Илија Станојевић (Београд, 7. август 1859 — Београд, 8. август 1930) био је српски глумац и режисер. Један је од најстаријих српских глумаца, први српски режисер, један од првих филмских глумаца у српским крајевима.[1]
Биографија
Био је међу најпопуларнијим комичарима свог времена. Написао је комедију „Дорћолска посла“,[2] а са Јанком Веселиновићем комедију с певањем „Потера“.
Снимио је и режирао 1911. године филмове Улрих Цељски и Владислав Хуњади и Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа, где је играо турског пашу, сеоског завидљивца и Вујицу Вулићевића, убицу Карађорђа.[3]
Једно време 1913. године држао је кафану „Код два астала” у Јагодини.[4] У децембру 1922. је прославио четрдесетогодишњицу глуме са Милорадом Гавриловићем и Савом Тодоровићем.[5]
Женио се два пута, други пут Маријом, недуго пре смрти, а након дужег заједничког живота.[6]
Галерија
Референце
Литература
- Боривоје С. Стојковић: „Великани српског позоришта“, Београд - Ваљево 1983, 365 страна. (чланак „Илија Станојевић“ pp. 25-41.)
Спољашње везе
Шаблон:Клица-глума
