Gaj Helvije Cina (lat. Gaius Helvius Cinna, umro 44. godine st. e.) bio je rimski pesnik, pripadnik književnog kruga neoterika i prijatelj Katulov, koga je verovatno pratio na putu u Bitiniju 57. godine st. e. (Cat. 10). Izgleda da je tamo bio već ranije, 66. godine st. e. krajem rata s Mitridatom, i da je odande doveo u Rim pesnika Partenija.
Kao i ostali neoterici, Cina je bio "učeni pesnik" (poeta doctus) koji je svoje uzore tražio prvenstveno u aleksandrijskom pesništvu. Verovatno pod Partenijevim uticajem, naročito ga je privlačio mračan i teško razumljiv pesnik Euforion, i verovatno je upravo on glavna meta Ciceronove ironične opaske o "Euforionovim pevačima" (cantores Euphorionis, Tusc. III, 45).
Njegov epilij (kratak ep) Smirna (Zmyrna), za čije mu je sastavljanje trebalo devet punih godina (Cat. 95), bio je pravo malo remek-delo "rimske moderne" i izazvao je veliko divljenje (Verg. Ecl. IX, 35). Epilij je obrađivao kiparski mit od incestuoznoj ljubavi Smirne (ili Myrrha) prema svom ocu, što je pesniku dalo dosta mogućnosti da u stilu aleksandrijske poezije razvije pshilogiju ljudskih strasti. Epilij je pisan s takvim učenim aluzijama, da je već u Avgustovo doba bio potreban komentar da bi se delo moglo razumeti. Druga Cinina pesma je poputnica Ispraćaj (Propemticon) upućeba Aziniju Polionu koji je kretao na put u Grčku. I za ovo pesničko delo bilo je u Avgustovo doba potreban komentar da bi se razumelo. Cina je pisao i "laku" poeziju u različitim metrima, uglavnom s ljubavno-erotskom tematikom. Od tih pesama sačuvani su vrlo neznatni fragmenti, dok su sva ostala njegova dela u potpunosti izgubljena.
Cinu je 44. godine st. e., kada je obavljao dužnost narodnog tribuna, linčovala masa na Cezarovoj sahrani jer ga je zamenila sa anticezarovcem Lucijem Kornelijem Cinom.
