Саграђена од добровољних прилога. Највећи приложник био је манастир Рача. Тадашњи народни посланик Радисав Митровић пружио је несебичну финансијску помоћ око подизања цркве, као и тадашњи свештеник Лука Поповић. Живописана је тек 1993. године. Иконостас од ораховог дрвета у дуборез постављен је у цркви 1995. године. Захваљујући приложнику Радомиру Јанковићу из Бајине Баште године 1999. обновљена је и дограђена капија са продавницом свећа. Иконе су израђене код Марковића и Павловића у Београду.
Захваљујући многобројним донаторима, током више од сто година постојања, црква је више пута реновирана.[1]
У црквеној порти налази се гроб ШкотланђанкеЕвелине Хаверфилд која је умрла 21. марта 1920. године помажући српским суграђанима.[2] Први њен велики посао био је везан за оснивање Дома за ратну сирочад у коме је било смештено више од стотину деце. Њена последња станица у опустошеној и ратом разореној, али победничкој Србији, била је Бајина Башта. Сахрани су, поред многобројних пријатеља и сарадника, присусвовали бројни грађани. У порти цркве Светог Пророка Илије, приликом спуштања у гроб, ковчег је био прекривен српском заставом.
На споменику пише:
Она је жртвовала свој живот за српски народ за све време рата и до своје смрти.
