Шарбановац је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 1.311 становника[1] (према попису из 2011. било је 1.624 становника).
Географија
Шарбановац је смештен у јужном делу града Бора, на обалама Шарбановачке реке, 15 километара од Бора, на магистралном путу Београд-Бор. Село је окужено мањим брдима и брежуљцима. Атар села се граничи на северу са Брестовцем и Злотом, на југу Оснићем и Савинцем, на истоку Метовницом, а на западу Сумраковцем. Осим Шарбановачке реке, значајна река је и Црни Тимок на југу атара.
У центру села Шарбановац, налази се Шарбановачка бања са више термоминералних извора сумпорне воде од којих један са топлом водом до 30оЦ.[2]
Село окружује неколико појата: Пађина маре (Велика падина), Фаца (Према сунцу), Огаша сак (Суви поток), Думбрава (Дубрава), Огашу Њестороњилор (Несторов поток), Огаша лу пунђул (Пунђилов поток) и Баба-Јона (Преко Тимока).[3]
Шарбановац је село у коме живи претежно влашко становништво. Од верских слава прослављају Тројице, Св. Илију и Св. Архангела. Већина мештана овог села је запослена у Бору.
У центру села су и дом културе, амбуланта, пошта, библиотека. Осморазредна основна школа која је део ОШ „Станоје Миљковић“ у Брестовцу и која има једно истурено одељење школе у реону Тимок је први пут почела са радом 1866. године, док је нова зграда школе изграђена 1966. године.
У селу се налази и православна црква Св. Тројица која је саграђена 1925.године.
Током летњих месеци, уређена плажа у реону Тимок, око 5 километара од центра села, на обали Црног Тимока је погодно место за риболов и купање.
Етимологија
Уверење да је Петар Зајкић из Шарбановца издато 20. јануара 1888.
Назив потиче од влашке речи шарб што значи дивокоза или јелен, јер када су се мештани овог села досељавали приметили су крдо дивокоза и јелена око извора Шарбановачке бање.
У Турским пописима видинског кадилука из 1560 и 1586 год, у Црноречкој нахији која је имала највише насеља на царској Хасовини, помиње се да је Шарбановац имао 5 кућа.
Седамдесетих година шеснаестог века помиње се првобитно насеље које је створено на Селишту. У историјским записима који потичу из 18 века (1718-1739), још из времена Турске власти, ово место се помиње и под именом ”zerrovassina” а под тим именом је забележено и у мапама Аустроугарске.
Легенда каже, (а то је касније прихваћено и као официјелно тумачење), због велике харачи тадашње становништво је масовно напуштало село идући тако ноћу уз Шарбановачку реку, наилазили су на велику маглу и испарења, а око извора је било крдо јелена и дивокоза. Видећи то, решили су да се настане баш на том месту, верујући да је то место најбоље за живот. Данас је на том месту центар села.[4]
Демографија
Према попису из 2022. у Шарбановцу живи 1.311 становник што је за 313 мање (-19,27%) у односу на попис из 2011. када је било 1.624 становника. У насељу има 1.138 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,64 година (47,99 код мушкараца и 51,29 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 468 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80,[5] а према попису из 2002. у насељу има 555 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Географска енциклопедија насеља Србије / под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића. Београд: Географски факултета Универзитета: Агена: Стручна књига. 2001. стр. е.ј. Шарбановац.
^Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2. 8. 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN978-86-6161-232-9.
.svg)
