|
Ambroise Paré
Ambroaz Pare (fr. Ambroise Paré oko 1510 — 20. decembar 1590) je bio francuski lekar, anatom, hirurg, inovator, jedan od pionira hirurgije, koji je do svoje trinaeste godine bio nepismen i kome su kasnije zabranjivane i spaljivane knjige. Pare je autor brojnih objavljenih naučnih radova, inicijator uvođenja arterijske ligature krvnih sudova u lečenju rana i lični lekar francuskih kraljeva; Anrija II, Fransoa II, Šarl IX i Anrija III .
Biografija
Ambroaz Pare je rođen oko 1510 u Lavalu, pokrajina Majen u Francuskoj u eri u kojoj su lekari smatrali da je bavljenje hirurgijom „prljav posao“, ispod njihovog dostojanstva, i zato su prepuštali tzv berberima -hirurzima da se bave tim zanatom.[1] Njegov otac je bio berberina-hirurg Konta od Lavala. Njegov stariji brat je bio berberin-hirurg, kod koga je možda Pare započeo šegrtovanje i karijeru skromnog berberski -hirurg (baveći se tim „prljavim zanatom“).
Od 1532 do 1537 Pare je radio kao hirurga u bolnicio Hotel Die u Parizu kao klinički asistent izučavajući anatomije i hirurgije. Za ovaj deo života, Pare je izjavio; „da je taj period bio od najveće važnosti za njegovu buduću karijeru“.
Godine 1537 kako nije bio u stanju da plati za licencu, pare se pridružio vojsci komandanta Rene de Montejana, general-pukovnik pešadije, kao vojni hirurg u francuskoj ekspediciji od 1537 u Torinu.
Pare je nakon stupianja u vojsku proveo narednih trideset godina lečeći vojnike u brojnim ratovima koje je u 16. veku vodila francuska vojska i postao jedan od najpoznatijih vojnih hirurga Francuske. Nakon smrti Montejana 1539, Pare se vratio u Pariz sada u mogućnosti da plati takse za licencu kako bi bio prihvaćeni u društvo barbra-hirurga. Pre nego što je okončao karijeru hirurga, radio je i kao hirurg četvorice uzastopnih kraljeva Francuske (Anrija II, Fransoa II, Šarl IX i Anrija III). On je kao lekar, prisustvovao tragičnoj smrti Anrija II koji je ubijen u viteškoj borbi sa Kontom Montgomerijem, nakon koje je Francuska podeljena u građanskom ratu.
Godine 1539 Pare je oženio Žan Mazelin, ćerku trgovca vina, sa kojom je imao troje dece. Nakon što je postao udovac, 1573, ponovo se oženio 18. januara 1574 Žaklinom Rusele,[2] sa kojom je imao šestoro dece. Jedna od njegovih unuka je Frensis Hedelin.
Umro je u Parizu 20. decembra 1590. Ambroaz Pare je imao veliku sahranu u crkvi fr. Saint-André-des-Arts u Parizu.[3]
Delo
Upotreba artiljerije i musketa menja prirodu rana u 16. veku. Umesto "čistih" rezova nanetih mačem ili nožem, nastajale su obimne zjapeća rane, pokidanih tkiva i polomljenih kostiju (što je zahtevalo i nove načine zbrinjavanja). Mnogi hirurzi toga vremena primenjivali su drastične metode hirurškog lečenja koja je uključivala kastraciju u operaciji kile, zatvaranje velikih arterija toplom pegleom u toku amputacije udova, lečenje rana vrelim uljem i mastima itd.[4]
Ambroaz Pare koji je svakodnevno gledao pa i sam primenjivao tadašnji način lečenja, koji je bio vrlo depresivan i najčešće poguban jer se sastojao od kauterizacija rana, puštanje krvi, nasilnog preznojavanja, primene emetika, sredstava za izazivanje povraćanja, purgativa, klizmi itd, u njemu je razvilo da uvede bitne novine u hirurškom i drugom lečenju.
