin-sjao 钦孝皇帝 (Qīnxiào huángdì)
|
Žen-cung 仁宗 (Rénzōng)
|
Bordžigin Ajurparibhadra 孛儿只斤爱育黎拔力八达
|
DŽ’-da (至大) Huang-ćing (皇庆) Jen-jou (延佑)
|
1311-1312 1312-1313 1314-1320
|
Car Ven-sjao 文孝皇帝 (Wénxiào huángdì)
|
Jing-cung 英宗 (Yīngzōng)
|
Bordžigin Suddhipala 孛儿只斤硕德八剌
|
Jen-jou (延佑) DŽ’-dž’ (至治)
|
1320-1321 1321-1323
|
Car DŽ’-sjao 致孝皇帝 (Zhìxiào huángdì)
|
Đin-cung 晋宗 (Jìnzōng)
|
Bordžigin Jesin Temir 孛儿只斤也孙铁木儿
|
Tai-ding (泰定) DŽ’-h’ (致和)
|
1323-1328 1328
|
Car D’-sjao 德孝皇帝 (Déxiào huángdì)
|
Sjing-cung 兴宗 (Xìngzōng)
|
Bordžigin Arigaba 孛儿只斤阿速吉八
|
Tijen-šun (天顺)
|
1328
|
Car Juen-sjao 元孝皇帝 (Yuánxiào huángdì)
|
Ven-cung 文宗 (Wénzōng)
|
Bordžigin Tok-Temir 孛儿只斤图帖睦尔
|
DŽ’-h’ (致和)
|
1328
|
Car Đing-sjao 景孝皇帝 (Jǐngxiào huángdì)
|
Ming-cung 明宗 (Míngzōng)
|
Bordžigin Košila 孛儿只斤和世琜
|
Tijen-li (天历)
|
1329
|
Car Juen-sjao 元孝皇帝 (Yuánxiào huángdì)
|
Ven-cung 文宗 (Wénzōng)
|
Bordžigin Tok-Temir 孛儿只斤图帖睦尔
|
Tijen-li (天历) DŽ’-šun (至顺)
|
1329-1330 1330-1332
|
Car S’-sjao 嗣孝皇帝 (Sìxiào huángdì)
|
Ning-cung 宁宗 (Níngzōng)
|
Bordžigin Irincibal 孛儿只斤懿璘质班
|
DŽ’-šun (至顺)
|
1332
|
Car Šun 顺帝 (Shùndì)
|
Hui-cung 惠宗 (Huìzōng)4
|
Bordžigin Tohan-Temir 孛儿只斤妥欢帖睦尔
|
DŽ’-šun (至顺) Juen-tung (元统) DŽ’-juen (至元) DŽ’-dženg (至正) DŽ’-juen (至元)
|
1333 1333-1335 1335-1340 1341-1368 1368-1370
|
1. Vladari dinastije Juen imali su kompleksna posthumna imena. Radi preglednosti, u tabelama su data skraćena posthumna imena. Celovita posthumna imena nalaze se u spisku vladara na članku o ovoj dinastiji.
|
2. Vladarska kuća dinastije Juen bila je mongolskog porekla, iz klana Bordžigin, i na njenom su čelu bili potomci Džingis Kana. U tabeli su njihova imena data ćirilicom, uz kinesku transkripciju.
|
3. Prva godina vladavine dinastije Juen je 1271. godine, kada je Kublaj Kan osvojio Peking.
|
4. Tohan-Temir je 1368. pobegao iz Kine, kada je vlast osvojila dinastija Ming. Na severu Kine je osnovao dinastiju Severni Juen koja je postojala još nekoliko decenija.
|
Kineski: 明朝 (Míngcháo)
Na vlasti od 1368. do 1644. godine.
Kada je vojska dinastije Ćing ušla u Peking 1644. godine, dvor dinastije Ming preseljen je na jug Kine, gde je dinastija, Južni Ming (Nán Míng, 南明), opstala do 1662. godine.
