Kalaj(II) oksid

Kalaj(II) oksid
IUPAC ime	Kalaj(II) oksid
Drugi nazivi	Stano oksid, kalaj monoksid
Identifikacija
CAS registarski broj	21651-19-4^Y
PubChem[1][2]	88989
EINECS broj	244-499-5
RTECS registarski broj toksičnosti	XQ3700000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES O=[Sn]
InChI InChI=1S/O.Sn^Y Kod: QHGNHLZPVBIIPX-UHFFFAOYSA-N^Y InChI=1S/O.Sn
Svojstva
Molekulska formula	SnO
Molarna masa	134.71 g/mol
Agregatno stanje	crni ili crveni prah (anhidrid), beo (hidrid)
Gustina	6.45 g/cm^3
Tačka topljenja	1080 °C (razlaže se)[3]
Rastvorljivost u vodi	nerastvoran je
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	tetragonalan
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0956
EU-indeks	nije na listi
Tačka paljenja	nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalaj sulfid Kalaj selenid Kalaj telurid
Drugi katjoni	Ugljen monoksid Silicijum monoksid Germanijum(II) oksid Olovo(II) oksid
Srodna supstance: oksidi kalaja	Kalaj dioksid
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Kalaj(II) oksid (stano oksid) je jedinjenje kalaja i kiseonika u kome je kalaj u oksidacionom stanju +2. Postoje dve forme, stabilna plavo-crna forma i metastabilna crvena forma.

Priprema i reakcije

Plavo-crni SnO se može pripremiti zagrevanjem hidrata kalaj(II) oksida. Hidrat, SnO.xH₂O (x<1), je talog koji nastaje kad kalaj(II) so reaguje sa alkalnim hidroksidom kao što je NaOH.^[4] Metastabilni, crveni SnO se može pripremiti blagim zagrevanjem taloga nastalog reakcijom rastvora amonijaka i kalaj(II) soli.^[4] SnO se može pripremiti kao čista supstanca u laboratoriji, putem kontrolisanog zagrevanja kalaj(II) oksalata (stano oksalata) u odsustvu vazduha.^[5]

SnC₂O₄ → SnO + CO₂ + CO

Kalaj(II) oksid sagoreva u vazduhu tamno zelenim plamenom i formira SnO₂.^[4]

2 SnO + O₂ → 2 SnO₂

Kad se zagreva u inertnoj atmosferi inicijalno dolazi do disproporcionacije, čime se formiraju Sn metal i Sn₃O₄, koji dalje reaguje i daje SnO₂ i Sn metal.^[4]

4SnO → Sn₃O₄ + Sn

Sn₃O₄ → 2SnO₂ + Sn

SnO je amfoteran. On se rastvara u jakim kiselinama i daje kalaj(II) soli, i u jakim bazama i daje stanite (Sn(OH)₃⁻).^[4] On se rastvara u rastvorima jakih kiselina i proizvodeći jonske komplekse Sn(OH₂)₃²⁺ i Sn(OH)(OH₂)₂⁺, dok u slabijim kiselim rastvorima nastaje Sn₃(OH)₄²⁺.^[4] Anhidridni staniti, e.g. K₂Sn₂O₃, K₂SnO₂ su takođe poznati.^[6][7][8] SnO je redukujući agens.^[9]

Reference

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
3. Tin and Inorganic Tin Compounds: Concise International Chemical Assessment Document 65, (2005), World Health Organization
4. Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier ISBN 0-12-352651-5
5. Satya Prakash (2000),Advanced Inorganic Chemistry: V. 1, S. Chand, ISBN 81-219-0263-0
6. The First Oxostannate(II): K₂Sn₂O₃, M Braun, R. Hoppe, Angewandte Chemie International Edition in English, 17, 6, 449 - 450, DOI:10.1002/anie.197804491
7. Über Oxostannate(II). III. K₂Sn₂O₃, Rb₂Sn₂O₃ und Cs₂Sn₂O₃ - ein Vergleich, R. M. Braun, R. Hoppe, Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie, 485, 1, 15 - 22, DOI:10.1002/zaac.19824850103
8. R M Braun R Hoppe Z. Naturforsch. (1982), 37B, 688-694
9. Colour development in copper ruby alkali silicate glasses. Part I: The impact of tin oxide, time and temperature ,Bring, T., Jonson, B., Kloo, L. Rosdahl, J , Wallenberg, R., Glass Technology, Eur. J. Glass Science & Technology, Part A, 48 , 2 , 101-108 ( 2007)

Vanjske veze