François Annibal d'Estrées

Vojvoda od Estréesa
Francois Annibal d-Estrees
francuska velikaška obitelj
Vladavina	od 1663.—1771. i od 1892.— danas
Supruge	Marie de Béthune Anne Habert de Montmort Gabrielle de Longueval
Djeca	François-Annibal II. d'Estrées Jean II. d'Estrées César d'Estrées Louis d'Estrées i Christine d'Estrées
Puno ime	François-Annibal d'Estrées, vojvoda od Estréesa
Otac	Antoine IV. d'Estrées
Majka	Françoise Babou de La Bourdaisière
Rođenje	1572./1573.
Smrt	5. svibnja 1670., Pariz
Pokop	Soissons, obiteljska grobnica u crkvi Feuillantsskog samostana

François-Annibal d'Estrées,^[1] (oko 1573. – 5. svibnja 1670., Pariz, Île-de-France) vojvoda od Estréesa, (francuski: duc d'Estrées) bio je francuski vojnik i diplomat 16. i 17. stoljeća.

Životopis

François-Annibal d'Estrées potječe iz plemićke dinastije Estrées.^[2] Najstariji je sin Antonia IV. d'Estréesa,^[3] markiza od Cœuvresa i Françoise Babou de La Bourdaisière,^[4] te brat Gabrielle d'Estrées ,^[5][6] ljubavnice Henrika IV.

François-Annibal,^[7] iako najstariji sin Antoinea IV., bio je predodređen da prihvati crkvenu karijeru, tako da je od 1594. do 1596. bio grof-biskup u Noyonu. Smrt njegovog mlađeg brata, François-Louisa, vikonta od Ceuvresa, natjerala ga je da napusti crkvenu karijeru i usmjerila ga prema oružju.

Vojna karijera

Pošto je od rane mladosti preferirao vojnu karijeru, nakon smrti mlađeg brata, pridružio se vojsci kao markiz de Coeuvres gdje je vrlo brzo uznpredovao do čina general-pukovnika. 1614. godine, u službi Marije de Medici, regentice kraljevine u vrijeme dok je njezin sin Luj XIII. još bio maloljetan, poslan je kao posrednik u rješavanju sukoba između vojvoda od Savoje Viktoria Amedea I. i Mantove - Ferdinanda od Mantove^[8] zatim je, prije povratka u Francusku, poslan u Veneciju. Tijekom talijanskog rata, koji je bio epizoda Tridesetogodišnjeg rata, 26. studenog 1624. godine je bio na čelu 10 četa pukovnija Normandy i Vaubécourt, 6 četa pukovnije Estrées te švicarskih pukovnija Diesbach, Schmidt i Siders. Tada je napustio Chur da bi oslobodio Valtellinu, dolinu u lombardijskom dijelu Italije, a sve na štetu pape Urbana VIII. i Španjolske koja je tada bila sudionicom rata. 1626. godine kralj Luj XIII. uzdignuo ga je na dostojanstvo maršala Francuske. Kao maršal Francuske pobijedio je u bitci kod Cabuissona i bitci kod Nîmesa gdje je pobijedio protestantsku vojsku. Pobjednikom izlazi i iz opsade Trevesa, po povratku iz koje je primljen u kraljevski viteški red.

Prelazak u diplomaciju

Nakon vojne karijere postao je diplomat. Od 1612. do 1622 bio je redovni veleposlanik da bi od 1624. bio izvanredni veleposlanik u Švicarskoj, Veneciji i Rimu (igrao je značajnu ulogu u izboru Grgura XV.). 15. prosinca 1663. godine imenovan je izvanrednim veleposlanikom u Rimu, gdje će ostati do 1641. godine., te guvernerom Ile de Francea. Francuski povjesničar Gédéon Tallemant des Réaux,^[9] inače François-Annibalov suvremenik, ga ne opisuje na baš pozitivan način.

Povezanost s likerom Chartreuse

Pored uspješne vojne i diplmatske karijere, u povijesti je ostao poznat što je 1605. dao kartuzijanskim redovnicima Chartreuse de Vauvert u Parizu rukopis koji je otkrivao formulu eliksira dugog života, čije podrijetlo originala je ostalo nepoznato, ali odgovara podrijetlu likera zvanog Chartreuse.

