Школа је образовно-васпитнаустанова у којој учитељи, наставници и професори, по унапред утврђеном плану и програму, преносе знања млађој генерацији.[1] Сам пренос знања млађој генерацији може се изводити и изван школе (установе) тј. код куће у властитој режији, што би се назвало кућна школа или школовање код куће. У случају кућне школе, само образовање код куће врше родитељи или приватни учитељ.
Мада је, пре увођења закона о обавезном школовању, образовање већ било извођено код куће (посебно у Енглеској и САД), или у оквиру цркве или манастира, у Србији, у модерном смислу речи, школовање код куће је алтернатива формалном школовању у школским установама (посебно раширено у развијеним земљама Запада: САД, Енглеска, Канада, Аустралија). У зависности од врсте усмерења разликују се општеобразовне, стручне и специјализоване школе. Свако од ових усмерења се разликује по садржајима, методама и техникама рада. Према савременим схватањима, свака од наведених школа треба да пружи она знања која ће бити функционална у односу на будућу професију и могућу улогу појединца у животу и развоју заједнице. Према својој васпитној улози, школа се, после породице, сматра најважнијом институцијом у којој се одвија процес социјализације. Из наведених разлога, постоји стална тежња да се у свим школама, поред педагога и психолога ангажује и социјални радник.
Према врсти финансирања односно власништва школе могу бити: државне и приватне.[2] Без обзира на власништво односно финансирање школе морају бити у складу са законском регулативом државе у којој се налазе. Рад школе обавља се по разредима. Сваки разред подељен је на неколико одељена са обично двоцифреним бројем ђака. У току године постоје распусти, а једну школску годину од друге раздваја најдужи, летњи распуст. Први дан школе неретко је пропраћен свечаним почетком нове године, а претходе му припреме, које се огледају у набављању књига и друге неопходне опреме за школу (свеске, пернице, оловке, геометријски прибор и слично). Према нивоу образовања, које пружају, школе се деле на: основне школе, средње школе, високе школе и факултете.
Поред основних школа, ученици у датој земљи могу такође похађати школе пре и после основног (елементарног у САД) и средњег (средња школа) образовања.[3]Обданиште или предшколска установа пружају почетно школовање веома малој деци (обично узраста од 3 до 5 година). Универзитет, стручна школа, колеџ или богословија могу бити доступни након средње школе. Школа може бити посвећена једној одређеној области, као што је економија или плесна школа. Алтернативне школе могу да обезбеде нетрадиционалне наставне програме и методе.
Критичари школе често оптужују школски систем да не успева да адекватно припреми ученике за њихов будући живот,[4] да подстиче одређене темпераменте док друге кочи,[5] да тачно прописује ученицима шта да раде, како, када, где и са ким, чиме се потискује креативност,[6] и коришћење екстринзичних мера као што су оцене и домаћи задаци, који би инхибирали природну радозналост и жељу деце за учењем.[7]
Историја и развој
Концепт груписања ученика на централизованој локацији за учење постоји још од антике. Формалне школе постоје барем од античке Грчке (види Академија), старог Рима (види Образовање у старом Риму), древне Индије (види Гурукул) и древне Кине (види историја образовања у Кини). Византијско царство је имало успостављен систем школовања почевши од основног нивоа. Према Традицијама и сусретима, оснивање система основног образовања почело је 425. године нове ере и „... војно особље је обично имало најмање основног образовања ...“. Понекад ефикасна и често велика влада царства значила је да су образовани грађани били неопходни. Иако је Византија изгубила велики део величине римске културе и екстраваганције у процесу преживљавања, царство је истицало ефикасност у својим ратним приручницима. Византијски образовни систем се наставио све до колапса царства 1453. године.[8]
У западној Европи је током раног средњег века основан знатан број катедралних школа како би подучавали будуће свештенство и администраторе, а најстарија катедрална школа још увек постојећа и која је континуирано радила била је Краљевска школа, Кентербери (основана 597. године). Упоредиве традиције су: Краљевска школа, Рочестер (основана 604. године), Сент Петерова школа, Јорк (основана 627. године) и Тетфордска гимназија (основана 631. године). Почев од 5. века, широм Западне Европе осниване су и манастирске школе које су предавале верске и световне предмете.
У Европи су се универзитети појавили током 12. века; овде је схоластика била важно оруђе, а академици су се звали школарци. Током средњег века и већег дела раног модерног периода, главна сврха школа (за разлику од универзитета) била је подучавање латинског језика. То је довело до израза гимназија (граматичка школа), који се у Сједињеним Државама неформално односи на основну школу, док у Уједињеном Краљевству значи школу која бира полазнике на основу способности или наклоности. Школски план и програм се постепено проширивао и обухватао писменост на народном језику и техничке, уметничке, научне и практичне предмете.
Обавезно похађање школе постало је уобичајено у деловима Европе током 18. века. У Данско-Норвешкој, ово је уведено још 1739–1741, са примарним циљем да се повећа писменост алмуа, односно „обичних људи“.[9] Многе од ранијих јавних школа у Сједињеним Државама и другде биле су једноучионичне школе у којима је један наставник предавао за седам разреда дечака и девојчица у истој учионици. Почевши од 1920-их, једноупионичне школе су консолидоване у више учионица, а превоз су све више обезбеђивали кочије и школски аутобуси.