On odbacuje kauterizaciju rana (metodu spaljivanja usijanim gvožđem ili vrelim uljem, koja se primenjivala jer se pretpostavljalo da su takva rana otrovane barutom), i uvodi stavljanje obloga na rane, koje su se sastojale od mešavine žumanca, ulja ruže i terpentina. Prvi počinje da primenjuje ligaturu (podvezivanje) krvnih sudova kod amputacija udova. Zato je vrlo brzo postao omiljen kod ranjenika čije je lečenje do tada bilo vrlo neprijatno, sa teškim invaliditetom i najčešće pogubno.
Pare je bio i inovator, spreman da odstupi od dotadašnje prakse. On se zalagao za primenu masaže a uveo je implantaciju zubnog zlata i srebra, primenu proteza (veštačkih udova,[5] i veštačkih očiju[6]). On je popularizovao utege za kile, prvi uočio da sifilis izazva aneurizmu aorte. Lekari su dugo godina unazad znali o postamputacionom fantomskom bolu, ali je tu pojavu prvi opisao Pare, u vojnika sa amputiranim udovima i naveo pretpostavku da bol najverovatnije nastaje u mozgu.
[7]
Pere je dao doprinos unapređenju akušerstva uvođenjem metoda; okretanja fetusa u materici u povoljan položaj za rođenje i izazivanju prevremenog porođaja u slučajevima krvarenja u materici. Ostao je poznat je i po brojnim konstruktivnim rešenjima hirurških instrumenata.
Pare je objavio veliki broj knjiga iz raznih oblasti medicine, a njegovi hirurški radovi su imali veliki uticaj na dalji razvoj hirurgije. Pare je među prvima delima objavio 1545 sopstvena hirurška iskustva, pod naslovom (fr. La Metoda de les traicter playes faictes par Hacquebutes, et aultres bastons FEU) u kojima je opsisao metode lečenja rane uzrokovanih vatrenim oružjem. Zbirka Pareovih dela (koja su odvojeno objavljena tokom njegovog života, na osnovu sopstvenih iskustava u lečenju vojnika na bojnom polju) objavljena su u Parizu 1575. Ona su kasnije često preštampavana, a neka izdanja pojavila su se na nemačkom i holandskom, i engleskom jeziku (u prevodu Tomasa Džonsona). Zbog stalnog širenja znanja među hirurzima (berberima-hirurzima) svoga vremena i neprekidnog zalaganja da se hirurški rad podigne na nivo profesionalizma, Pare se smatra "ocem moderne hirurgije."
Pareova poznata rečenica;...(fr. "Je le pansai, Dieu le guérit" — "Ja sam mu samo zavio (badažirao) a Bog ga je izlečio")..., najbolje ilustruje filozofiju njegovog životnog dela.[8]
Naučni radovi
- Briefve collection de l'administration anatomique, avec la maniere de cojoindre les os, et d'extraire les enfans tat mors que vivans du ventre de la mere, lors que nature de foy de peult venir a son effect
- Deux livres de chirurgie, de la génération de l'homme, & manière d'extraire les enfans hors du ventre de la mère, ensemble ce qu'il faut faire pour la faire mieux, & plus tost accoucher, avec la cure de plusieurs maladies qui luy peuvent survenir[mrtav link]
- Discours d'Ambroise Paré : a savoir, De la mumie, De la licorne, Des venins, De la peste. Avec une table des plus notables matières contenues esdits discours
- Dix livres de la chirurgie : avec le magasin des instrumens necessaires à icelle
- La maniere de traicter les playes faictes tant par hacquebutes, que par fleches, & les accidentz d'icelles, comme fractures & caries des os, gangrene & mortification, avec les pourtraictz des instrumentz necessaires pour leur curation. Et la methode de curer les combustions principalement faictes par la pouldre à canon. Paris, 1551. Réédition en fac-similé, Paris, P.U.F. (Fondation Martin Bodmer), 2007, ISBN 2-13-056457-7
- La maniere de traicter les playes faictes tant par hacquebutes, que par flèches, & les accidentz d'icelles, come fractures & caries des os, gangrene & mortification, avec les pourtraictz des instrumentz necessaires pour leur curation, éd. de Paris, 1552, consultable sur Gallica.
