Fibrinogen (faktor I) je rastvorni glikoprotein iz plazme koji se sintetiše u jetri. On se konvertuje trombinom u fibrin tokom koagulacije krvi. To se ostvaruje putem procesa koagulacione kaskade koji aktivira zimogenskiprotrombin do serinsko proteaznogtrombina, koji je zatim odgovoran za konvertovanje fibrinogena u fibrin. Fibrin se vezuje za faktor XIII i formira ugrušak. FXIIIa dalje stabilizuje fibrin inkorporacijom fibrinoliznih inhibitora alfa-2-antiplazmina i TAFI (trombinom aktiviranog inhibitora fibrinolize, prokarboksipeptidaze B), i vezivanjem nekoliko adhezionih proteina raznih ćelija.[2] Aktivacija faktora XIII trombinom i plazminogenim aktivatorom (t-PA) je katalisana fibrinom.[2] Fibrin se specifično vezuje za aktivirane koagulacione faktore faktor Xa i trombin, i zarobljava ih u mrežu vlakana, tako da funkcioniše kao privremeni inhibitor tih enzima, koji mogu da ostanu aktivni, i da budu oslobođeni tokom fibrinolize.[3] Nedavna istraživanja su pokazala da fibrin ima ključnu ulogu u inflamatornom responsu i razvoju reumatoidnog artritisa.[4]
References
↑PDB1FZC; Everse SJ, Spraggon G, Veerapandian L, Riley M, Doolittle RF (June 1998). „Crystal structure of fragment double-D from human fibrin with two different bound ligands”. Biochemistry37 (24): 8637–42. DOI:10.1021/bi9804129. PMID9628725.
↑ 2,02,1Muszbek L, Bagoly Z, Bereczky Z, Katona E (July 2008). „The involvement of blood coagulation factor XIII in fibrinolysis and thrombosis”. Cardiovascular & Hematological Agents in Medicinal Chemistry6 (3): 190–205. DOI:10.2174/187152508784871990. PMID18673233.