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: vladarsko ime.
|
Car Gao 高帝 (Gāodì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Džu Juen-džang 朱元璋 (Zhū Yuánzhāng)
|
Hung-vu Hóngwǔ (洪武)
|
1368-1398
|
Car Hui 惠帝 (Huìdì)
|
nema2
|
Džu Jin-ven 朱允炆 (Zhū Yǔnwén)
|
Đijen-ven Jiànwén (建文)
|
1398-1402
|
Car Ven 文帝 (Wéndì)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)3
|
Džu Di 朱棣 (Zhū Dì)
|
Jung-l’ Yǒnglè (永乐)
|
1402-1424
|
Car Džao 昭帝 (Zhāodì)
|
Žen-cung 仁宗 (Rénzōng)
|
Džu Gao-č’ 朱高炽 (Zhū Gāochì)
|
Hung-sji Hóngxī (洪熙)
|
1424-1425
|
Car Džang 章帝 (Zhāngdì)
|
Sjuen-cung 宣宗 (Xuānzōng)
|
Džu Džan-đi 朱瞻基 (Zhū Zhānjī)
|
Sjuen-d’ Xuāndé (宣德)
|
1425-1435
|
Car Žui 睿帝 (Ruìdì)
|
Jing-cung 英宗 (Yīngzōng)
|
Džu Ći-džen 朱祁镇 (Zhū Qízhèn)
|
Dženg-tung Zhèngtǒng (正统)
|
1435-14494
|
Car Đing 景帝 (Jǐngdì)
|
Dai-cung 代宗 (Dàizōng)
|
Džu Ći-ji 朱祁钰 (Zhū Qíyù)
|
Đing-tai Jǐngtài (景泰)
|
1449-1457
|
Car Žui 睿帝 (Ruìdì)
|
Jing-cung 英宗 (Yīngzōng)
|
Džu Ći-džen 朱祁镇 (Zhū Qízhèn)
|
Tijen-šun Tiānshùn (天顺)
|
1457-14644
|
Car Čun 纯帝 (Chúndì)
|
Sjen-cung 宪宗 (Xiànzōng)
|
Džu Đijen-šen 朱见深 (Zhū Jiànshēn)
|
Čeng-hua Chénghuà (成化)
|
1464-1487
|
Car Đing 敬帝 (Jìngdì)
|
Sjao-cung 孝宗 (Xiàozōng)
|
Džu Jou-tang 朱祐樘 (Zhū Yòutáng)
|
Hung-dž’ Hóngzhì (弘治)
|
1487-1505
|
Car Ji 毅帝 (Yìdì)
|
Vu-cung 武宗 (Wǔzōng)
|
Džu Hou-džao 朱厚照 (Zhū Hòuzhào)
|
Dženg-d’ Zhèngdé (正德)
|
1505-1521
|
Car Su 肃帝 (Sùdì)
|
Š’-cung 世宗 (Shìzōng)
|
Džu Hou-cung 朱厚熜 (Zhū Hòucōng)
|
Đija-đing Jiājìng (嘉靖)
|
1521-1566
|
Car Džuang 庄帝 (Zhuāngdì)
|
Mu-cung 穆宗 (Mùzōng)
|
Džu Cai-hou 朱载垕 (Zhū Zǎihòu)
|
Lung-ćing Lóngqìng (隆庆)
|
1566-1572
|
Car Sjen 显帝 (Xiǎndì)
|
Šen-cung 神宗 (Shénzōng)
|
Džu Ji-đin 朱翊钧 (Zhū Yìjūn)
|
Van-li Wànlì (万历)
|
1572-1620
|
Car Džen 贞帝 (Zhēndì)
|
Guang-cung 光宗 (Guāngzōng)
|
Džu Čang-luo 朱常洛 (Zhū Chángluò)
|
Tai-čang Tàichāng (泰昌)
|
1620
|
Car DŽ’ 悊帝 (Zhédì)
|
Sji-cung 熹宗 (Xīzōng)
|
Džu Jou-đijao 朱由校 (Zhū Yóujiào)
|
Tijen-ći Tiānqǐ (天启)
|
1620-1627
|
Car Lije 烈帝 (Lièdì)
|
S’-cung 思宗 (Sīzōng)
|
Džu Jou-đijen 朱由检 (Zhū Yóujiǎn)
|
Čung-džen Chóngzhēn (崇祯)
|
1627-1644
|
1. Vladari dinastije Ming imali su kompleksna posthumna imena. Radi preglednosti, u tabelama su data skraćena posthumna imena. Celovita posthumna imena nalaze se u spisku vladara na članku o ovoj dinastiji.
|
2. Car Jung-l’ je uzurpirao presto svog sinovca cara Đijen-vena, i izbrisao sve zapise o njegovoj vladavini, te zbog toga Đijen-venu nije dato hramovno ime.
|
3. Car Đija-đing je promenio posthumno ime cara Jung-l’-a u Čeng-cu (Chéngzǔ, 成祖).
|
4. Car Dženg-tung je 1449. godine poveo vojsku protiv Mongola, i tom prilikom je bio zarobljen. Njegov brat, car Đing-tai, preuzeo je presto. Nakon toga, Mongoli su pustili Dženg-tunga iz zarobljeništva. Posle smrti svog brata, on je ponovo došao na vlast i promenio je vladarsko ime u Tijen-šun.