- Les œuvres de M. Ambroise Paré,... : avec les figures & portraicts tant de l'anatomie que des instruments de chirurgie, & de plusieurs monstres
- Traicté de la peste, de la petite verolle & rougeolle... : avec une brefve description de la lèpre
- Traicté de la peste, de la petite verolle & rougeolle...
- Édition des œuvres de Paré procurée par J.-F. Malgaigne, 3 volumes, Paris, 1840. (Réimpr. Slatkine, 1970.)
- Ambroise Paré : Œuvres complètes remises en ordre et en français moderne, par F. de Bissy et R.-H. Guerrand, Union latine d'édition, 1983, 3 tomes et un index.
- Ambroise Paré : Des monstres et prodiges, Ed.: L'Œil d'Or, 2005, ISBN 2-913661-07-6 (Réédition de trois ouvrages de Paré : Des animaux et de l'excellence de l'homme, Des monstres et prodiges et le Discours de la licorne.)
- Édition (en cours à la date de novembre 2007) aux éditions Champion, sous la direction d'Évelyne Berriot-Salvadore.
Bibliografija
- A. Chéreau, article «Ambroise Paré», dans: Amédée Dechambre (dir.); Louis Hahn (secrétaire de la rédaction, Dictionnaire encyclopédique des sciences médicales. Deuxième série. Tome vingt et unième (Par-Pea), Paris, G. Masson, P. Asselin, 1885, p. 127-136. En ligne sur l'Encyclopédie de l'Agora.
- M. Broussais: Ambroise Paré, sa vie, son œuvre. Paris, 1900.
- Paule Dumaître: Ambroise Paré, chirurgien de quatre rois de France; Paris, Perrin, 1986.
- Ambroise Paré : stratégie professionnelle et périple intellectuel, Actes réunis par A.-M. Moulin, Laval, 1991.
- Ambroise Paré (1510-1590) : Écriture et pratique de la science à la Renaissance, Actes réunis par É. Berriot-Salvadore, Paris, Champion, 2004.
- Jean-Pierre Poirier: Ambroise Paré, Un urgentiste au XVIe siècle, Pygmalion, 2005, ISBN 2-7564-0007-6
- Jean-Michel Delacomptée: Ambroise Paré. la main savante, Gallimard, 2007, ISBN 2-07-077965-3
Izvori
- ↑ Ambroise Paré Biography (1510-1590)
- ↑ Jean-Pierre Poirier, Ambroise Paré, Paris, 2006, p. 249.
- ↑ Pierre de l'Estoile, Journal pour le règne de Henri IV, t. 1, Gallimard, 1948, pp. 84-85. Pierre de l'Estoile, À Paris pendant les guerres de religion, extraits des journaux de l'Estoile présentés par Philippe Papin, Arléa, 2007, p. 342. Rappelons qu'on appelait «politiques», à l'époque de la Ligue, les partisans de la paix par tolérance mutuelle entre catholiques et protestants.
- ↑ (en) Britannica Concise Encyclopedia: Ambroise Paré [1]
- ↑ (en)[2]
- ↑ Arch Ophthalmol, Vol. 70, Issue 1, 130-132, July 1, 1963
- ↑ (en) Phantom-Limb Pain Eased With Virtual Reality, National Geographic News January 18, 2007
- ↑ Paré wrote this sentence in his personal notes about the care he delivered to Captain Rat, in the Piémont campaign (1537-1538). He used this formula all along his career. (Jean-Pierre Poirier, Ambroise Paré, Paris, 2006, p. 42.) In 1522 near Metz a citizen was pierced by twelve swords shots. He was about to be left dead. Ambroise Paré obtained the right to treat him. “I was his doctor, pharmacist, surgeon and cook : I bandaged him until the end of the treatment, and God healed him. » (Jean-Michel Delacomptée, Ambroise Paré, La main savante, Gallimard, 2007, pp. 166-167.) originally from « Voyage d'Allemagne, Œuvres, t. III, p. 698. Elsewhere Paré also wrote : « Preservation lies more in the divine providence than in the physician or surgeon’s advice. (Jean-Pierre Poirier, Ambroise Paré, Paris, 2006, p. 33.)
Vanjske veze
|
|