Стрес
Као професија, учитељска професија има нивое стреса на послу (WRS)[10] који су међу највишим од свих професија у неким земљама, као што су Уједињено Краљевство и Сједињене Државе.[11] Степен овог проблема се све више препознаје и системи подршке се успостављају.[12][13]
Стрес понекад теже утиче на ученике него на наставнике, све до тачке када се ученицима преписују лекови против стреса. За овај стрес се тврди да је повезан са стандардизованим тестирањем и притиском на ученике да постигну надпросечне резултате.[14][15]
Према једној студији о менталном здрављу из 2008. коју су спровели Асошијејтид Прес и mtvU,[16] осам од 10 америчких студената рекло је да су понекад или често доживљавали стрес у свом свакодневном животу. Ово је повећање од 20% у односу на анкету пре пет година. Тридесет четири процента се осећало депресивно у неком тренутку у последња три месеца, 13 процената је имало дијагнозу менталног здравља као што је анксиозни поремећај или депресија, а 9 процената је озбиљно размишљало о самоубиству.[16]
Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Dodge, B. (1962). Muslim Education in the Medieval Times, The Middle East Institute, Washington D.C.
Education as Enforcement: The Militarization and Corporatization of Schools, edited by Kenneth J. Saltman and David A. Gabbard, RoutledgeFalmer 2003. Review.
Makdisi, G. (1980). On the origin and development of the college in Islam and the West, in Islam and the Medieval West, ed. Khalil I. Semaan, State University of New York Press.
Ribera, J. (1928). Disertaciones Y Opusculos, 2 vols., Madrid.
Spielhofer, Thomas, Tom Benton, Sandie Schagen (јун 2004). „A study of the effects of school size and single-sex education in English schools.”. Research Papers in Education. 133: 159.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза), 27.
Toppo, Greg. "High-tech school security is on the rise." USA Today, 9 October 2006.
Traditions and Encounters, by Jerry H. Bentley and Herb F. Ziegler.
Benavot, Aaron, and Julia Resnik. "Lessons from the past: A comparative socio-historical analysis of primary and secondary education". in Joel Colton et al. eds. Educating all children: A global agenda (2006): 123–229. online
Connell, W. F. ed. A History of Education in the Twentieth Century World (1981), 478pp; global coverage
Foght, H.W. ed (1918). Comparative education.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза), compares United States, England, Germany, France, Canada, and Denmark
Rebecca Marlow-Ferguson, Rebecca, ed. World Education Encyclopedia: a survey of educational systems worldwide (Gage, 4 vol 2002)
Palmer, Joy A. et al. eds. Fifty Major Thinkers on Education: From Confucius to Dewey (2001)
Palmer, Joy A. ed (2001). Fifty Modern Thinkers on Education: From Piaget to the Present Day.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Peterson, Penelope et al. eds. International Encyclopedia of Education (3rd ed. 8 vol 2010) comprehensive coverage for every nation
Dharampal (1983). The beautiful tree: Indigenous Indian education in the eighteenth century. New Delhi: Biblia Impex..
Elman, Benjamin A., and Alexander Woodside (1994). Education and Society in Late Imperial China, 1600–1900. U of California Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Ghosh, Suresh Chandra (2000). The history of education in modern India, 1757-1998. Orient Longman.
Hoyer, Timo. Sozialgeschichte der Erziehung. Von der Antike bis in die Moderne. [Social History of Education. From Ancient to Modern Age] (Wissenschaftliche Buchgesellschaft Darmstadt, 2015)
Lawson, John, Harold Silver (2013). A social history of education in England. Routledge.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
McCulloch, Gary (2000). Historical Research in Educational Settings. ISBN0335202543.; Textbook on how to write British educational history. excerpt; Good bibliography
Sorin-Avram, Virtop (2015). „Romanian Contemporary Approaches to the Continuous Training of History and Geography Teachers”. Procedia - Social and Behavioral Sciences. 197: 1774—81. doi:10.1016/j.sbspro.2015.07.235.
Wardle, David (1970). English popular education 1780–1970. Cambridge UP.
Whitehead, Barbara J., ed. Women's education in early modern Europe: a history, 1500–1800 (1999); specialized topics
Cremin, Lawrence A (1970). American Education: The Colonial Experience, 1607–1783.; American Education: The National Experience, 1783–1876. (1980); American Education: The Metropolitan Experience, 1876–1980 (1990); standard 3 vol detailed scholarly history
Goldstein, Dana. The Teacher Wars: A History of America's Most Embattled Profession (2014)
Goodman, Joyce, and Ian Grosvenor. "Educational research—history of education a curious case?" Oxford Review of Education 35:5, pp. 601–616.
Herbst, Jurgen (1999). „The history of education: state of the art at the turn of the century in Europe and North America”. Paedagogica Historica. 35 (3): 737—747..
King, Kelley (2014). „How Educational Historians Establish Relevance”. American Educational History Journal. 41 (1/2): 1—19.