Хуго фон Хофманстал

Хуго фон Хофманстал
Датум рођења	(1874-02-01)1. фебруар 1874.
Место рођења	Ландштрасе, Беч, Аустрија
Датум смрти	15. јул 1929.(1929-07-15) (55 год.)
Место смрти	Беч, Аустрија
Занимање	Романописац
Супруга	Гертруде Шлесинџер

Хуго фон Хофманстал (Hugo von Hofmannsthal, Hugo Laurenz August Hofmann Edler von Hofmannsthal^[1], 1874—1929) је био аустријски писац, песник, драматург и приповедач. У Бечу је био инспиратор и посредник симболизму. Аустријанци у њему виде једног од највећих тумача својих културних традиција, насталих из специфичности многих народа који су сачињавали хабзбуршку монархију.^[2]

Рани живот

Хофманстал је рођен у Бечу. Од његовог прадеде је његова породица наследила племићку титулу Edler von Hofmannsthal. Његов прадеда био је јеврејски фармер дувана којег је оплеменио аустријски цар. Хофманстал се школовао у Бечу (Akademisches Gymnasium), где је проучавао Овидијева дела, која су касније вршила велики утицај на његово стваралаштво. Од малих ногу је писао песме и драме, а нека од његових раних дела писана су под псеудонимом, јер му као студенту није било дозвољено да их објављује. Касније је студирао право и филологију у Бечу, али је одлучио да се посвети писању након дипломирања 1901.

Фазе стварања

У првој фази његовог стварања настају, прожете суморно-скептичним духом, лирске драме Јуче (Gestern, 1891), Тицијанова смрт (Der Tod des Tizian, 1892), Будала и смрт (Der Tor und der Tod, 1893). Ове драме се одликују осећајношћу, великом музикалношћу, меланхолијом и опојним подавањем смрти.

У другој фази Хофманстал тежи ка стварању нове драме. Резултат су драме Електра (Elektra. 1903), Едип и сфинга (Ödipus und die Sphinx, 1905). У овим драмама се Хофманстал тематски враћа античкој, Софокловој трагедији, с тим што су обрађене у духу савремене психологије.

У трећој фази Хофманстал поново оживљала средњовековну мистерију и хришћанску традицију. Тада настаје познати комад Човек (Jedermann, 1911), са симболиком судбине која чека сваког човека. У овом делу се обједињују средњи век, барок и неоромантизам.^[2]

Већина Хофмансталових романа је остало недовршено и објављени су тек постхумно. Један од већег значаја био је роман Андреас.

Остала дела

— Das große Salzburger Welttheater, 1922

— Der Turm, 1923—1927

— Terzinen der Vergänglichkeit

— Brief des Lord Chandos, 1901

Касни живот

Преминуо је 1929. године од срчаног удара, на дан сахране његовог најстаријег сина Франца, који је два дана раније извршио самоубиство.

Његов колега и пријатељ Шницлер^[3] забележио је у свом дневнику: „Са њим је отишао највећи песник овог времена”^[4]

Референце

1. „Hugo Laurenz August Hofmann Edler von Hofmannsthal”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2021-12-18. 
2. Konstantinović, Zoran. Njemačka književnost 2. NOLIT. 
3. „ШНИЦЛЕР Артур (Arthur Schnitzler) | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
4. „Biographie | Willkommen bei der Hugo von Hofmannsthal-Gesellschaft”. hofmannsthal.de. Архивирано из оригинала 05. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-18.