6. 3. - Avinjonski ugovor je primirje u franko-navarskom sukobu. Šarl II Navarski daje francuskom kralju neke posede na severu Francuske u zamenu za Montpellier (sprovedeno posle pet godina).
12. 4. - Ugovor iz Guérande je kraj Rata za bretonsko nasleđe: engleski saveznik Jean IV je vojvoda Bretanje (do 1399), kuća Montfort vlada zemljom do 1514.
26. 4. - Ugarski kralj Ljudevit je u Slankamenu, na putu ka Bugarskoj.[2]
17. 5. - Umro je Ludwig VI, vojvoda Gornje Bavarske te markgrof, i elektor, Brandenburga. U Bavarskoj nastavlja brat Stefan II (do 1375), a u Brandenburgu mlađi brat Otto V (do 1373).
Rastislalići, koji drže Braničevo i Kučevo, izgubili su samostalnost u ovo vreme.[5]
4. 6. - Karlo IV je poslednji car krunisan u Arlu za kralja Burgundije/Arleškog Kraljevstva, što je formalnost. Savojski grof Amadeo VI je dobio titulu "večnog i naslednog vikara".
27. 7. - Umro je 25-godišnji Rudolf IV, "nad"vojvoda Austrije, vojvoda Štajerske i Koruške, grof Tirola i "vojvoda" Kranjske (pod navodnicima su samonaslovi). Nastavljaju braća Albrecht III (do 1395) i Leopold III (do 1386) - zbog čestih svađa su podelili zemlje 1379.
Carica majka Jelena, monahinja Jelisaveta, u Seru je poslednji put dokumentovana u avgustu; Uglješa Mrnjavčević, s despotskom titulom od 1363-64, preuzima vlast u ovo vreme, s njenim blagoslovom.[6]
Vukašin će kao kralj zavladati s obe strane Šare; umesto Prilepa, novi centri su Skoplje i Prizren; prema Orbinu, zauzeo je Novo Brdo i "Prištinu kao prestoni grad".[7]
septembar - Mađari su osvojili i ostatak Vidinske Bugarske, ostaju do 1369, u međuvremenu pokušavaju da prošire katolicizam. Uprava je poverena erdeljskom vojvodi Dioniziju, zatim je osnovana Bugarska banovina; iz Bosne je poslato osam franjevaca "koji stadoše razkolnike i krivovjerce (patarene) u Bugarskoj obraćati na katoličku vjeru", navodno 200.000 za 50 dana.[2]
krajem godine - Vizantijski car Jovan V s dvojicom sinova plovi Crnim morem i Dunavom u Ugarsku - nada se da će mađarska vojska pomoći protiv Turaka. Suvladar sin Andronik je ostao u Carigradu. Carev rođak, savojski grof Amadeo VI je u Avinjonu, poziva papu da pokrene križarski rat.[9]
Kroz godinu
1365-69 - Đenovezac Baltazar de Sorba je vrhovni ugarski admiral i knez Hvara, Brača i Korčule.[10]