U Dvojniku, narativni ton prikazuje čoveka čiji je život na ivici propasti. Ovaj dvostruki čovek pokušava da uništi ugled protagoniste i položaj njegovog javnog života u ruskoj birokratiji i unutar društvenog kruga.
Roman se može, međutim, jednostavno posmatrati kao dokumentacija o šizofreniji, pauzi od realnosti sa realnim opisom simptoma duševne degeneracije. Najočigledniji primer je halucinacija, gde junak priče se vidi svuda gde ide, posebno u društvenim uznemiravajućim situacijama. Brza propast tog čoveka je karakteristična za ovakve bolesti.
