Шушенски бор (рус. национальный парк «Шушенский бор») ("Sushenshky Forest") састоји се од две репрезентативне шуме на крајњем југозападу Сибира, на северном делу планине Западни Сајан. Северни део је шумска степа, а јужни део је планинска четинарска шума. Јужни део парка је оивичен вештачким језером на реци Јенисеј иза Сајано-Шушенске хидроелектране, највеће хидроелектране у Русији. Шума представља важан биодиверзитет и има рекреативни значај за планинарење и туристе. Налази се у Шушенском дистрикту у Краснојарској Покрајини.[1]
Топографија
Шума се састоји од две секције: мање ("Перовски"), која је релативно равна шумска степа, 60 км северно од планинског венца Западни Сајан, и много веће "Планинске секције" на северним падинама Западног Сајана. Шума показује транзицију између две климатске зоне – шумске степе и тајге, као и различите врсте дрвећа и шума на различитим висинама. Перовски део (зона шумске степе, 4,410 ха) и Планински део (Западни Сајан, 34,760 ха) имају заједно површину од 39170 ха.[1]
Западну и јужну границу парка формира Сајано-Шушенско језеро, јужно од Сајано-Шушенске хидроелектране.
Планинском секцијом доминира масив Борус, високи гребен са пет врхова. Највећи врх је Мт. Поилово висок 2,309 m.[2]
Планинска секција Шушенског бора припада екорегиону "Четинарска шума планине Сајан" (WWF ID#509).[4] Овај екорегион обухвата средишњи део сибирских планина, у транзиционој зони између сибирске тајге и монголске степе. Флора и фауна у парку су различите у зависности од рељефа и надморске висине парка.
Флора
Изузев тундре на врху масива Борус, шума спада у субалпску зону и подељена је на три подзоне. Преко 1,400 m преовладава тајга са светлоигличастим четинарима. Од 900 до 1,400 m је тајга са тамноигличастим четинарима. Испод 900 m је тајга црног бора на богатом алувијалном земљишту.[4] У пролеће, алпске ливаде озелене и процветају.
Фауна
Парк насељавају бројни сисари као што су: зец, црвена веверица, мрки медвед, лисица, јелен, срна, мошусни јелен, лос, и дивља свиња.[1] Подаци о птицама указују на присуство 272 врсте, укључујући сурог орла (Aquila chrysaetos), орла рибара (Pandion haliaetus), и црне роде (Cinonia nigra).[2]
Туризам
Планинарење и екотуризам су популарни због удаљености и разноликости терена, биљака и животиња.. Постоје развијене едукативне стазе, а парк нуди водиче и услуге. Посетиоци морају да се пријаве и купе улазницу за планинску секцију парка. У парку се такође организују пловидбе језером (које се понекад назива "Сајанско море").[2]