Brakovi i potomstvo

Prvi put se oženio 4. travnja 1622. s Marie de Béthune (1602-1628) u dvorcu Moussy-le-Vieux, i s njom je imao dvoje djece:

• François-Annibal II. d'Estrées,^[10] vojvoda od Estréesa,
• Jean II. d'Estrées,^[11] Maršal Francuske,
• César d'Estrées,^[12] biskup-vojvoda od Laona i kardinal. Upravo je on, 1657. godine, posvetio crkvu Saint-Montain La Fère u Aisni, u nazočnosti Luja XIV., kraljice majke Ane od Austrije, kardinala Mazarina i mnogih drugih velikodostojanika.

Nakon smrti Marie de Béthune, oženio je 18. travnja 1634. u Le Mesnil-Saint-Denis, Anne Habert de Montmort^[13] (umrla 1661.), inače sestru Henrija Louisa Haberta de Montmora, s kojom dobiva :

• Louis d'Estrées^[14] (1. prosinca 1637., ubijen 1656. u akciji ispred Valenciennesa),
• Christine d'Estrées^[15] umrla 18. prosinca 1658. - u Soissonsu.

Njegov posljednji brak s Gabrielle de Longueval (umrla 1687.), koji je trajao od 25. srpnja 1663. do njegove smrti, bio je bez potomstva.

Smrt

Preminuo je u Parizu 5. svibnja 1670. Tijelo mu je dovezeno u Soissons i pokopano u crkvi samostana Feuillants,^[16] koju je sagradio kako bi postala obiteljska grobnica u kojoj je sahranjen zajedno s Anne Habert de Montmort, drugom suprugom.

Nastavak tradicije

Njegov sin Jean II. d'Estrées također će biti imenovan maršalom Francuske 1681. godine, kao i Jeanov sin Victor Marie d'Estrées^[17] koji je uzdignut na to dostojanstvo 1703. godine.

Izvori

1. François-Annibal d'Estrées [François-Annibal d'Estrées]. babelio.com/ (francuski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
2. Famille d’ Estrées [Famille d’ Estrées] (PDF). racineshistoire.free.fr/ (francuski). Inačica izvorne stranice arhivirana 22. listopada 2020. Pristupljeno 7. studenoga 2020.
3. Antoine IV. d'Estrées [Antoine IV. d'Estrées]. geni.com/. Pristupljeno 7. studenoga 2020.
4. Françoise Babou de La Bourdaisière [Françoise Babou de La Bourdaisière]. themountainrescue.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
5. Gabrielle d'Estrées [Gabrielle d'Estrées]. britishmuseum.org/ (engleski). Pristupljeno 31. kolovoza 2020.
6. gabrielle-d-estrees-and-one-her-sisters [gabrielle-d-estrees-and-one-her-sisters]. louvre.fr/ (engleski). Inačica izvorne stranice arhivirana 20. studenoga 2020. Pristupljeno 7. studenoga 2020.
7. François Annibal d'Estrées [François Annibal d'Estrées]. britishmuseum.org/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
8. Ferdinando Gonzaga [Ferdinando Gonzaga]. britishmuseum.org / (engleski). Pristupljeno 8. studenoga 2020.
9. Gédéon Tallemant des Réaux [Gédéon Tallemant des Réaux]. museeprotestant.org/ (engleski). Pristupljeno 11. studenoga 2020.
10. François Annibal II d'ESTRÉES [François Annibal II d'ESTRÉES]. map-france.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
11. Jean II. d'Estrées [Jean II. d'Estrées]. enacademic.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
12. César d’ESTRÉES [César d’ESTRÉES]. academie-francaise.fr (francuski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
13. Anne Habert de Montmort [Anne Habert de Montmort]. geni.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
14. Louis d'Estrées [Louis d'Estrées]. geni.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
15. Christine d'Estrées [Christine d'Estrées]. geni.com/ (engleski). Pristupljeno 1. srpnja 2020.
16. Feuillants [Feuillants]. biblicalcyclopedia.com (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
17. Victor Marie d'Estrées [Victor Marie d'Estrées]. gw.geneanet.org/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.