Državni udar u Mjanmaru 2021.

Datum	1. februar 2021.
Lokacija	Mjanmar
Ishod	vojno preuzimanje vlasti

Državni udar u Mjanmaru 2021.
	; Aung San Suu Kyi (levo) i vođa puča Min Aung Hlaing (desno)
Datum	1. februar 2021.
Lokacija	Mjanmar
Ishod	vojno preuzimanje vlasti

Državni udar u Mjanmaru 2021. započeo je u jutro 1. februara hapšenjem Aung San Suu Kyi, predsednika Win Myinta i ostalih lidera vladajuće partije Nacionalna liga za demokratiju (NLD).^[2]^[3] Hapšenje je provela Vojska Mjanmara.^[4] Nekoliko sati po hapšenju vojska je najavila jednogodišnje vanredno stanje u kojem je vlast preuzeo glavni komandant Min Aung Hlaing.^[5] Suu Kyi je pozvala građane da izađu na proteste dok su telefonske veze u prestonici Naypyidawu i najvećem gradu Yangonu prekinute, emitovanje je obustavila i državna televizija, a banke su zatvorene.^[5]^[6] Na pijacama su počele da se stvaraju gužve, a veliki broj građana našao se i kod bankomata kako bi povukli gotovinu sa svojih računa.^[7]

Državni udar 2021. drugi je državni udar od nezavisnosti zemlje 1948. godine. Prvi državni udar dogodio se 1962. godine nakon kojega je vojska ostala na vlasti sve do 2011. godine kada je započeo spori i samo delomični proces demokratizacije.^[8]

Pozadina

Mjanmar je došao pod direktnu vojnu vlast nakon državnog udara 1962. godine. Aung San Suu Kyi, ćerka utemeljitelja savremenog neovisnog Mjanmara, postala je zapažena pro-demokratska aktivistkinja u periodu nakon udara. Na izborima 1990. godine čije je provođenje vojska dozvolila, partija koju je vodila Suu Kyi odnela je premoćnu pobedu. Vojska je odbila da prizna rezultate izbora i stavila je Suu Kyi u kućni zatvor.

U periodu između 2011-2015. započela je probna demokratska reforma. Izbori 2015. ponovo su doveli do pobede partije Suu Kyi dok je vojska zadržala značajan nivo kontrole, kao i pravo da imenuje četvrtinu članova parlamenta.

Puč 2021. dogodio se u periodu nakon opštih izbora 8. novembra 2020. na kojima je Sudu Kyi-na partija osvojila 396 mandata, dok je vojno sponzorirana partija osvojila svega 33 mandata. Puč je organizovan na dan kada su poslanici trebalo da se vrate u parlament, prvi put nakon izbora u novembru.^[9]^[10]

Geografska karta Mjanmara

Vojska je osporila rezultate izbora,^[11] dok su se glasine o puču pojavile nekoliko dana pre samog događaja.^[12] Francuska i Sjedinjene Američke Države izrazile su zabrinutost nakon pojave glasina o planiranom puču. Nakon puča zabrinutost su izrazile i Indija, Indonezija, Malezija i Singapur. Australija, Novi Zeland, Turska i SAD osudile su udar dok su Kambodža, Filipini i Tajland eksplicitno odbili da osude udar insistirajući da se radi o unutarnjem pitanju Mjanmara.

Reakcije

Međunarodne organizacije

Evropska unija: Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku Josep Borrell oštro je osudio vojno preuzimanje vlasti i zatražio puštanje pritvorenih.^[13]^[14] Predsednik Evropskog veća Charles Michel i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen pozvali su na obnovu demokracije, osudili vojno preuzimanje vlasti i zatražili hitno puštanje privedenih u racijama širom zemlje.^[13]^[15]
Ujedinjene nacije: generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres istakao je da razvoj događaja u Mjanmaru predstavlja ozbiljan udarac za demokratske reforme te je pozvao sve lidere da se suzdrže od nasilja i da poštuju ljudska prava.^[16]

Države

Australija: ministrica vanjskih poslova Australije Marise Payne izrazila je duboku zabrinutost zbog izveštaja iz Mjanmara te je pozvala vojsku na poštivanje vladavine zakona, na rešavanje sporova zakonitim mehanizmima i da odmah pusti sve civilne čelnike koji su nezakonito uhapšeni.^[17]
Belgija: belgijska ministrica vanjskih poslova Sophie Wilmes je putem Twittera najavila moguće sankcije kao odgovor na puč.^[13]
Danska: danski ministar vanjskih poslova Jeppe Kofod je uz poziv za puštanje pritvorenih pozvao sve strane da poštuju rezultat demokratskih izbora, budu suzdržane te da traže miran dijalog.^[13]
Indija: Ministarstvo vanjskih poslova Indije izrazilo je veliku zabrinustost i istaklo nepokolebljivu podršku demokratskoj tranziciji u Mjanmaru.^[17]
Kambodža: dugogodišnji kambodžanski lider Hun Sen pozvao se na princip nemešanja u unutarnja pitanja drugih država te je odbio komentarisati puč nazivajući ga unutarnjim pitanjem Mjanmara.^[17]
Kina: kineske vlasti su izjavilae da prate događaje u Mjanmaru uz nadu da će sve strane moći pravilno riješiti razlike i osigurati stabilnost u skladu s ustavom.^[13]
Malezija: ministarstvo vanjskih poslova pozvalo je vojsku i sve relevantne stranke da prioritet stave na održavanje mira i sigurnosti u Mjanmaru, da podržavaju vladavinu zakona i izborne nesuglasice reše putem uspostavljenih pravnih mehanizama.^[17]
Norveška: norveška ministrica vanjskih poslova Ine Eriksen Soreide pozvala je vojne vođe da se drže demokratskih normi i poštuju ishod izbora.^[13]
Sjedinjene Američke Države: Državni sekretar Sjedinjenih Država Antony Blinken izjavio je da Sjedinjene Države odbacuju svaki pokušaj promene rezultata najnovijih izbora i sprečavanja demokratskog prenosa vlasti u Mijanmaru i postupiće protiv odgovornih ako ti koraci ne budu poništeni.^[18]
Švedska: švedska ministrica vanjskih poslova Ann Linde pozvala je vojsku da poštuje vladavinu zakona, izborne rezultate i da sporove rješava zakonitim mehanizmima.^[13]
Ujedinjeno Kraljevstvo: britanski premijer Boris Johnson osudio je puč i zatvaranje civila napominjući da se glas naroda mora poštovati, a civilni čelnici moraju osloboditi.^[13]