Atenej iz Naukratije (grčki: Ἀθήναιος Nαυκρατίτης / Athḗnaios Naukratítēs, latinski: Athenaeus Naucratita) bio je grčki pisac iz rimskog perioda, čije stvaralaštvo pada u kraj 2. i početak 3. veka. Suda kaže samo to da je živeo "u vreme Marka" (ἐπὶ τῶν χρόνων Μάρκου),[1] što se najverovatnije odnosi na Marka Aurelija (vladao 161–180), premda je i Karakalino ime bilo Marko Antonin (vladao 198–217). S obzirom na to s kakavim prezirom Atenej spominje cara Komoda, koji je umro 192. godine, verovatno je nadživeo tog cara, pa je moguće da je rođen u doba Marka Aurelija i da mu vrhunac stvaralaštva pada u vreme njegovih naslednika.[2]
Deipnosophistae
Gozba sofista pripada književnoj tradiciji koja je nastala u vezi sa simpozijem. Zvanice na gozbi igraju igru zvanu kottabos dok svirač svira aulos
Jedino Atenejevo delo koje je sačuvano zove se Deipnosophistae ili Gozba sofista (Δειπνοσοφισταί) i danas se sastoji iz 15 knjiga, premda su prva, druga i deo treće knjige sačuvane samo u izvodima iz poznijeg vremena. To je polihistorsko delo koje pripada tzv. simpozijskoj književnosti, koju su ranije pisali Aristoksen i Didim.[3] U tom delu pisac prenosi svome prijatelju šta se događalo na višednevnoj gozbi koju je ugledni Rimljanin Larensije priredio za dvadeset devetoricu svojih prijatelja, među kojima su pravnici, pesnici, filolozi, retori, filozofi, lekari, muzičari.[4] Premda je ovom delu uzor svakako bila PlatonovaGozba, nedostaje mu živosti i dramatike Platonovog dijaloga.[5] I pored povremene iskričavosti duha, u delu preovlađuju dugi monolozi i učeni govori i citati, koji mogu poslužiti za gozbene prilike. Ti su citati uzeti iz ogromnog broja grčkih autora, većinom iz pesnika srednje i nove atičke komedije, čija su nam dela danas gotovo u potpunosti izgubljena. Upravo u ovim izvodima i leži ogroman značaj ovog dela za istoriju grčke književnosti: Atenej ukupno citira nekih 800 autora, daje naslove više od 1.000 komedija i iz njih navodi više od 10.000 stihova.[3]
Prvi patent
Deipnosophistae, 1535
Atenej opisuje nešto što bi se moglo ubrojiti među prve patente, u smislu garantovanja ekskluzivnog prava nekome da proizvodi svoj izum u zamenu za obelodanjivanje tog izuma. Naime, Atenej spominje da su na prelazu sa 6. na 5. vek pne. u grčkom gradu Sibarisu u južnoj Italiji svake godine održavana kulinarska takmičenja. Pobednik je dobijao ekskluzivno pravo da tokom godinu dana spravlja jelo po svom (pobedničkom) receptu.[6]
