Uskraćen Primove podrške i bez pomoći od niza kratkotrajnih ministara, Amadeo se suočio sa neprestanim nemirima. S druge strane rasla je podrška Alfonsu uz istovremenu agitaciju republikanaca, kulminacija je bila izbijanje Trećeg karlističkog rata (1872–1876).[1]
Zbog svega tog čim su mu to prilike dopustile Amadeo je dobrovoljno abdicirao i vratio se u Italiju.[1]