|
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Car Sjao-đijen 孝简皇帝 (Xiàojiǎn huángdì)
|
An-cung 安宗 (Ānzōng)
|
Džu Jou-sung 朱由嵩 (Zhū Yóusōng)
|
Hung-guang Hóngguāng (弘光)
|
1644-1645
|
Car Sjang 襄帝 (Xiāngdì)
|
Šao-cung 绍宗 (Shàozōng)
|
Džu Ji-đijen 朱聿键 (Zhū Yùjiàn)
|
Lung-vu Lóngwǔ (隆武)
|
1645-1646
|
Car Ven 文帝 (Wéndì)
|
nema
|
Džu Ji-jue 朱聿粤 (Zhū Yùyuè)2
|
Šao-vu Shàowǔ (绍武)
|
1646-1647
|
Car Kuang 匡帝 (Kuāngdì)
|
nema
|
Džu Jou-lang 朱由榔 (Zhū Yóuláng)
|
Jung-li Yǒnglì (永历)
|
1646-1662
|
1. Vladari dinastije Ming imali su kompleksna posthumna imena. Radi preglednosti, u tabelama su data skraćena posthumna imena. Celovita posthumna imena nalaze se u spisku vladara na članku o ovoj dinastiji.
|
2. GB2312 i Big-5 standardi za pisanje kineskog jezika ne sadrži odgovarajući simbol za zapisivanje njegovog imena. Karakter jue se sastoji od radikala 金 na levoj i znaka 粤 na desnoj strani.
|
Kineski: 清朝 (Qīngcháo)
Na vlasti od 1644. do 1912. godine.
Posthumno ime1
|
Hramovno ime
|
Lično ime2
|
Vladarsko ime3
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: vladarsko ime.
|
Car Gao 高帝 (Gāodì)
|
Tai-cu 太祖 (Tàizǔ)
|
Nurhači 努尔哈赤 (Nǔ’ěrhāchì)
|
Tijen-ming Tiānmìng (天命)
|
1616-1626 4
|
Car Ven 文帝 (Wéndì)
|
Tai-cung 太宗 (Tàizōng)
|
Huang-tai-đi 皇太极 (Huángtàijí)
|
Tijen-cung Tiāncōng (天聪) Čung-d’ Chóngdé (崇德)
|
1626-1636 1636-1643
|
Car Džang 章帝 (Zhāngdì)
|
Š’-cu 世祖 (Shìzǔ)
|
Fu-lin 福临 (Huángtàijí)
|
Šun-dž’ Shùnzhì (顺治)
|
1643-1661
|
Car Žen 仁帝 (Réndì)
|
Šeng-cu 圣祖 (Shèngzǔ)
|
Sjuen-je 玄烨 (Xuányè)
|
Kang-sji Kāngxī (康熙)
|
1661-1722
|
Car Sjen 宪帝 (Xiàndì)
|
Š’-cung 世宗 (Shìzōng)
|
Jin-džen 胤禛 (Yìnzhēn)
|
Jung-dženg Yōngzhèng (雍正)
|
1722-1735
|
Car Čun 纯帝 (Chúndì)
|
Gao-cung 高宗 (Gāozōng)
|
Hung-li 弘历 (Hónglì)
|
Ćijen-lung Qiánlóng (乾隆)
|
1735-17965
|
Car Čeng 成帝 (Chéngdì)
|
Sjuen-cung 宣宗 (Xuānzōng)
|
Min-ning 旻宁 (Mínníng)
|
Dao-guang Dàoguāng (道光)
|
1820-1850
|
Car Sjen 显帝 (Xiǎndì)
|
Ven-cung 文宗 (Wénzōng)
|
Ji-džu 奕詝 (Yìzhǔ)
|
Sjen-feng Xiánfēng (咸丰)
|
1850-1861
|
Car Ji 毅帝 (Yìdì)
|
Mu-cung 穆宗 (Mùzōng)
|
Cai-čun 载淳 (Zǎichún)
|
Tung-dž’ Tóngzhì (同治)
|
1861-18756
|
Car Đing 景帝 (Jǐngdì)
|
D’-cung 德宗 (Dézōng)
|
Cai-tijen 载湉 (Zǎitián)
|
Guang-sji Guāngxù (光绪)
|
1875-19086
|
Car Min 愍帝 (Mǐndì)7
|
Gung-cung 恭宗 (Gōngzōng)7
|
Pu-ji 溥仪 (Pǔyí)
|
Sjuen-tung Xuāntǒng (宣统)
|
1908-19128
|
1. Vladari dinastije Ćing imali su kompleksna posthumna imena. Radi preglednosti, u tabelama su data skraćena posthumna imena. Celovita posthumna imena nalaze se u spisku vladara na članku o ovoj dinastiji.
