Mount Everest (8.848 m) najviši je planinski vrh na svijetu i zbog toga predstavlja najpoželjniji vrh za alpiniste. Između 1953. i 2000. obavljena su 1.383 uspješna uspona.[1] Njih 500 je nastradalo u pokušajima penjanja na vrh. Poslije 2000. broj uspješnih uspona naglo je porastao kad je planina postala pristupačnija, a usponi dobili na popularnosti. Tako je na kraju 2013. registriran 6.871 uspon i 4.042 penjača.[1][2]
1950–1959.
Samo šest penjača ostvarilo je uspon u ovom periodu:[1]
Četvorica penjača japanske ekspedicije koju je 1970. vodio Saburo Matsukata:[8] Teruo Matsuura, Naomi Uemura, Katsutoshi Hirabayashi i Chottare Sherpa[9]
Phanthog 27. maj 1975. Poznata kao prva kineskinja koja je osvojila Everest, prvi ženski uspon Sjeveroistočnim grebenom i druga žena na vrhu, poslije Junko Tabei.[11]
U ovom periodu bilo je približno 180 uspona na vrh i 56 poginulih penjača.[17] Više od 355 osvajanja Mount Everesta bilo je između 1953. i kraja 1989. Ovo su neki usponi iz ove decenije:
Hristo Prodanov 20. aprila 1984, kao prvi bugarski alpinista, poginuo prilikom silaska, te Metodi Savov i Ivan Valčev 8. maja 1984, Nikola Petkov i Kiril Doskov 9. maja 1984.[27]
Kanađani Sharon Wood (kao prva žena iz Sjeverne Amerike na Everestu) i Dwayne Congdon ispenjali su 20 maja 1986. godine jednu novu zapadnu rutu iz Baznog kampa na Rongbuk ledniku završavajući uspon Hornbein kuloarom.
Erhard Loretan i Jean Troillet, Švicarski alpinisti, 30. avgusta 1986. ostvarili su jedinstven poduhvat, solo penjanje Sjevernom stranom u alpskom stilu, bez dodatnog kisika, užadi i šatora za 37 časova, i spuštanjem dolje za 5 časova. Penjali su se uglavnom noću, a iznad 8000 metara nisu ništa nosili, stilom od tada poznatim kao golo penjanje.
Lydia Bradey, novozelandska alpinistkinja, postala je 1988. god prva žena koje se popela ne vrh bez upotrebe boca sa kisikom.[29]
Stipe Božić (bio je tada drugi Evropljanin, poslije Messnera, koji je dvaput osvojio Mount Everest, Viki Grošelj, Dimitar Ilijevski (poginuo prilikom povratka sa vrha) i Šerpe Sonam i Agiva 10. maja 1989[30]
1990–1999.
Devedesetih godina 3.017 penjača prošlo je kroz bazni kamp u nastojanju da osvoje vrh. Približno 900 uspjelo ih je u tome, a 55 ih je nastradalo. Na kraju 20. stoljeća bilo je 1.237 alpinista s usponom na Mount Everest (između 1953. i kraja 1999).
Göran Kropp iz Švedske postao je 1996. godine prva ličnost koja je na biciklu došla od svoje kuće u Švedskoj do planine, popeo se sam, bez boca za kisik i Šerpa nosača i biciklom se vratio kući (jedan dio puta).[31]
Alison Hargreaves, britanska alpinistkinja, je prva žena koje se popela solo usponom na Everest 13. maja 1995. godine, bez dodatnog kisika i pomoći Šerpa.[32]