|
2. Vladarska kuća dinastije Ćing nije pripadala nacionalnosti Han, već mandžurskoj narodnosti. Njihov klan je bio Aisin-gjoro (kin. Ai-sjin-đije-luo, Àixīnjuéluò, 爱新觉罗). Ime klana može se pisati ispred njihovih ličnih imena kao prezime, ali oni to, po tradiciji, nisu primenjivali.
|
3. Uz kinesko vladarsko ime, carevi dinastije Ćing su imali i vladarska imena na mandžurskom jeziku. Ova imena se nalaze u spisku vladara u članku o ovoj dinastiji.
|
4. Nurhači je 1616. godine osnovao dinastiju Pozni Đin (Hòu Jīn, 后金). Njegov sin, Huang-tai-đi, promenio je 1636. godine ime dinastije u Ćing.
|
5. Car Ćijen-lung je jedini kineski car u istoriji koji je svojevoljno abdicirao. Da ne bi bio na vlasti duže od svog dede, cara Kang-sjija, sišao je s prestola u korist svog sina, cara Đija-ćinga. Uzeo je titulu cara-oca (Tàishàng huángdì, 太上皇帝) ali je ostao de facto neprikosnoveni vladar do smrti 1799. godine.
|
6. U periodu od 1861. do 1908. godine, stvarna vlast je bila u rukama carice-udovice C’-sji, prve konkubine cara Sjen-fenga, majke cara Tung-dž’-a i maćehe cara Guang-sjija.
|
7. Potomci vladarske kuće dinastije Ćing dali su 2003. godine Pu-jiu posthumno ime Car Min i hramovno ime Gung-cung. Ove titule još uvek nisu prihvaćene ili odomaćene u kineskoj javnosti. Na Tajvanu, Pu-ji se spominje i sa posthumnim imenom Car Sjin (Xùndì, 逊帝).
|
8. Dinastija Ćing je zbačena 1911. godine, a Pu-ji je zvanično abdicirao u februaru 1912. godine. Republika Kina mu je međutim dozvolila da zadrži carsku titulu, s ograničenjem da će biti tretiran po protokolu za inostrane vladare. U novembru 1924. godine, ova dozvola je poništena, i Pu-ji je proteran iz Zabranjenog grada. Kasnije je postao marionetski vladar države Mandžuko pod japanskom kontrolom. Umro je u Pekingu, kao običan građanin, 1967. godine.
|
Kineski: 太平天囯 (Tàipíng tiānguó)
Na vlasti od 1851. do 1864. godine, na jugu Kine.
Posthumno ime1
|
Lično ime
|
Vladarsko ime2
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
Nebeski kralj 天王 (Tiānwáng)
|
Hung Sju-ćijen 洪秀全 (Hóng Xiùquán)
|
Juen-nijen Yuánnián (元年)
|
1851-1864
|
Mladi nebeski kralj 幼天王 (Yòutiānwáng)
|
Hung Tijen-gui-fu 洪天贵福 (Hóng Tiānguìfú)
|
nema
|
1864
|
1. Hung Sju-ćijen nije imao posthumno ime u tradicionalnom smislu. Za njegovo posthumno ime uzima se titula nebeskog kralja, koja je korišćena i za njegovog života. Isto važi i za njegovog sina.
|
1. Odrednica Juen-nijen nije izabrana kao tradicionalno vladarsko ime, već samo kao početak brojanja godina od preuzimanja vlasti.
|
Kineski: 中华帝国 (Zhōnghuá dìguó)
Ovaj period je trajao od 1915. do 1916. godine.
Posthumno ime
|
Hramovno ime
|
Lično ime
|
Vladarsko ime
|
Period vladavine
|
Konvencija za navođenje: lično ime.
|
nema
|
nema
|
Juen Š’-kai 袁世凯 (Yuán Shìkǎi)1
|
Hung-sjen Hóngxiàn (洪宪)
|
1915-1916
|
1. Juen Š’-kai je bio predsednik Republike Kine od 1912. do 1915. godine, kada se proglasio za cara. U martu 1916. godine, proglasio je ovu odluku nevažećom i Kina je ponovo postala republika.
|
Povezano